GRCKI MEDIJI O POSETI MILANA MILUTINOVICA
O vizama, devizama i - Crnogorcima
Dva "nepoliticka aspekta" dominirala su u razgovorima ministara
Milutinovica i Pangalosa: vize za drzavljane SRJ - potencijalno unosne
posetioce Grcke ciji je turizam u deviznoj krizi i "grckoj privrednoj
invaziji" na SRJ, sto bi takodje trebalo da bude unosno za - Grke.
Privredna saradnja sa Crnom Gorom iritira Beograd
Slobodan Markovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Atine
Trodnevna radna poseta saveznog ministra za inostrane poslove
Milana Milutinovica Grckoj na poziv njegovog grckog kolege Teodorosa
Pangalosa podelila je grcke medije koji su joj dali razlicit, cak i sasvim
suprotan tretman. Dok su neki od vodecih elektronskih medija potpuno
precutali Milutinovicev boravak u Grckoj zavrsen u sredu, stampa je iz
razgovora dvojice ministara vodjenih dan ranije, istakla razlicite, ali
uglavnom privredne, ne-politicke aspekte.
Pri tom dominiraju dve "skole", obe duboko grcki obojene: ona kojoj
su glavna tema vize za drzavljane SRJ - potencijalno unosne posetioce
Grcke ciji je turizam u deviznoj krizi, i druga koja smatra da su Pangalos i
Milutinovic otvorili vrata "grckoj privrednoj invaziji" na SRJ, sto bi
takodje trebalo da bude unosno za Grke.
Vodeci grcki list, provladina "Ta nea" istice da je Milutinovic
zatrazio vise viza, ali da "nije dobio sustinski odgovor" Pangalosa
posto to pitanje pre svega zavisi od Evropske unije, a ne od Grcke.
Medjutim, za konzervativni atinski list "Katimerini" najvaznije iz
razgovora Pangalos-Milutinovic je to sto ce, kako pise na naslovnoj
stranici, "Grci graditi put Skoplje-Beograd". To, po Katimeriniju,
potvrdjuje da "grcka vlada stabilno nastoji da u svoju spoljnu politiku
uvede faktor sistematskog razvoja privrednih odnosa sa balkanskim
susedima".
Po saznanjima tog lista Milutinovic je "dao uveravanja da je Beograd
pozitivno raspolozen prema grckom predlogu i ukazao da je dobrodoslo
izvodjenje investicionih radova od strane grckih firmi".
Osim toga, savezni ministar je "imao i kontakte sa predstavnicima
privrednog sveta u Atini", zakljucuje list, ne iznoseci detalje.
Milutinoviceva poseta je i povod za redakcijski uvodnik
"Katimerinija" pod naslovom "Balkanski izazov" u kojem list pozdravlja
"nameru grcke vlade da ozbiljno razmotri mogucnosti jacanja privredne
saradnje sa Srbijom" sto ocenjuje kao "ohrabrujuci znak da Grcka sada
premesta teziste svoje spoljne politike sa retorickih proglasa na nivo
konkretnih poteza".
List smatra da "razgovori Pangalos-Milutinovic vode do
dugorocnog sporazuma cija je glavna osovina grcka pomoc u obnovi Nove
Jugoslavije Krediti u milionima dolara i ucesce grckih firmi u
izvodjenju radova u Jugoslaviji su neke od znacajnih tacaka sporazuma.
Privredni uticaj Grcke na Balkanu neprekidno raste, posto su slicni
sporazumi vec sklopljeni sa Albanijom i Bugarskom".
Ako se i moze zanemariti da je "Eksusija" jedan od grckih medija koji
jos ne prihvataju naziv zemlje ciji je Milutinovic ministar inostranih
poslova, recitija je karikatura kojom je ilustrovan redakcijski uvodnik
pod naslovom "Znacaj sporazuma sa Beogradom". Nacrtan je Grk kako,
odeven kao Amerikanac, s koferom na kojem pise "biznis", posto je
ostavio sporazum u rukama Albanca obucenog evropski, sklapa novi sa
seljakom na kojem pise "Srbija". Sve se to desava na stazi koja se zove
"Put diplomatije" i vodi na vrh planine "Balkan". Tamo ga ceka zlatan
presto na kojem pise "br. 1".
A u antrfileu pod naslovom " 'Trn' privredna saradnja sa Crnom
Gorom", isti list tvrdi da je Milutinovic Pangalosu "stavio primedbu"
na skorasnje "direktne privredne sporazume Atine i vlade Crne Gore"
zbog kojih "Beograd deluje iritirano" posto se s njima "nije saglasila
Savezna vlada".
"Eksusija" pise da je "Atina pomogla sklapanje sporazuma vlade Crne
Gore sa grckim privrednicima" i da je "grcka drzava garantovala kredite
federalnoj jedinici Crne Gore" ciji je premijer Milo Djukanovic bar
jednom bio u Atini ove godine.
"Citava ta tema pre svega se tice odnosa Beograd-Podgorica, uprkos
cinjenici da se Atina mesala dajuci kredite Crnoj Gori", pise grcki
list ukazujuci da "vlada Jugoslavije ni u kojem slucaju ne zeli da se stvori
utisak da u Podgorici postoji drugacija politika i da nema saradnje
(Podgorice) sa Beogradom".
I Milutinovic je tako, preplanuo kakav je i stigao u Atinu, zavrsio
radnu posetu na grcki poziv. Najavljeni su kontakti "resornih ministara"
zaduzenih za konkretizaciju nacelno dogovorene saradnje, kao i poseta
grckog premijera kojoj se Beograd nada jos od 1993.
Turisticki corsokak sa Srbijom
Vodeci opozicioni list, desnicarski "Elefteros tipos", u izvestaju
o Milutinovicevoj poseti pod naslovom "Turisticki corsokak sa
Srbijom" procenjuje da ce se zbog rezima viza "nastaviti (turisticka)
'izolacija' severne Grcke". List optuzuje vladu premijera Kostasa
Simitisa da je zavela "politiku diskriminacije na stetu Jugoslovena,
sledeci neformalno uputstvo SAD o nastavljanju politike izolacije te
susedne zemlje".
"Politika ogranicavanja turistickog dotoka iz Srbije dovela je do
finansijske propasti mnogih od turistickih letovalista popularnih
medju njima" i svodi se na "kaznjavanje grckog turizma", pise "Elefteros
tipos", a tom temom se u posebnom izvestaju bavi i list "Eksusija", blizak
poslovnom establismentu Grcke.
"Eksusija" prenosi i tvrdnje Udruzenja solunskih trgovaca o tome da
je ponasanje vlasti na granici odgovorno za "osetan pad prometa" u
njihovim radnjama, uprkos sezonskim rasprodajama.
|
|