ZA KOGA CETE GLASATI NA PREDSTOJECIM IZBORIMA

Od 55 posto ispitanika koji nisu odlucili za koju ce stranku ili koaliciju glasati, 12,6 posto je apstinenata, odnosno onih koji veruju da nece izaci na izbore, a cak 42,4 odsto gradjana ce "odluciti u poslednjem trenutku"

Jasminka Kocijan

Strah od rizika i nepredvidivih promena, sudeci prema rezultatima ankete agencije "Argument", a koju su inicirali "Nasa Borba", agencija Beta i dnevnik "Koha di tore", razlozi su zbog kojih se vecina gradjana Jugoslavije jos nije opredelila za koga ce glasati na predstojecim izborima u Srbiji u Crnoj Gori.

Od 55 posto ispitanika koji nisu odlucili za koju ce stranku ili koaliciju glasati, 12,6 posto je apstinenata, odnosno onih koji veruju da nece izaci na izbore, a cak 42,4 odsto gradjana ce "odluciti u poslednjem trenutku".

Na pitanje - da li ste clan stranke, cak tri cetvrtine ispitanika (74,9 odsto) odgovorilo je da nije i da nema nameru da se angazuje u bilo kojoj od politickih partija, dok samo 1,6 posto anketiranih ima tu nameru, ali jos nije izabralo stranku.

Kao "bivsi clan Saveza komunista Jugoslavije" izjasnilo se 4,8 posto gradjana. Sadasnje clanstvo u politickim partijama "priznaje" prilicno mali broj ljudi. Clanova Socijalisticke partije Srbije (SPS), sudeci prema anketi, ima 3,8 odsto, Srpske radikalne stranke (SRS) 1,9 odsto, Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS) 1,6 odsto, a clanova Srpskog pokreta obnove (SPO) 1,0 posto. Pripadnici drugih stranaka zastupljeni su sa manje od 1 posto u uzorku.

Na pitanje - kako ce glasati na predstojecim izborima u Srbiji, osim vec pomenutog velikog broja onih koji su jos neodlucni, za SPS se izjasnilo 12,5 posto ispitanika, za SRS 6,3, za SPO 3,4 posto, za Demokratsku stranku (DS) 2,5 posto, a za Demokratsku stranku Srbije (DSS) 1,9 odsto anketiranih.

Kada se tome doda 2,9 odsto gradjana koji se dvoume izmedju dve stranke i jos 1,2 posto onih koji bi da glasaju za "Zajedno", moze se zakljuciti da se ovaj redosled vodecih stranaka lako moze promeniti upravo u toku izbora. Medju strankama Crne Gore vodi vladajuca DPS za koju bi, na osnovu ankete, glasalo pet posto ispitanika. Na drugom mestu je Narodna stranka (0,7), a na trecem mestu Liberalni savez CG sa 0,5 posto glasova. Zanimljivo je da bi za SRS CG glasalo sest puta manje biraca (0,1 odsto) nego za istu stranku u Srbiji.

Sudeci prema odgovorima na pitanje - koga biste izabrali za predsednika Srbije i Jugoslavije moze se zakljuciti da gradjani imaju sasvim razlicite favorite za savezni od onih za republicki nivo. Slobodan Milosevic, koji ubedljivo vodi kao predsednik Jugoslavije (31,0 odsto), nije, izgleda, kod ispitanika vidjen i za predsednika Srbije jer su vise glasova za ovu funkciju od njega dobili Vojislav Seselj, Vuk Draskovic, a blizu su i Vojislav Kostunica i Zoran Djindjic. Donedavni predsednik Jugoslavije Zoran Lilic, prema ovoj anketi, u trci za predsednika Srbije je tek na sestom mestu.

Kad se radi o izboru za predsednika Jugoslavije, lider radikala Vojislav Seselj belezi znatan pad (3,9 odsto) u odnosu na broj gradjana koji ga vide (15 posto) kao predsednika Srbije. Ispred njega sa 6,9 posto je nekadasnji jugoslovenski premijer Milan Panic.

Od crnogorskih politicara na mestu predsednika Jugoslavije, gradjani bi radije, izgleda, videli Mila Djukanovica (2,5 posto) nego aktuelnog predsednika Crne Gore Momira Bulatovica, za koga se izjasnilo 1,7 posto biraca.

U igri je jos i Nikola Seceroski, koji je sa 0,2 posto ispred Zeljka Raznatovica Arkana. Arkan je, kao i princ Karadjordjevic, Tomislav Nikolic i Radovan Karadzic dobio 0,1 posto glasova. Svi ovi podaci koji se odnose na izbor predsednika Jugoslavije, naravno nisu vise znacajni za predvidjanje jer je ishod vec poznat, odnosno - predsednik Jugoslavije je vec izabran, ali u izvesnoj meri odraz su shvatanja gradjana o tome kakav treba da bude sef savezne drzave a kakav predsednik Srbije. Moglo bi se, naime, zakljuciti da se gradjani, kada je u pitanju predsednik Srbije, u vecem procentu odlucuju za vodje sa izrazitijim nacionalnim obelezjima, nego sto je to slucaj sa kandidatima za predsednika Jugoslavije.

Na pitanje - koliko se zanimate za politiku, vecina je (57 posto) odgovorila "politika me donekle zanima", 23 odsto anketiranih se izjasnilo kao "izuzetno zainteresovani za politiku" a 20 posto ispitanika "uopste nije zainteresovano" za tu temu.

Kada se ovi podaci ukrste s odgovorima na pitanje - na koji nacin biste mogli da promenite politicku i ekonomsku situaciju u zemlji, stice se utisak da gradjani ipak veruju da svojim licnim angazovanjem donekle mogu da doprinesu politickim promenama. U moru raznih varijanti odgovora na to pitanje najcesci je odgovor da se politicka i ekonomska situacija moze promeniti - ucescem u izbornoj borbi za neku partiju ili nekog kandidata. Za varijantu "neizlazenje na izbore" opredelilo se 4,4 posto ispitanika.

O zasicenosti politikom i razocaranosti zbog svakodnevnih dogadjaja na domacoj politickoj sceni prilicno jasno svedoce odgovori na pitanje o tome da li "politicari vladajuce stranke bolje zastupaju interese naroda od opozicionih politicara. Jedva nesto vise od cetvrtine ispitanika (28,2 posto) smatra da vladajuca stranka bolje zastupa interese naroda od opozicionih lidera, odnosno, jedna petina (21,5 posto) smatra obrnuto - da politicari opozicionih partija bolje zastupaju interese naroda.

Slaganje sa misljenjem da ni jedni ni drugi to ne cine gotovo je identicno. (Sutra: Gradjanska i politicka pravila i odnos prema drzavi)