SRPSKA I STRANA DEMOKRATIJA U UDZBENIKU "USTAV I PRAVA GRADJANA"

Zoran Avramovic

Istrazivanje demokratije u udzbeniku "Ustav i prava gradjana" Radosina Rajovica obuhvata vreme i politicki prostor pojavljivanja i funkcionisanja demokratije. S tog stanovista, udzbenicki tekst o demokratiji oblikuje saznajni sadrzaj o odnosu nacionalne (srpske) svesti o demokratiji i onog fonda znanja koji je "svojina" drugih politickih kultura i tradicija. Ucestalost pojavljivanja imena mislilaca o demokratiji, naslova njihovih dela, imena politickih licnosti i pravno- politicka dokumenta o demokratiji, najpouzdaniji su indikator mere odnosa nacionalno-strano.

Kada je rec o imenima mislilaca o demokratiji, u udzbeniku namenjenom trecem i cetvrtom razredu srednjih skola vodece mesto pripada francusko- engleskoj tradiciji misljenja. Najvise citirani mislilac je Ruso (12), Lok (7), Monteskije (6) i Hobs (4).

Od srpskih mislilaca o demokratiji navode se (po jedanput) imena Jovana Djordjevica i Dositeja Obradovica.

U pogledu pojavljivanja pravnih dokumenata s demokratskim sadrzajem, prednost je data srpskoj i jugoslovenskoj ustavnoj istoriji. Ustavna uredjenja srpskog drustva, sadrzinski i tekstualno, u najvecem delu su pokrivena istorijom ustavnosti i zakonitosti jugoslovenske drzave. Broj pojavljivanja ustavnih dokumenata koncentrisan je na vazece ustave: Ustav Republike Srbije (31), Ustav Savezne Republike Jugoslavije (23).

Od medjunarodnih pravno-demokratskih dokumenata, americka Deklaracija o nezavisnosti iz 1776. pojavljuje se tri puta, francuska Deklaracija o pravima coveka i gradjanina (1789) cetiri puta.

Obrazovanje i vaspitanje za demokratiju ukljucuje i znanje o demokratskoj licnosti, kao delu politicke memorije i svakodnevice. U udzbeniku se od stranih demokratskih licnosti citiraju reci Abrahama Linkolna i Tomasa Dzefersona. Kada je rec o srpskim politickim licnostima, citalac udzbenika se informise o vladajucim dinastijama Obrenovica i Karadjordjevica i licnim diktaturama kneza Milosa, kraljeva Milana i Aleksandra.

Primer ili tip nedemokratske licnosti moze biti instrument za isticanje razlika prema demokratskim licnostima. U udzbeniku "Ustav i prava gradjana" vise prostora je dato nedemokratskim licnostima. Pored licnih diktatura, klasifikuju se i harizmatske (autoritarne) licnosti posredstvom vlasti (Napoleon, Bizmark, Lenjin, Tito) i posredstvom ideja (Martin Luter, Marks, Gandi, Homeini). Od totalitarnih politickih licnosti, udzbenik informise samo o Staljinu.

Tekst udzbenika, prema kvantitativnim podacima, daje ogromnu prednost stranoj misli o demokratiji u odnosu na nacionalnu. S istorijskog stanovista nije sporno da je nasledje demokratske misli bogatije u Zapadnoj Evropi nego u Srbiji. Medjutim, udzbenik sugerise pogresnu recepciju o nepostojanju mislilaca o demokratiji i demokratskih politickih licnosti u istoriji Srbije. Takva interpretacija nacionalne demokratije predstavlja srpsku demokratsku tradiciju u krivom svetlu. Izostavljena su imena: Vuk Karadzic, Jevrem Grujic, Dragisa Stanojevic, Svetozar Markovic, Vladimir Jovanovic, Slobodan Jovanovic, Mihailo Ilic, Bozidar Markovic, Djordje Tasic, kao i teoreticari posle 1945. Od politickih licnosti treba podsetiti na Jovana Ristica, Tihomira Djordjevica, Nikolu Pasica, Milana Stojadinovica. (Kao kriterijum za politicku demokratsku licnost predlazem odnos prema parlamentarnom sistemu.)

Kvantitativni podaci o zastupljenosti imena stranih i srpskih mislilaca o demokratiji i njihovim delima upucuje citaoca na zakljucak da se u procesu saznanja demokratije treba osloniti na zapadnoevropske izvore, buduci da srpske demokratske tradicije skoro da i nema. Slican zakljucak se namece i realizovanim izborom politickih licnosti. Srpska politicka istorija je u znaku monarhije. Bez tradicije gradjanskih politicara - implicitna je poruka - srpska politicka kultura treba svoje uzore da pronadje u iskustvu zapadnoevropske demokratije.

Otvorena poruka udzbenika o supremaciji zapadnoevropske misli o demokratiji i iskustva politicke kulture, moze se izbeci uravnotezenom prezentacijom cinjenica o idejnom i prakticnom nasledju srpske demokratije. O odnosu izmedju nacionalnog i stranog moze se suditi na osnovu preovladjujuceg tipa iskaza u tekstu. U udzbeniku "Ustav i prava gradjana" najbrojniji su iskazi opsteg tipa tamo gde se uz recenicki sklop nalazi nacionalnost autora ili ime drzave, iskazi su klasifikovani kao strani. Problem razgranicenja srpskih i jugoslovenskih demokratskih iskaza resen je posredstvom ustavnih dokumenata, buduci da nije bilo u tekstu drugih indikatora. Ovo upozorenje je neophodno da bi se izbegla greska u zakljucivanju o uravnotezenosti srpskih i stranih iskaza o demokratiji.

Interpretacija ustavne istorije Jugoslavije, posebno njenog socijalistickog razdoblja, lisena je kritickih ocena. Nigde se ne istice cinjenica da su ustavi SFRJ od 1945. samo pravno prikrivali stvarne politicke i drustvene odnose. Ti ustavni dokumenti su od pravnog ogranicavanja vlasti postali prvani zastitnik partijske drzave, drzave u kojoj je SKJ imao nadustavnu ulogu. Sa stanovista obrazovanja za demokratiju nikako se ne moze mimoici cinjenica da je Josip Broz Tito po Ustavu iz 1974. bio dozivotni predsednik. Taj i prethodni ustavi su uglavnom interpretirani kao izraz demokratske volje naroda, i ta cinjenica ima velike pedagoske i saznajne posledice u raspravi o demokratiji.

Koncepcija pisanja udzbenickog sadrzaja, koja je bila dominantna u socijalistickom obrazovanju, preuzeta je u najvecem delu i u udzbeniku "Ustav i prava gradjana". To je nastavak prepricavanja normativne strukture drustva. Takvom koncepcijom pojmovi su na "bezivotan" nacin obradjeni u tekstu. Pojam demokratije se moze dovesti u vezu s pojmovima prava, suverenosti, slobode, nacije, federalizma, na jedan opsti, jasan i podsticajan nacin.

Primera radi, tekst bi mogao da opise rad parlamentarnog tela i odnos izmedju vlade i suda isticanjem osnovnih pitanja kojima se parlament bavi. Parlament donosi zakone od opstenarodnih interesa, vlada je administrativno telo koje primenjuje zakone i u stalnom je kontaktu s gradjanima, a sud primenom zakona resava sporove. (Karakteristicno je da se rasprava o budzetu, kao kljucna parlamentarna rasprava, nigde ne pominje.)

Ustav, primera radi, mogao bi se definisati kao pravno ogranicavanje drzavne vlasti u cilju ocuvanja slobode coveka i gradjanina. Takvim odredjivanjem ustavnog dokumenta, otvorila bi se pitanja koja se resavaju demokratskim ili nedemokratskim postupkom.

Udzbenik je jedno od najvaznijih sredstava da "drustvo" uputi ucenicima poruke o svom shvatanju demokratije, njenim svojstvima i istoriji. Demokratija nije predmetno podrucje udzbenika "Ustav i prava gradjana", ali bez demokratskih saznajnih pretpostavki ne moze se oblikovati ustavna materija, kao i sva ona pitanja koja proizlaze iz nacela sloboda i prava gradjana.

Istrazivanje demokratije u udzbeniku "Ustav i prava gradjana" pokazuje da je u sadrzinskom pogledu realizovana teorijska paradigma u kojoj se nalazi kompilacija pravno-normativnog formalizma, marksisticke teorije drustva i filozofije politickog liberalizma. U funkcionalnom pogledu, udzbenik kao nastavno sredstvo nastavlja obrasce pisanja iz socijalistickog razdoblja jugoslovenske drzave. Pored ostataka partikularnog, klasnog pristupa, udzbenik ne sadrzi kriticki odnos prema demokratiji (unutrasnjim i spoljnim aspektima), relativizmu njenih znanja, a zaobidjen je problem demokratije u visenacionalnim drzavama.

Kada je rec o ustavnoj istoriji Srbije, udzbenicki tekst treba da diferencirano oblikuje ovo pitanje na one politicke i javne inicijative za demokratski karakter ustavnosti u Srbiji i na razdoblja borbe za vlast.

Udzbenik "Ustav i prava gradjana" je zainteresovan za demokratiju koja bi bila relevantna za drustvenu zajednicu, a manje za licni i medjunarodni aspekt demokratije. Iz tog razloga je izostalo sistematsko razmatranje pitanja poverenja gradjana u institucije demokratije.

U udzbeniku se ne prepoznaje uticaj savremenih teorija demokratije - Karla Popera, Dzona Kina, Pola Gidinsa, Roberta Dala, Norberta Bobia. Nasa analiza pokazuje da je potrebna temeljita inovacija u koncepciji i prezentaciji demokratskih sadrzaja u udzbeniku "Ustav i prava gradjana". Demokratija je osa oko koje se okrece mikroorganizacija drustva. U sredistu nove koncepcije nalazio bi se odnos izmedju drustvene strukture, demokratskih ustanova, vaspitanja i obrazovanja za demokratiju i aktuelnog stanja drustva. Osnovni cilj udzbenickog teksta bio bi da saznajno i vaspitno osposobi ucenika za zivot u demokratskoj organizaciji Republike Srbije, kao i za razumevanje svetskih drustvenih i politickih procesa. (Autor je naucni saradnik Instituta za pedagoska istrazivanja)