ATLETIKA: POSLE 6. SVETSKOG PRVENSTVA U ATINI

Drevna Atina oprostila se od najboljih svetskih atleticara, a vec je zakazan novi susret za dve godine u Sevilji. Ovo sesto po redu Svetsko prvenstvo ostace zapamceno po najvecem broju zemalja ucesnica - 200, a posebna zanimljivost je to sto su medalje otisle u svih sest svetskih regija (Afrika, Azija, Evropa, Severna - centralna Amerika s Karibima, Okeanija i Juzna Amerika), sto uveliko popularizuje ovaj sport. Sto se same organizacije tice, Atina kao domacin je uspela to da odradi na najbolji moguci nacin. Bilo je dosta povika na mali broj gledalaca, ali kako su finalne discipline postajale zanimljivije i sa ucestvovanjem velikih svetskih imena to se i broj posmatraca povecavao. Jedna, ali glavna kritika je sto su u pojedinim disciplinama atleticari isuvise rano startovali. Za to nije kriv domacin, vec odluka da se najveci svetski vasar odrzi u prvih deset dana avgusta kada su u ovom gradu izuzetno velike letnje vrucine.

Na ovom sampionatu je po prvi put, odlukom Svetske atletske asocijacije, doneta odluka da se uvede i nagradjivanje za osvojene medalje (zlatna 60.000 dolara, srebro 30.000 dolara, bronza 10.000 dolara), plus posebna nagrada u visini od 100.000 dolara za oboreni svetski rekord. I pored novine ovo prvenstvo ostace zapisano kao jedini najveci skup svetske atletike gde su oboreni mnogi nacionalni, licni, regionalni, kontinentalni i rekordi svetskih sampionata, ali nije oboren nijedan svetski rekord. Pred sam start sampionata atleticari iz pojedinih disciplina prosto su se utrkivali ko ce postici svetski rekord, ali na kraju obecanja su ostavljena verovatno za naredni skup u Sevilji 1999. godine.

Od 44 atletske discipline titule svetskih prvaka sa prethodnog prvenstva odbranilo je deset atleticara i samo tri atleticarke.

Medalje u Atini osvojili su atleticari iz 41 zemlje, a u samim finalnim nadmetanjima ucestvovali su takmicari iz 64 zemlje (u Geteborgu pre dve godine 43 zemlje bile su osvajaci medalja, a 58 zemalja imalo je predstavnike u finalu).

Mladi atleticari nadolaze iz svih krajeva sveta, a kao nove velike atletske velicine isticu se dvoje Amerikanaca Moris - Grin i Merion Dzons, zatim Kenijac Daniel Komen, Marokanac El Gerudz...

Kao legenda u istoriju atletike svakako ce uci fenomenalni Ukrajinac Sergej Bubka koji je jedini atleticar koji je po sesti put postao svetski prvak. Posle niza povreda koje su ga pratile jos pre pocetka Olimpijade u Atlanti, uspeo je da se povrati i ponovo popne na staro mesto.

- Sva zlata osvojena na svetskim prvenstvima su mi izuzetno draga i ne delim ih. Ja volim sport, za njega zivim i uvek mi je zelja da budem najbolji, bile su reci Sergeja Bubke posle zavrsenog finalnog skoka.

Dominacija americkih atleticara polako stagnira. Po broju osvojenih medalja oni se i dalje nalaze na prvom mestu sa 18 odlicja (sedam zlatnih, tri srebrne, osam bronzanih), ali za razliku od Geteborga gde su osvojili 19 medalja (12 zlatnih) pad je i te kako vidljiv. U sam vrh najboljih atletskih nacija polako izbijaju Nemci, koji su posle ujedinjenja imali dosta afera sa dopingom, ali su to uspeli u veoma kratkom roku da anuliraju. Kuba sa svojim svetskim imenima uzela je na ovom sampionatu cetiri zlata, sjana ekipa Kenije koja gospodari na srednjim prugama, kojoj se pridruzuje i prijatno iznenadjenje Maroko sa cetiri medalje, od toga dva zlata. Na ovom sampionatu atleticari iz pojedinih zemalja osvojili su prve medalje u atletskoj istoriji svojih zemalja - Sri Lanka i Novi Zeland.

Pored nas, koji u zbiru osvojenih bodova (racunaju se finala) imamo cistu nulu i do sada najlosiji plasman, uspehom ne mogu da se pohvale ni predstavnici Rusije (samo osam medalja - Geteborg 12), Italije 3 - 6, Velike Britanije (bez ijednog svetskog prvaka).

M. P.