OCENE EVROPSKIH MEDIJA I DIPLOMATA NAJNOVIJE BALKANSKE MISIJE RICARDA HOLBRUKA

Britanski mediji uglavnom procenjuju da su dani bivseg predsednika RS "odbrojani". Medjutim, sam Karadzic, Krajisnik i Milosevic nisu preterano raspolozeni za put u Hag, pise "Gardijan"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Evropski mediji nisu impresionirani rezultatima najnovije balkanske misije vasingtonskog "superdiplomate" Ricarda Holbruka. U najboljem slucaju, ocenjuju ih poznatom metaforom o do pola punoj - ili od pola praznoj - casi. "Velika igra za mali dobitak" - naslovio je juce izvestaj o Holbrukovoj misiji briselski "Soar". Po oceni ovog i drugih evropskih listova, "izvestan progres" ostvaren je u sarajevskoj etapi misije, "forsiranjem" sporazuma o podeli ambasadorskih mesta i uspostavljanju koliko-toliko jedinstvenog telekomunikacijskog sistema, ali se to smatra nedovoljnim da bi oznacilo "novi start" posrnulog mirovnog procesa u Bosni.

Evropski izvestaci i analiticari se vec dva dana naprezu da proniknu sta znaci Krajisnikovo obecanje da ce Karadzic "nestati" sa politicke scene i, narocito, Holbrukovo prihvatanje istog. Naime, kako ce, i gde, Karadzic "nestati"? Odnosno, ko ce ga, i kako, "povuci iz opticaja"? Da li to znaci da je Holbruk, u ime americke administracije, pristao da Krajisnik "skloni" Karadzica u neko "zlatno izganstvo"... i tako postedi zapadne saveznike od obaveze da ga hapse i privode u Hag, po cenu krvoprolica kojim prete paljanski lideri? Ako Holbrukovo prihvatanje Krajisnikovog "unilateralnog obavezivanja" to znaci, ono - prema evropskim strucnjacima za medjunarodno pravo - nema nikakvu legalnu vrednost i dejstvo, imajuci u vidu tezinu dela (genocid i zlocini protiv covecnosti) zbog kojih je za Karadzicem raspisana medjunarodna poternica.

Za razliku od sumnjicavih novinara i podozrivih medjunarodnih organizacija za zastitu ljudskih prava, sklonih da u takvim nagodbama vide "real-politicku zaveru", evropski diplomata angazovan na jugoslovenskom dosijeu, koji se upravo vratio iz misije u Bosni, kaze da je uveren kako je Holbrukovim razgovorima sa Milosevicem i Krajisnikom "ucinjen jos jedan korak dalje na (Karadzicevom) putu ka Hagu." Ne zeli da otkriva motive takvog uverenja, ali podvlaci da za evropsku "petnaestoricu", a siguran je i za sadasnju americku administraciju, "ne dolazi u obzir bilo kakva nagodba sa Karadzicem: njegovo je mesto u Hagu, to smo puno puta dosad jasno rekli i nista se u tome nije promenilo."

Neki od evropskih medija, pre svega britanski, procenjuju da su "Karadzicevi dani odbrojani", te da Holbrukov pristanak na Krijisnikovo obecanje nije nista drugo do "poslednja sansa" njemu samom da se preda, ili njegovim dosadasnjim zastitnicima da ga oni isporuce. U suprotnom, zapadnim saveznicima nece preostati drugo nego da se potrude sa sami to obave. A za to ce im, prema londonskom "Fajnensel tajmsu", biti neophodni jaki nervi, saradnja sa Francuskom cije su snage nadlezne za podrucje u kojem se nalazi Karadzicevo skroviste, a mozda i "precutna saglasnost" jugoslovenskog predsednika Milosevica. S ovim poslednjim ce, smatra londonski dnevnik, ici najteze, "s obzirom da se sumnja kako Milosevic strahuje da bi na sudjenju Karadzicu izasli na svetlost detalji o njegovom saucesnistvu u bosanskom konfliktu 1992-1995." Istim povodom, londonski "Gardijan" navodi "tri kljucne licnosti" koje, najblaze receno, nisu preterano raspolozene da Karadzica vide u Hagu. Prva je, jasno, sam Karadzic. Druga je Momcilo Krajisnik, koji je i sam "igrao znacajnu ulogu u vodjstvu bosanskih Srba tokom rata." Konacno, "treci (kljucni) covek" je Milosevic, kojme se verovatno ne bi dopalo eventualno Karadzicevo svedocenje odakle su stizala naredjenja za operacije tokom rata.

Prema jucerasnjem "Herald tribjunu", takve kalkulacije su vec napravljene, odnosno vojni stabovi NATO su jos pre nekoliko meseci pripremili detaljne vojne planove operacije Karadzicevog hvatanja. Ti planovi, sa ukalkulisanim rizicima, cekaju na zeleno svetlo "politickih gospodara", tj. vlada atlantske "sesnaestorice." Operaciju hapsenja bi, navodi "Herald", izveli specijalno trenirani komandosi, dok bi trupe NATO u sastavu Sfora osiguravale "spoljni krug bezbednosti."