POSTOVANJE PRAVA I SHVATANJE DEMOKRATIJE I DRZAVE

Gradjani Jugoslavije ne veruju mnogo u pravnu drzavu ali zato imaju poverenja u policiju i vojsku

Jasminka Kocijan

Poverenje u Vojsku Jugoslavije tradicija?: Vojna parada 1985. i promocija novih oficira, 1996. FOTO: N. Stojanovic

- Gradjani Jugoslavije, sudeci prema anketi koju je u saradnji sa strucnjacima, agencija "Argument" sprovela za "Nasu Borbu", "Betu" i "Kohua di tore", kljucnim osobenostima moderne demokratije smatraju pravnu jednakost i zastitu ljudskih prava.

Pravna jednakost, po misljenju vecine anketiranih, moze biti garantovana dobrim i efikasnim zakonima i autonomnim sudskim sistemom koji zakone sprovodi u praksi, odnosno stvarnim funkcionisanjem pravne drzave.

Ocenjujuci funkcionisanje pravne drzave, tek svaki sesti ispitanik (17,8 odsto) smatra da su "postojeci zakoni dobri i da omogucavaju ostvarivanje prava". Blizu polovine (47,2 odsto) misli da je formalno-pravno gledajuci, legislativa u redu, ali da "zakoni idu drumom, a sudska praksa sumom". Jedna trecina (33,8 posto) ispitanika negira i kvalitet zakona i njihovu prakticnu primenu. Zato i ne cudi sto se 61,9 posto anketiranih ne slaze sa stavom da "sudovi u Jugoslaviji garantuju posten sudski postupak."

Postenje sudskog postupka u svetu, odnosno kod medjunarodnih sudova, gradjani Jugoslavije su, sudeci prema anketi, ocenili jos nepovoljnije. Jedva svaki deveti ispitanik smatra da medjunarodni sudovi garantuju posten postupak, dok 71 posto anketiranih misli suprotno. Ovakvo raspolozenje moglo bi se tumaciti delovanjem Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu, koji vecina gradjana Jugoslavije smatra pristrasnim i revansistickim.

Kada je, medjutim, rec o medjunarodnim organizacijama za zastitu prava kao i o znacajnim medjunarodnim faktorima, preko polovine ispitanika (65,1 posto) bi im se obratilo za pomoc u cilju zastite svojih prava. Od toga bi cetvrtina ispitanika "u svakom slucaju" zatrazila angazovanje medjunarodnih organizacija, a 40,2 posto samo u slucaju "kada bi iscrpli sve unutrasnje mogucnosti".

Na pitanje koja se osnovna gradjanska prava u nasoj zemlji uvek postuju, izmedju desetak ponudjenih odgovora, najveci broj ispitanika - cak 84,4 posto odgovorilo je: "pravo na slobodan izbor bracnog partnera". Na drugom mestu je "pravo svakog gradjanina da glasa i da bude biran", a na trecem je pravo na slobodu misljenja, savesti i veroispovesti.

Jedna od sustinskih osobenosti stabilne demokratije je i relativno uravnotezena legitimnost koju uzivaju svi segmenti vlasti. One se u istrazivanju agencije "Argument" pokazala kao vrlo niska. Nijedan od njenih segmenata - zakonodavna, sudska i izvrsna vlast, ne uziva cak ni trecinsko poverenje gradjana. Nivo negiranog legitimiteta varira izmedju dve petine i polovine svih odgovora u zavisnosti od segmenta vlasti.

Zanimljivo je da znatno vece poverenje uzivaju vojska i policija, pri cemu jedino poverenje u Vojsku Jugoslavije nadilazi polovinu ispitanika. Poverenje u policiju je na drugom mestu a treca po redu institucija rangirana po poverenju gradjana je Skupstina SRJ. Pri analizi ovih podataka trebalo bi biti obazriv, jer se samo na osnovu ovog redosleda mogu izvuci i pogresni zakljucci. U policiju, naime, 39,4 posto "ima poverenje", 17,1 posto je "neodlucno", a 42,9 posto "nema poverenje". Slican je odnos i sa Skupstinom SRJ sto, ocigledno, znaci da je ipak veci procenat ispitanika koji ni u ove institucije nemaju poverenje.

Legitimnost institucija civilnog drustva je ambivalentna. Znatno je vise iskazano poverenje prema tradicionalnim institucijama kao sto su Univerzitet (63,5 posto) i Crkva (57,8 posto), nego prema medijima, a pogotovo prema sindikatima. U zvanicne drzavne medije veruje 26,3 posto anketiranih, a u privatne 24,7 odsto ispitanika.

Tek svaki sesti ispitanik ima poverenje u drzavne sindikate, a za nijansu vise njih veruje u nezavisne sindikate. Ipak, oko dve petine gradjana Jugoslavije nema poverenje ni u jedne ni u druge.

Kada u jednoj drzavi institucije spoljasnje i unutrasnje zastite (vojska i policija) uzivaju najvece poverenje, zanimljivo je pitanje kako gradjani shvataju znacaj drzave i sta od nje ocekuju. Svaki deseti ispitanik smatra da je osnovna funkcija drzave - bezbednosna. Svaki sesti ispitanik je pristalica shvatanja da, kada je drzava u pitanju, vazi deviza "vezi konja gde gazda kaze". Oko sedam posto anketiranih misli da drzava postoji da bi stitila rezim, a najveci broj, preko trecine, drzavu vide kao garanta ustavnosti i zakonitosti. Oko 29 posto ispitanika smatra da bi drzava trebalo da bude servis koji radi u korist gradjana.

Kako se ova "servisna" funkcija drzave shvata, pokazuju odgovori na pitanje - ko treba da ima vecu odgovornost u obezbedjivanju sredstava za zivot svih ljudi - drzava ili pojedinac?

Svega jedna petina ispitanika smatra da je "svako kovac svoje srece", trecina je za podelu odgovornosti izmedju sebe i drzave, dok gotovo polovina (46,0 posto) anketiranih prebacuje odgovornost za obezbedjenje egzistencijalnih uslova u najvecoj meri ili potpuno na drzavu. Ovo se, verovatno, moze tumaciti izvesnom dozom nostalgije za socijalistickim tipom sigurnosti koji je obezbedjivao zaposlenje i kakvu-takvu egzistenciju.

Dodatnu potporu za ovakav zakljucak daju odgovori na pitanje da li je "socijalizam u osnovi dobra ideja ali je lose izveden"? Potvrdan odgovor na ovo pitanje dalo je vise od polovine ispitanika (54,8 posto), a negativan oko trecina anketiranih.

Kada se ovome doda i podatak da jedna petina ispitanika pozeljnom drustvenom promenom smatra "povratak u socijalizam", moze se formirati slika o ne bas beznacajnom broju sadasnjih i mozda buducih nosilaca otpora post- socijalistickoj tranziciji ka trzisnoj privredi.

(Sutra: O Kosovu i etnickoj bliskosti)