SVET I MI - ODNOS PREMA SUSEDIMA I STRANIM DRZAVAMA

Ko sme da se mesa u nase unutrasnje probleme, sa kim bi Jugoslavija trebalo da saradjuje, odnos prema sankcijama i prema bivsim jugoslovenskim republikama - pitanja su na koja gradjani odgovaraju u velikoj meri pod uticajem proteklog rata

Jasminka Kocijan

Istrazivanje o gradjanskoj svesti i neposlusnosti u SRJ realizovano je u periodu od 13. jula do 4. avgusta 1997. godine na viseetapnom slucajnom uzorku. Anketirano je 1007 ispitanika u 26 opstina (bez Kosova). Istrazivacki tim agencije "Argument" sacinjavali su: Zdenka Milivojevic, dr Vojin Dimitrijevic, dr Vatroslav Vekaric, dr Mladen Lazic, dr Aleksandar Molnar, mr Aleksandra Posarac, dr Edit Klajn (Univerzitet u Torontu), dr Stjepan Gredelj, Radule Perovic, dr Goran Opacic, Nena Skopljanac-Bruner i mr Bora Radovic. Konsultant istrazivanja bio je dr Karl Diter Op (Univerzitet u Lajpcigu).

Odnos prema medjunarodnoj javnosti gotovo je uvek jedan od kljucnih pokazatelja karaktera svake drzave pa i njenih gradjana. To je narocito vidljivo u kriznim i ratnim vremenima cije su ceste posledice - izolacionizam, zaziranje od drugih i nepoverenje, sto pokazuju i rezultati istrazivanja agencije "Argument", koje su zajednicki pokrenuli "Nasa Borba", agencija Beta i "Koha di tore" u saradnji sa "Argumentom".

U odgovoru na pitanje: "Da li medjunarodna zajednica ima pravo da ucestvuje u resavanju unutrasnjih problema Jugoslavije", najvise anketiranih (64 odsto) odbija mogucnost da neko spolja ima pravo da resava nase unutrasnje probleme. Tek nesto preko 18 posto njih smatra da na to "ima pravo medjunarodna zajednica u celini", a oko deset odsto gradjana SRJ ima poverenje u medjunarodne organizacije, ali ne i u drzave.

Stepen i oblik obracanja za pomoc i saradnju sa odredjenim drzavama dobar je kriterijum za odredjivanje unutrasnjih odnosa izmedju vlasti i naroda, kao i izmedju opozicije i vlasti. Tako se ne moze ocekivati demokratsko opredeljenje rezima ukoliko se on legitimise otvorenim ili prikrivenim odnosom prema zemljama u kojima su ugrozena, na primer, ljudska prava.

Kada je rec o Jugoslaviji, ona je u pogledu odnosa sa spoljnim svetom opterecena ratom koji se nije vodio na njenoj teritoriji, ali u kojem je ona posredno ucestvovala, zbog cega je i bila kaznjena na razne nacine, izmedju ostalog, i sankcijama.

Ako se analizira koji nacin resavanja unutrasnjih problema nase zemlje medjunarodnoj zajednici dopustaju gradjani Jugoslavije, vidi se da nesto vise od polovine onih koji uopste dopustaju takvu mogucnost, dozvoljava medjunarodnoj zajednici tek da savetuje i predlaze resenja. Pravo na sankcionisanje neispunjavanja onoga sto je predvidjeno potpisanim dokumentima dopusta 29,5 odsto, a pravo na neposredni nadzor nad resavanjem problema dozvoljava 14,5 odsto gradjana.

Kada se, medjutim, ova pitanja spuste na individualni nivo, odgovori su drugaciji i moze se zakljuciti da su gradjani nesto liberalniji, odnosno da u vecem procentu dopustaju mogucnost uticaja medjunarodnih organizacija za potrebe zastite gradjanskih i politickih prava. Petina ispitanika saglasna je sa ovom varijantom "u svakom slucaju", a 40,2 odsto njih smatra da je takvo strano angazovanje dozvoljeno "ukoliko su potrosene sve unutrasnje mogucnosti".

Takozvani "zastitnici poretka", odnosno, oni koji dopustaju strano mesanje "samo onda kada nije upereno protiv vlasti" (9,1 odsto) i oni koji bi to kaznjavali (10,8 odsto) ipak su u manjini.

Zanimljiv je odnos prema nekim konkretnim zemljama, takozvanim "tradicionalnim prijateljima" i "tradicionalnim neprijateljima". Rusija se pokazuje kao pozeljan politicki partner za 17,1 odsto anketiranih. Vojnu saradnju sa tom zemljom prizeljkuje 26,8 odsto (sto je u odnosu na sve druge zemlje veoma iznadprosecno), dok je ekonomska saradnja na nivou od 30,2 odsto.

Sjedinjene Americke Drzave koje se u brojnim anketama proglasavaju nasim najvecim neprijateljem, u ekonomskoj pa i u politickoj sferi zapravo prolaze bolje od Rusije. Ekonomsku saradnju sa SAD prizeljkuje 48,5 odsto gradjana, a politicku 19,0 odsto ispitanika.

Nemacka je, u nacionalisticki orijentisanom delu javnosti, odnosno opozicije, proglasavana "neprijateljem broj jedan", ima cak 58,1 odsto pristalica ekonomske saradnje. Apsolutni favorit u toj oblasti je Japan. Cak 74,7 odsto ispitanika zalaze se za ekonomski oblik saradnje sa Japanom. Kina, kao novi znacajan spoljnotrgovinski partner, privlaci paznju samo u ekonomskoj oblasti saradnje (53,6), dok je kao politicki partner, po misljenju gradjana SRJ, manje pozeljna cak i od Albanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BiH). Ove tri pomenute zemlje podnele su teret gneva gradjana Jugoslavija zbog nedavno zavrsenog rata i zbog situacije na Kosovu. Svaku saradnju sa Bosnom i Hercegovinom odbija nesto manje od trecine ispitanika ali po oko cetvrtina anketiranih dopusta mogucnost ekonomske ili politicke saradnje sa BiH.

Hrvatska izaziva nesto vecu odbojnost (37,2 odsto), ali i tu oko petine gradjana SRJ prizeljkuje ekonomsku ili politicku saradnju. Sudeci po ovoj anketi, Albanija je najmanje atraktivna za bilo koji konkretan oblik saradnje jer je skoro polovina ispitanika izrazila takvo misljenje.

Procenjujuci odnos pojedinih zemalja i medjunarodnih organizacija prema narodu i vlasti u Jugoslaviji u poslednjih nekoliko godina, ispitanici su u anketi potvrdili neke stereotipe o srpskim "prijateljima" i "neprijateljima" ali je uocljiva razlika tog stepena prijateljstva u odnosu prema vlasti s jedne strane i u odnosu prema narodu s druge strane.

Grcka se pokazala kao zemlja koja je imala najpozitivniji odnos prema narodu SRJ (76,8 odsto), a nesto manje pozitivan ali i dalje vrlo visok je stepen prijateljstva prema jugoslovenskim vlastima (71,4).

Na drugom mestu je Rusija za koju preko dve trecine gradjana SRJ smatra da je imala prijateljski odnos i prema narodu i (nesto malo manje) prema vlasti. Pozitivniji odnos prema narodu nego prema predstavnicima vlasti pravilo je koje ne vazi jedino kada je rec o Kini. Tako 61,9 odsto anketiranih pozitivno vrednuje odnos ove zemlje prema nasem narodu, a vise od toga - 62,1 posto prema vlasti SRJ.

Lista jugoslovenskih neprijatelja je nesto veca i na njoj vode bivse jugoslovenske republike u kojima se vodio rat.

Hrvatska "kao neprijatelj broj jedan" vodi sa 91,0 posto gradjana koji smatraju da se ona negativno odnosila prema nasem narodu. Odmah iza nje je Albanija (81,7) i Bosna i Hercegovina sa 72,5 odsto.

Odnos prema sankcijama je posebno osetljivo pitanje jer su gradjani Jugoslavije njihovu tezinu osetili na svojoj kozi. Na pitanje "da li sankcije prema nekoj zemlji predstavljaju krsenje garantovanih medjunarodnih ljudskih i gradjanskih prava", ispitanici su u najvecem broju (53,9 odsto) odgovarali da "predstavljaju uvek", jer je to mesanje u unutrasnje stvari drzave. Jedna trecina ispitanika ima izvesno razumevanje za sankcije, a najveci stepen slaganja je sa tvrdnjom da su sankcije neopravdane jer je narod, koji nije bio odgovoran, platio previsoku cenu.

(Sutra: O izborima i politickim partijama)