HOLBRUK O BOSNI, KARADZICU, PRIJEDORU, KRAJISNIKU I IZETBEGOVICU

U intervjuu za americku TV mrezu Pi-Bi-Si Holbruk izmedju ostalog izjavio da nije zaslepljeni optimista, ali da "na terenu ipak pocinje nesto da se menja"

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Vasington. - Ricard Holbruk - bankar iz njujorskog Volstrita na povremenom radu u vasingtonskom Stejt dipartmentu - imao je u ponedeljak uvece 15-minutni intervju na nekomercijalnoj americkoj TV mrezi Pi-Bi- Si. Iz tog Holbrukovog izlaganja (posvecenog proslonedeljnom boravku u bivsoj Jugoslaviji) izdvojili sme neke od zanimljivijih detalja.

- Ono sto se pre mesec dana dogodilo u Prijedoru, trebalo bi da bude opomena svima optuzenim za ratne zlocine. Uzgred budi receno, sef policije koji je prilikom te akcije bio ubijen u Prijedoru, on je - da budemo jasni - zapravo izvrsio samoubistvo. Opkolili su ga bili britanski vojnici, ali je on odlucio da puca na njih. A mogao je da se preda i da ode u Hag na slobodno i fer sudjenje.

- Karadzic nije jedina prepreka Dejtonskom mirovnom ugovoru. Ali, on predstavlja ozbiljnu prepreku i mora da ode... Prepreka je, medjutim, i u svesti ljudi. Oni koji su doveli do rata, zaduzeni su sad za sprovodjenje mira u Bosni. Tako nesto obicno se ne cini posle ratova, ali priroda situacije u Dejtonu bila je takva da su svi zacetnici rata i dalje bili na vlasti. A i danas su jos tu.

- Izuzetno je znacajno sto su NATO trupe preuzele kontrolu nad jedinicama specijalne vojne policije sve tri strane. Znacajno je zbog toga sto su neke od ovih grupa zamenile svoje vojne uniforme policijskim, a onda formirale posebne vojne jedinice koje se predstavljaju kao policijske. General Klark, novi komandant NATO i moj zamenik za vojna pitanja u Dejtonu, odlucio je da bude vrlo cvrst. Taj novi vojni tim, general Klark u Briselu i general Sinseki u Bosni, bice vrlo cvrsti, ali i apsolutno nepristrasni. A to - plus dinamicni napori Boba Gelbarda - pokazace svetu da SAD ne napustaju Bosnu vec da, naprotiv, udvostrucuju svoje napore.

- Predsednik je naglasio vec vise puta da cemo mi uciniti da Dejton uspe. Veci sam optimist nego sto sam bio pre dve nedelje. Dejton je sustinski deo nase spoljne politike i tesno povezan sa povecanjem NATO, kao sto je i povezan sa nasom podrskom reformama i demokratiji u Rusiji. Nemojmo zaboraviti, ruske trupe sluze u Bosni zajedno sa americkim trupama - pod komandom americkog generala.

- Moj najupecatljiviji utisak sa puta: sastanak sa zajednickim Predsednistvom BiH. Bili su tu g. Izetbegovic, zatim hrvatski kopredsednik g. Zubak i g. Krajisnik, koji je bio Karadzicev najblizi saradnik i za kojeg mi smatramo da i dalje dobija neke instrukcije od Karadzica. Ti ljudi su pre dve godine bukvalno ubijali jedan drugog, a sad sam gledao Krajisnika i Izetbegovica kako, u pauzama, sede zajedno i caskaju. U Dejtonu niko nije razgovarao sa Krajisnikom, on je bio kompletno izolovan u svojoj sobi. A na kraju ovog 14-casovnog sastanka u Sarajevu, bilo je vec cetiri sata ujutru, Krajisnik je otisao kod Izetbegovica i dao mu na poklon nekoliko knjiga. Ja sam ih gledao zabezeknut, posto smo pre toga imali teske razgovore oko zajednickih telekomunikacija i oko ambasadora i sve je to bilo vrlo emotivno. Pitao sam ih sta se to sad desava, a oni su mi rekli - znate, mi se odavno poznajemo, pokusacemo da saradjujemo, i u to ime dajem mu ovaj poklon... Ja necu da ovo izvlacim iz konteksta. Problemi u Bosni su stvarni i izbiljni. Ja sam poslednja osoba koja bi oko toga mogla da bude zaslepljeni optimista, ali nesto na terenu ipak pocinje da se menja.