STA SE STVARNO NUDI STARIM STEDISAMA U NOVOM NACRTU ZAKONA

Stedise ce moci da biraju izmedju kupovine akcija propalih preduzeca i cekanja na isplatu deviza od 13 godina

Na prvi pogled potpuno bespotrebno, Predlog zakona o staroj deviznoj stednji vec mesecima se drzi u tajnosti, na sta su se clanovi Ekspertske grupe Savezne vlade, zaduzeni za njegovu izradu, interno obavezali. Prema prvobitnom objasnjenju, bilo je potrebno obezbediti uslove da ova grupa, neometana komentarima javnosti i stedisa, u miru zavrsi posao i vec u maju ga prezentira. Potom je rok nekoliko puta pomeran, a za to vreme je radna verzija stalno menjana i prepravljana. Na kraju je sve odlozeno za jesen, bar prema najnovijem obecanju potpredsednika Savezne vlade Danka Djunica.

Vecina odredbi ovog Predloga zakona (ukoliko tokom leta ne bude novih izmena) raznim kanalima vec je "procurila" u javnost i kao sto se ocekivalo, izazvala negodovanje deviznih stedisa. Upravo ono cemu su se oni najvise protivili, pretvaranje stare stednje u javni dug drzave, predvidjeno je u Predlogu zakona, s tim sto tu ima dve mogucnosti. Prema prvoj, drzava bi emitovala obveznice, kojima bi stedise mogle kupovati akcije preduzeca koja krenu u proces privatizacije i to posto zaposleni i penzioneri dobiju svoje besplatne pakete. Prema drugoj, ko ne zeli da bude akcionar, dobijace novac, s tim sto je takozvani grejs period, tokom koga isplate miruju, tri godine, a potom pocinju isplate i traju deset godina.

Najgore od svega je to sto, po svemu sudeci, ni sami zakonodavci nemaju ozbiljnu nameru da isplate staru stednju i da ce ponovo, po ko zna koji put ponuditi resenje koje se nece sprovoditi. Ovo misljenje, pored nekih bankara, dele cak i sami krugovi bliski Saveznoj vladi koja predlaze, i Skupstini koja usvaja ovaj zakon. Da je drzava zaista htela da resi ovaj problem, kaze jedan od nasih sagovornika blizak Saveznoj vladi, ona bi to davno uradila, kao sto je to ucinjeno u Sloveniji i Hrvatskoj i time pokazala da zaista ozbiljno namerava da vrati dugove svojim gradjanima. Umesto toga, ovde se stalno odugovlaci, besomucno se donose pa zaboravljaju nacrti, najavljuje resenje stare stednje, tako da od toga nikad nista ne bude.

Isti je slucaj, tvrdi nas sagovornik, i sa najnovijim predlogom: stare stedise privatizacijom zapravo nece dobiti nista - sva preduzeca koja budu vredela, privatizovace se po posebnom vladinom programu, a za stedise ce ostati ono sto i za gradjane. To prakticno znaci da ce stedisama preostati akcije preduzeca-gubitasa, koja ne da ne mogu doneti dividendu, nego je pitanje kako ce i koliko opstajati. Kad to shvate i odbiju da kupuju akcije, odnosno uzimaju ih u zamenu za svoju stednju, ostaje im mogucnost da cekaju ukupno trinaest godina na konacnu isplatu, razume se, ukoliko uspeju da docekaju.

Na pitanje iz kojih izvora ce se obezbedjivati ove isplate, nas sagovornik kaze da se o tome sada prakticno nije ozbiljno ni razmisljalo, posto ce do pocetka isplata proci tri godine "a posle ce vec videti sta ce, garnitura koja bude nadlezna". Za sada se predvidja da banke obezbede 15 odsto duga, a ostatak drzave, savezna i republicke. Kad se ima u vidu predvidjena obaveza da Narodna banka prethodno vrati dug od oko 560 miliona maraka po osnovu vec isplacene stednje, obaveza banaka, kako je proracunao jedan od nasih sagovornika, pada na oko 10 odsto stednje, sto za njih ne bi trebalo da predstavlja nepremostiv problem.

Zakonski je predvidjena i treca mogucnost, u slucaju da do konacnog zvanicnog obelodanjivanja Predloga zakona ne bude nekih izmena, da stedise svojim ulozima kupuju realnu imovinu drzave - stanove, poslovni prostor, pokretna dobra. Da li ce zaista ovo biti i omoguceno, cak i ako udje u zakon, ostaje da vidimo, ali se mora podsetiti da je ovakav predlog, potekao iz Udruzenja banaka Jugoslavije jos pre nekoliko godina, u najvecoj tisini "sklonjen pod tepih". Sada je jos manja verovatnoca da bi drzava davala svoju imovinu, kad joj nije krajnja nuzda.

Devizne stedise, realno, niti predstavljaju snagu, niti opasnost za rezim. Razjedinjena i u dobrom broju kompromitovana udruzenja deviznih stedisa nisu do sada bila u stanju da zajednicki organizuju iole ozbiljniji pritisak na vlast i da je time nateraju na ustupke, odnosno isplate duga. Toga je svesna i sama vlast, toliko da se u tretiranju problema stare stednje ova cinjenica itekako uzima u obzir.

B. M. Stepanovic