EVROPSKA UNIJA I IZBORI U SRBIJI

Predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic nije uputio poziv na pravu adresu: OEBS-ov biro za demokratske institucije i ljudska prva. Za vlade EU je neprihvatljivo biranje ko moze, a ko ne, da posalje posmatrace

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Evropska unija se, za sada, nece javno izjasnjavati o tome da li je "glupo", ili mozda "pametno", bojkotovati predstojece parlamentarne i predsednicke izbore u Srbiji. Iz barem dva razloga. Kao prvo, jer je to "partijska politika", u koju EU nema nameru da se mesa. A kao drugo, i mozda vaznije, jer i medju samom "petnaestoricom" - bas kao i u srpskoj opoziciji - trenutno nema jasne i jedinstvene ocene o (ne)prihvatljivosti postojecih uslova za odrzavanje izbora. Otuda i dvosmislenost u nedavnoj deklaraciji Predsednistva EU, posvecenoj unutrasnjem politickom razvoju u SR Jugoslaviji. S jedne strane se konstatuje da nedavno usvojeni izborni zakon u Srbiji "...vodi zemlju dalje od istinske demokratizacije"; dok se s druge strane sve opozicione partije pozivaju da se "...u punoj meri angazuju u predizbornoj kampanji i preuzmu svoj deo politicke odgovornosti." Sto bi se, u sustini, moglo "prevesti" u sledecu poruku opoziciji: "Dobili ste jako los izborni zakon, koji favorizuje vladajucu partiju, ali izvol'te pa se njime koristite!"

Umesto bojkotom, dezurni u evropskim diplomatskim kancelarijama su vise zaokupljeni "monitoringom", tj. nadzorom, predstojecih izbora u Srbiji. U posebnoj deklaraciji Predsednistva EU od 7. avgusta odbacen je, kao neprihvatljiv, "selektivni pristup" srpskih vlasti u pozivanju medjunarodnih posmatraca na izbore. Zamoljen da, za "Nasu Borbu", obrazlozi sta je neprihvatljivo u pozivu parlamentarcima zemalja- clanica OEBS koje su sa SRJ "normalizovale odnose", evropski diplomata angazovan na "srpskom pitanju" je, pod uobicajenim uslovom anonimnosti, naveo cetiri razloga:

Za pomenuti poziv, kojeg je formulisao predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic, nas sagovornik kaze da je "poziv bez stvarnog poziva." Pre svega, jer nije upucen na jedinu za to nadleznu adresu u Evropi: OEBS-ov Biro za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) u Varsavi, koji je ovlascen i kvalifikovan za nadzor izbora.

Drugi razloge je "prakticne prirode". Naime, nastavlja nas sagovornik, parlamenti Nemacke ili Francuske, Ukrajine ili Kazahstana... mogu da se odazovu Tomicevom pozivu i posalju svoje posmatrace na septembarske izbore. Ako ih, recimo, bude 200 - nakon izbora bice 200 razlicitih misljenja i ocena. "Nadzor nad izborima je visokostrucan posao, koji uspesno mogu da obave samo za to specijalizovane organizacije, kao sto je ODIHR."

Dalje, navodi nas sagovornik, za vlade EU je neprihvatljivo biranje ko moze, a ko ne, da posalje posmatrace. "OEBS nije samousluga u kojoj ce svako birati ono sto mu se dopada." Slicno je, u aprilu ove godine, pokusao bivsi albanski predsednik Berisa. On, takodje, nije hteo ODIHR, jer je bio ljut na njih, posto su otkrili da je muckao na prethodnim izborima. Ali je, na kraju, ipak pristao. "Ni u ovom slucaju necemo odustati od ponude samo zato sto se ona ne dopada gospodinu Tomicu."

Konacno: "saveznistvo obavezuje." Evropska unija, zakljucuje nas sagovornik, "ne moze da prihvati iskljucivanje SAD iz kruga zemalja koje su pozvane da posalju posmatrace."