STEJT DIPARTMENT O POSETI HOLBRUKA I GELBARDA BEOGRADU

Problem nesaradnje Zagreba, Pala i Beograda sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine u Vasingtonu se oznacava kao trenutna najozbiljnija prepreka u sprovodjenju Dejtonskog mirovnog ugovora o BiH

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U Vasingtonu je juce pod hitno povucen potez koji ce pomoci da se koliko-toliko otkloni jedan nesporazum, ciji je trag ostao posle proslonedeljnog boravka u Beogradu ovdasnjih mirovnih nadzornika za bivsu Jugoslaviju Ricarda Holbruka i Roberta Gelbarda. Pomenuti potez dosao je u vidu poruke americke administracije vlastima u Beogradu da bez odlaganja i u potpunosti budu ispunjeni zahtevi Gonsalesove komisije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju koji su postavljeni kao preduslov za fer i demokratske izbore u Srbiji.

"Sjedinjene Drzave zelele bi da vide demokratski proces u Srbiji i, u okviru tog procesa, prisustvo medjunarodnih posmatraca tokom predizborne kampanje kao i na samim izborima, kako bi se osiguralo da ti izbori budu fer i posteni, u skladu sa zahtevom koji je ponovljen Milosevicu i prilikom susreta sa Holbrukom i Gelbardom u Beogradu" - izjavio je tim povodom novinarima nedavno postavljeni predstavnik za stampu Stejt dipartmenta Dzejms Rubin. Naglasavajuci da je u trazenom demokratskom procesu neophodno da se cuje "glas svih ljudi" (sto ce reci, glas svih politickih partija), Rubin je konstatovao da to u Srbiji "danas jos nije slucaj". Tim povodom u Vasingtonu je upozoreno da ce i to pravo na medijsku ravnopravnost, bez rezimske kontrole, predstavljati jedan od uslova na cijem ce ispunjavanju vlada Sjedinjenih Drzava insistirati kod Milosevica u ovom periodu do septembarskih izbora u Srbiji.

Predstavnik za stampu Stejt dipartmenta ponovio je, inace, i juce zaljenje americke vlade zbog raspada demokratske koalicije "Zajedno", naglasavajuci potrebu da sve politicke snage ucestvuju u demokratskom procesu u Srbiji, u skladu sa zahtevima koje je medjunarodna zajednica (preko Gonsalesove komisije OEBS) postavila jos januara ove godine vlastima u Beogradu. U prvom zvanicnom svodjenju bilansa cetvorodnevnog boravka Holbruka i Gelbarda u Splitu, Sarajevu, Banjaluci i Beogradu u Vasingtonu je juce konstatovano da je ova misija - uprkos neispunjenim iscekivanjima u zavrsnoj etapi - donela i neke veoma pozitivne rezultate, posebno kad je rec (kako je konstatovano u Stejt dipartmentu) o "dosad nevidjenom izrazavanju spremnosti predsednika Tudjmana i Izetbegovica na saradnju hrvatske i muslimanske strane u okviru Bosanske Federacije", kao i ustupcima koje je Krajisnik ucinio oko pitanja zajednicke monete i reorganizacije policijske sluzbe u vidu stavljanja pod kontrolu Sfora pripadnika brigade tzv. specijalnih jedinica MUP RS. U tom kontekstu, medjutim, problem nesaradnje Zagreba, Pala i Beograda sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine oznacen je kao trenutno najozbiljnija prepreka u sprovodjenju Dejtonskog mirovnog ugovora o BiH. Negirajuci da je u razgovoru sa Milosevicem i Krajisnikom srpskoj strani dato pravo na mogucnost odgadjanja obaveze hvatanje i ekstradicije u Hag Radovana Karadzica i ostalih optuzenih za ratne zlocine, Dzejms Rubin rekao je juce, pored ostalog, i sledece:

"Naprotiv, i na tom polju ipak je postignut odredjeni napredak...Da sam ja, recimo, optuzen za ratne zlocine ili da smatram da se i moje ime nalazi na jednoj od onih optuznica koje nisu unapred objavljene, bio bih veoma zabrinut. Neki od tih ljudi neocekivano su pokupljeni u poslednje vreme i nesto tako moze se ocekivati. Ambasadori Holbruk i Gelbard jasno su im (u Beogradu) stavili do znanja da su oni odgovorni za izrucenje tih ljudi i da ce, ako to ne bude bilo uradjeno, to uticati na njihovu mogucnost da se prikljuce Evropi i da im bude uklonjen spoljni zid sankcija. Oko toga nema promene".

Predstavnik vlade SAD naglasio je, medjutim, da je i pored ponavljanja ovog poznatog cvrstog americkog stava, od sagovornika u Beogradu dobijeno kao odgovor jedino obecanje da ce se nastojati da se ispuni onaj deo ugovora (iz jula prosle godine) u kome se govori da ce Karadzic prestati da igra ulogu u javnom zivotu - da se nece pojavljivati u javnosti i da nece delovati u ime entiteta bosanskih Srba.

"To je, medjutim, minimum koji se trazi dejtonskim ugovorom. Ali, da nam je neko obecao da cemo videti Karadzica na nekom zadnjem sedistu kola, kako da salju u Hag - to ne. To niko nije obecao", izjavio je Rubin.