SELJACI TVRDE DA SU PSENICU ZADRZALI A MINISTARSTVO DA JE OTKUP DOBAR

Psenica u TV kvascu

Od prvobitnih procena da ce za izvoz ostati milion tona psenice, zvanicne prognoze splasnule na 300.000 tona namenjenih za barter razmenu. Nezavisni sindikat tvrdi da su cifre o otkupu bar za trecinu manje od preventivnih

Tatjana Ostojic
Svetlana Jovicic

Ovih dana smo, prema tvrdnjama Vlade Srbije, svedoci fantasticnih rezultata najduze zetve u istoriji Srba. U javnost se izlazi sa podacima koliki su prosecni prinosi bili, koliko je ukupno psenice rodilo, da ima 300.000 tona za izvoz, ali je nemoguce doci do podatka koliko je Republicka direkcija za robne rezerve, odnosno zitomlinske oganizacije koje je Direkcija ovlastila, uspeli da otkupe psenice od proizvodjaca.

Tako je ove godine, po recima Jovana Babovica, republickog ministra za poljoprivredu, rodilo najvise psenice za poslednjih 25 godina, svih 3,1 milion tona. "Rod bi bio i bogatiji da lose vreme nije omelo zetvu, ali je sada najvaznije da je sva psenica smestena na suvom - u skladistima", izjavio je ministar Babovic.

Inace, za otkup psenice Vlada Srbije obezbedila je 75 miliona nemackih maraka za prvu ratu u visini od 40 odsto, koja bi trebalo da se isplacuje odmah. Medjutim, kako tvrdi ministar za poljoprivredu, Republickoj direkciji za robne rezerve sporo pristizu dokumenta o otkupu psenice, pa sad "kad ima novca - problem je postala papirologija". Stoga je ministar Babovic apelovao na sve koji nisu predali potrebna dokumenta da to ucine sto pre, jer su sredstva obezbedjena i za drugu i trecu ratu.

"Skraceni" reprogram

Ali potpunu informaciju o otkupljenoj psenici nije moguce dobiti ni od Babovica, koji kaze da se ovih dana prikupljaju i usaglasavaju podaci po okruzima kako u javnost ne bi otisle oprecne informacije o otkupu, koje bi kasnije zahtevale demanti.

Mlinari i pekari se ovih dana zale da ne mogu da dodju do podataka o otkupljenoj psenici, vec samo cuju "tvrdnje Babovica da je toliko psenice rodilo da ne znamo sta cemo sa njom". Koliko je psenice ove godine kupljeno ne znaju ni u zadruznim savezima Vojvodine i Srbije, a ni u Nezavisnom sindikatu zemljoradnika Srbije. U Jugoslovenskom fondu za zito nadaju se da ce ovih dana doci do tacne kolicine otkupljene psenice, ali samo ako Direkcija bude spremna da saopsti te informacije.

S druge strane, u Direkciji navodno tek svode racune, medjutim, priznaju da je otkup psenice zivnuo ovih dana. "Ima sklopljenih ugovora o prodaji znacajnih kolicina psenice Direkciji, ali sve dok se ona i ne isporuci ne mozemo racunati da je posao okoncan. Proizvodjaci su izgleda psenicu prvo prodavali mlinovima po razlicitim cenama, ali najcesce po onoj koju i Direkcija placa. Tek kad su podmirili zitomlinske organizacije koje doduse brze placaju, ali zato kupuju u ogranicenim kolicinama, proizvodjaci su se preorijentisali na Direkciju, koja po dostavljenoj dokumentaciji isplacuje novac u roku od dva do tri dana", kaze pouzdan izvor u Direkciji.

Proizvodjaci korektno izmiruju i svoje obaveze shodno naturalnoj razmeni, tvrdi ovaj izvor, medjutim, jos se ne zna kako ce dug namiriti seljaci kojima je grad unistio letinu. Naime, Savezna vlada priprema analizu stanja iz koje ce se utvrditi koliko je tacno svako podrucje pretrpelo stetu. Prema tvrdjenju ovog izvora u vladi postoji predlog da se ovim proizvodjacima reprogramira dug samo za iznos pretrpljene stete.

Direkcija deli brasno na kasicicu
Pekari i mlinari kazu da su nedavno i zvanicno dobili obavestenje da Vlada Srbije nece dozvoliti poskupljenje hleba. Zauzvrat, vlada je pekarima ponudila pomoc u brasnu iz robnih rezervi, ali nije pristala, kako su pekari trazili da im isporuci celokupnu neophodnu kolicinu vec svega tridesetak odsto.
Vlada, kazu pekari, smatra da nema razloga za skok cena hleba s obzirom da je sadasnja cena psenice niza od one koje su krajem prosle i pocetkom ove godine "izdrzali". Medjutim, pekari tvrde da su rezerve iscrpljene i to potkrepljuju izvestajima o sestomesecnim gubicima. Narocito su u teskom polozaju pekara u Uzicu i Kraljevu.
"Ako je vlada odlucila da se radi sa gubicima, neka tako i bude, samo da se radi. Bar kada bi isporuke iz rezervi bile redovne", kaze direktor jedne pekare, napominjici da su neki pekari vec prinudjeni da mesaju novo zito sa starim kako bi obezbedili potrebne kolicine.

Frizirani podaci

U Direkciji su juce, pored toga mogli samo da kazu da su ceo vikend radili na prikupljanju podataka, ali da sva saopstenja o tome moraju prvo da prodju kroz Vladu Srbije, koliko danas ili sutra i da nakon toga treba ocekivati zvanicnu informaciju koju ce saopstiti ministar Babovic. Prema ovom drugom izvoru u Direkciji, ovakvi podaci i ne mogu biti dostupni javnosti jer se radi "o bilansima hrane jedne zemlje" iz cega se moze zakljuciti da spadaju u drzavnu tajnu.

Seljaci su, medjutim, prema recima Teodora Dujina iz NSZS, psenicu zadrzali samo ako su imali uslova i mogucnosti za smestaj, odnosno odlaganje. Slicno je i sa zadrugama koje su psenicu odlagali u hangare koji su bili namenjeni smestaju kabaste hrane. "Podaci o prodatoj psenici se od regiona do regiona razlikuju. Za sada se sa sigurnoscu zna da su zvanicni podaci o kolicini poznjevene psenice daleko ispod cifre koja se objavljuje i to za 30 do 35 odsto", naglasava Dujin.

Inace, seljaci su u vecini slucajeva psenicu razmenili za brasno ili za poljoprivrednu mehanizaciju. "Moja braca su dala svu psenicu za razmenu, ali dok je jedan dobio kombajn za 180 tona psenice i to jedini u okolini Novog Beceja, drugi ko zna da li ce i kad dobiti", kaze Dujin..

Za sada ni drustvena dobra ne prodaju svoju psenice, sem onih koja su imala cvrste ugovore sa zitomlinskim organizacijama. Ujedno, ove organizacije odbijaju da predaju psenicu Direkciji za naturalnu razmenu. Trenutno se na ova dobra vrse veliki pritisci da predaju psenice, pa je i Narodna banka Jugoslavije uslovila reprogram duga, koji je odobrila do nove godine, obavezom ovih preduzeca da predaju psenicu zitomlinskim organizacijama, jer ne priznaju zalihe kod onih organizacija koje nemaju svoje mlinove. "Kako cemo dalje tek treba da se dogovorimo, ali jedno je sigurno ako ispustimo robne fondove, necemo imati pregovaracku snagu za nas zahtev da nam se dugovi reprogramiraju", kaze Bozidar Djelovic, direktor "Jugoagrara", asocijacije primarnih poljoprivrednih proizvodjaca.

Slab kvalitet

I dok seljaci tvrde da nisu psenicu prodali, zvanicnici isticu da je ima i za izvoz. Ministar Babovic je pre pocetka zetve govorio da ce biti milion tona za izvoz, a na kraju se zaustavio na 300.000 tona i prilicno je odlucan u nameri da se toliko i izveze. "Upravo je 300.000 tona psenice manje rodilo. Pri tome niko ne spominje da je kvalitet ispod svakog nivoa. Veliki prinosi i rodnost su samo slagvort u predizbornim danima", naglasava Dujin.

U Jugoslovenskom fondu za zito kazu da je hektolitarska tezina pala i iznosi 75 do 76, dok se u izvozu tolerise 78. Posao izvoza ce ici preko Direkcije, koja ce odabrati izvozne kuce koje ce za nju izvesti psenicu. Izvoznike ce inace odrediti republicko Ministarstvo za trgovinu.

Prema cenama koje trenutno vaze u svetu, na izvozu psenice se ne moze zaraditi. Stoga se kao predmet izvoza spominje psenica koju je Direkcija obezbedila jos prosle godine kroz naturalnu razmenu, jer je njena cena u razmeni bila 80 para kilogram, naravno pod uslovom da je drustvena dobra predaju. Razlika u izvoznoj i domacoj ceni, prema recima strucnjaka moze se nadoknaditi jedino u barter arazmanima sa Kinom i Rusijom, s napomenom da sa izvozom treba krenuti vec krajem avgusta. Zato i nije cudo sto se u Direkciji radi i nocu i vikendom.

Ni jedna ponuda Saveznoj direkciji
Savezna vlada je nedavno donela odluku o kupovini 15.000 tona psenice, putem javne licitacije, radi obrazovanja Savezne direkcije za robne rezerve. "Svakog ponedeljka u mesecu ce se organizovati javna licitacija sve do kupovine naznacene kolicine psenice. Ponudjaci ce istaci svoju cenu u koju ce ukalkulisati i troskove prevoza, posto psenica treba da se isporuci do silosa u Novom Pazaru. Inace, roba ce se placati po isporuci i to u celosti", kaze Miodrag Djukic, nacelnik odeljenja za agrarne robe u Saveznoj direkciji.
Inace, silos u Novom Pazaru koji je u oktobru prosle godine otvorio tadasnji aktuelni predsednik Jugoslavije Zoran Lilic, neophodno je "opteretiti robom kako bi se izvrsile tople probe". "U silosu, koji inace vredi 200 miliona dinara, do sada su vrsene samo hladne probe. Nakon toga nuzno je obaviti tople probe pod opterecenjem, kako bi se definitivno pustio u rad", objasnjava Djukic.
Za sada Direkcija nije dobila ni jednu ponudu za kupovinu psenice, jer je prema njegovim recima, rok bio kratak. Proslo je svega nedelju dana od objavaljivanja oglasa. "Ako Savezna vlada bude iznasla mogucnosti kupice se jos neke kolicine psenice za Saveznu direkciju", kaze Djukic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /