Iste majice

Ljiljana Gogic

Kad nas covek bolje pogleda, ili kad se sam u sebe i u svoju okolinu zagleda, mogao bi da kaze da smo u uniformama. Slike koje je prikazala televizija "Studio B", kada su iz Kragujevca u Beograd krenuli oruzari, u znak protesta, peske, osim sto su pokazale namucena ljudska lica, koja kao da su (bez uvrede), upravo izasla iz logora, pa ne znaju ni gde da krenu, docarale su i sliku ljudi koji nose iste, ili barem slicne, majice.

Neka druga lica koja u udarnim terminima prikazuje RTS, sede u foteljama i (bez uvrede) manje ili vise zainteresovano prate predizbornu govoranciju (iskljucivo) pripadnika levog bloka. Covek ne mora da bude maliciozan, niti da bude previse upucen u modne trendove, pa da zapazi da i oni nose iste, ili barem slicne majice.

Posto je leto, rukavi su kratki, glavni dezen su pruge, poprecne, boje su razne, materijal pamuk (ali los). Mozda bi se i moglo pomisliti da je to neka nasa moda, ali, sto je mnogo, mnogo je.

Kupuju se u Turskoj, donose ih ljudi koje nazivaju svercerima, a oni sami, nesretni, pravdaju se da ih prodaju jer im je to jedini izvor prihoda i uslov egzistencije. A imaju te majice jos nesto zajednicko. Nema nijedne na kojoj ne moze da se zapazi da neki sav nije pogresan i da, ako vec nema rupice od loseg stepa, barem negde visi konac. Oni koji ih kupuju, pravdaju se da nemaju novca za nista bolje, pa mozda zato prosto i previde da je to, ipak, roba s greskom. Neki se u "stanje stvari" uvere tek kad majice (u svakom ormanu sigurno ima nekoliko takvih, jeftinih, istih ili, barem, slicnih), stave na dasku za peglanje.

Te, iste majice, dospevaju, naravno, i na ulice. Ali, nema tu nikakve sujete medju onima koji ih nose. Svakako nam se godinama prica kako svi treba da budemo jednaki, pa smo se pomirili da bi nas, ukoliko zelimo da budemo drugaciji, svrstali u kategoriju "potrosackog menataliteta", znaci "zapadnog" i znaci "trulog". Prvi cilj ovdasnjih levicara je, dakle, u dobroj meri ispunjen. S jedinom, sada "malicioznom" primedbom, da su njihove majice drugacije, a oni najuporniji i najglasniji propagatori socijalne jednakosti imaju svilene kravate i svilene kosulje, a vole da pokazu da poseduju i mobilne telefone.

Za nas su sledece, valjda, maovke.