IVAN IVANOVIC O SVOM NOVOM ROMANU "CRNI DANI RAKE DRAINCA"

Ivanu Ivanovicu sudbina nije bila mnogo naklonjena. Stavise bila je nepravedna. Zabranjivan je, precutkivan, guran u stranu. U otvoreni sukob sa nekadasnjim rezimom usao je pre cetvrt veka romanom "Crveni kralj". Posle toga njegovo ime je nestalo iz novina. Ostalo je na koricama desetak romana koje je u medjuvremenu objavio. "Juznjackog" je porekla (koje istice), ali ne i juznjackog mentaliteta. Jug ga, ipak, odredjuje. Zakleti je opozicionar, preciznije je mozda reci antirezimlija, a najpreciznije da je negde izmedju kao sto je bio i pesnik Raka Drainac, kroz cije poslednje godine zivota govori o gradjanskom ratu u Jugoslaviji tokom okupacije. Kljucna recenica: "Narod sve to placa".

"Nasa Borba": Cemu ozivljavanje price o cetnicima i partizanima? Da li su Vas motivasala neka savremena zbivanja ili su u pitanju licni motivi?

Ivan Ivanovic: Imam veliki licni motiv, zato sto sam ja dete rata, a rat nas je na dobar nacin odredio. Imao sam tu srecu ili nesrecu da mi je otac bio cetnicki komandant i ta cinjenica je apsolutno definisala moj zivot. Drugo, pobednici, komunisti, na svoj propagandni nacin su prikazali istoriju, a nijedna literatura koja ne rusi postojece mitove nije literatura. Nova stvar je i ta sto ti ratovi imaju istu matricu. Nama je gradjanski rat na neki nacin usud. Strasno je kada jedna generacija mora da prozivi dva gradjanska rata. Prvi je odredio, drugi je unistio zivot.

Razlog je i to sto sam od gimnazijskih dana Draincem bio opcinjen. Drainac je bio covek u sukobu sa svim i svacim i uvek je bio na poziciji zavicaja. Mi juznjaci imamo veliki problem tog samopotvrdjivanja, to je istorijski problem, to kasnjenje istorije, veoma los docek na severu, ako tako mogu da kazem, to je sve uticalo da je Drainac za nas simbol.

NB: Ne mislite li da je tema anahrona ili smatrate da podela na cetnike i partizane i dan-danas postoji i da se i dalje vodi, recimo, hladni rat?

I.I.: Nisam siguran da postoje anahrone teme. Ovaj novi rat ce opisati neko drugi - ja nemam moralno pravo da pisem. Ovaj gradjanski rat nije zavrsen i hteli-ne hteli mi moramo da mu se vracamo.

NB: Svi pokreti - dakle, Jugoslovenska vojska u otadzbini, Srpska drzavna straza, cetnici, komunisti - prikazani su u mracnom svetlu, najcrnje ipak komunisti. Drugi su se brinuli za opstanak naroda, a komunisti su mislili samo na ideologiju.

I.I.: To je moje saznanje a da li je dobro to je druga stvar. Moja izucavanja govore da je to bio rat za novi poredak. Moralni stav je da covek bude blizi zrtvi, nego pobedniku. Ja sam kritikovao ideologije, jer ja sam ipak na neki nacin proizasao iz jedne filozofije kartezijanstva, filozofije sumnje, iz jedne filozofije, ako hocete, mladoga Marksa.

NB: Kao jedan od mitotvoraca spominje se Dobrica Cosic. Sta mu zapravo zamerate?

I.I.: Cosic, sigurno. Posle pobede, komunistima su bili potrebni pisci i slikari. Boza Ilic je preko noci od jednog seljaceta pretvoren u slikara nacije. Imao je smisla za velike kompozicije i leglo mu je da slika partizane i velike bitke. Morao je da se stvori pandan u knjizevnosti. Preuzeli su nekoliko gradjanskih pisaca, kao Andrica, ali to nije bilo dovoljno. Bilo im je stalo da naprave novog pisca i to je Dobrica Cosic. Skolovali su ga na svoj nacin i najslabije u njegovoj literaturi - a on jeste veliki dar - jeste to sto je veoma tendenciozan. On je, mozda, napravio jedan pametan potez koji ga je kao pisca spasio, sto nije napisao taj roman o Golom otoku. A i tamo se islo po zadatku. Taj zadatak verovatno nije dat samo njemu vec i drugim piscima, ali on je otisao, drugi nisu. To pisac ne sme da radi i otuda moj duboki otpor prema Cosicu.

NB: Problematican stav romana je da su svi pokreti, sve vojske, izuzimajuci mozda Ljoticevce, bili antifasisti?

I.I.: Mislim to i sada. Nema sumnje da su i Drazin i Titov pokret bili antifasisticki. Draza je po mom misljenju napravio krupne greske. Uza sebe nije imao politicare, a pokazalo se da vojnici ne umeju da vode politiku, usao je u rat nevoljno, pekao ga je Kragujevac, koji su zajedno napali cetnici i partizani a poslednja katastrofalna Drazina greska bila je povratak u Srbiju.

Ako se pitamo ko je bio prvi gerilac Evrope, to je bio Kosta Pecanac. Pecanac je pravio gerilu, ali nije hteo ustanak koji su podigli komunisti i pokvarili sve njegove planove. Pojavio se i Nedic. Po mom misljenju on je odigrao jednu relativno pozitivnu ulogu, jer je spasio srpsku drzavu. Srpska drzava je u Prvom svetskom ratu bila ukinuta i da su pobedile sile Osovine Srbija vise ne bi postojala na karti. Svi akteri su gledali da se to ne ponovi. Nedica treba citati u tom svetlu. U pogledu komunista sigurno da su odigrali negativnu ulogu, oni su ipak bili egzekutori. Ali u celini gledano, Nedic se javio kao spasilac. Pecanac je hteo da bude njegov ekvivalenat i vodjeni su pregovori da Nedic bude u Beogradu, Pecanac u Nisu. I u tom smislu on je pregovarao sa Nemcima. Uslov je bio mir. I onda se prihvatio te neslavne uloge da zavede red, sto znaci da ugusi komunisticki ustanak.

NB: Ono sto spaja sve ideologije su reci junaka Midze Dupeglave, pandura: narod ne treba voditi pamecu nego korbacem. Ima li izgleda da danas bude drugacije?

I.I.: To je pandurska logika. Nazalost, na ovim prostorima sila igra glavnu ulogu. Ovde pameti nema i zato nikad nisam bio optimista. Kada su u pitanju prognoze imam jedan sablon: samo idi na najgore. Ovde ce se desiti najgore, ovde nema razuma. Gde je, kad ce ga biti, da li ce ga biti. Ispunila se prognoza Midze Dupeglave, ne Drainceva. Drainac je iz svega izasao kao gubitnik. Dozvolite da kazem da sam i ja na neki nacin gubitnik.

NB: U celoj prici Drainac je zapravo bio covek koji je visak?

I.I.: Drainceva ideologija je porazena. Drainac je covek koji je bio visak On je uzeo na sebe da pomiri zavadjene strane, a na kraju je doziveo da ga svi odbace. Kao i svi ljudi tog vremena bio je idealista. Sta ces vise nego da dizes ustanak i da verujes da ce trajati tri meseca. Micunovic je u vise navrata pricao da je sa Milosevicem 1991. uoci rata, razgovarao i prema njegovom svedocenju, da li je istina ne znam, izjasnio se protiv rata. Milosevic mu je rekao: "Profesore vi mnogo putujete po svetu i nemate pojma sta se ovde radi. Taj rat ce da traje pet dana". Je li pet dana? Takve su bile i njihove zablude. Ono sto je meni bilo stalo da kazem jeste da Drainac nije nosio petokraku ni kokardu, vec je bio pesnik. Bio je blizi petokraki, ali nije mogao da je nosi jer je bio totalni anarhista. On je eventulno mogao da bude saputnik, kao Jesenjin, Majakovski, Blok, ali nikako proleterski pesnik.

NB: Kakav je status Drainca u nasoj istoriji knjizevnosti?

I.I.: Njegova knjiga u Americi je imala veliki uspeh, proglasen je pretecom Ginzberga. Kod nas je zapostavljen. Zasto? Njegova uloga u ratu ostala je nerazjasnjena. Dnevnik po kome je roman dobio ime isto je nesto misteriozno. On je, naime, sa svojim sestricima taj dnevnik zakopao. Drainac umire a njegov sestric postaje udbas. I negde, '47, '48, on je taj dnevnik iskopao i dao Udbi. Mislim da je dnevnik stampan 1963. Priredio ga je Radivoje Pesic. I on sam kaze da je dnevnik vise od deset godina bio u bezbednosti i komitetima u Prokuplju. Moze se postaviti pitanje autenticnosti. Danas Drainac postoji ceremonijalno. Svake godine u Prokuplju se odrzavaju Draincevi susreti pesnika. To je najgore sto je jednom piscu moglo da se desi. Koriste ga da bi sebe promovisali.

R. Stanic