PRAG (PONOVO) OTKRIVA DJUZEPA ARCIMBOLDA

Prag, avgusta. - Jedan neobican plakat preplavio je ulice, trgove i sva znamenitija mesta ovogodisnjeg prijatnog letnjeg Praga. Ima ga tako mnogo da vam se cini kako vas sa sviju strana pravo u oci gleda cudno ljudsko lice nacinjeno od raznih ovozemaljskih plodova - krusaka, kukuruza, psenice, tikvica, tresanja i ponekim cvetom postavljenim negde na poprsju biste. Kad vam se pogled odvoji od tog lica - baste i sklizne nadole, procitacete da plakat poziva na reprezentativnu izlozbu "Rudolf II i Prag", koja se od juna do septembra odrzava na Praskom gradu (o izlozbi smo pisali neposredno posle otvaranja). Taj portret sasvim samosvojnog izraza, sto se nalazi na jednom od (najcescih) postera izlozbe, pripada Arcimboldu, umetniku cija su dela (sa mnogim drugima jos) prikazana na toj reprezentativnoj praskoj likovnoj priredbi.

Djuzepe Arcimboldo, rodjen u Milanu u prvoj polovini XVI veka, jedan je od slikara, astronoma, arhitekata i pesnika koje je Rudolf II Habzburski, kralj madjarski, rimski i ceski, cudak, zaljubljenik u umetnost i astrologiju - okupljao na svom dvoru na praskim Hadcanima. U toj skupini umetnika i naucnika, duhovnoj eliti Evrope tog vremena, Arcimboldu je pripadalo posebno mesto. Njegovo slikarstvo bilo je drugacije od svega sto se nalazilo u bogatoj umetnickoj kolekciji Rudolfa II. Kao i na portretu s plakata, Arcimboldo je i na ostalim svojim slikama primenjivao uvek isti postupak: koristio je elemente prirode (biljke i zivotinje - ptice, ribe) kao forme koje su (u svojoj novoj funkciji) oznacavale delove ljudskog lica i od kojih je (zivotinja i biljki), po principu kolaza, komponovao ljudske glave. Tako su nastala dva poznata Arcimboldova ciklusa s alegorijskim nazivima cetiri godisnja doba i cetiri osnovna elementa prirode.

Najvecim dogadjajem ambiciozne i reprezentativne izlozbe "Rudolf II Prag" (pripremana je deset godina), koja je postavljena u cetiri velika prostora praskog carskog grada (Hadcana) i na kojoj je predstavljeno nekoliko hiljada eksponata nabavljenih iz ceskih i desetina svetskih galerija i muzeja, sasvim sigurno se mogu smatrati - tri slike Djuzepa Arcimbolda. Postavljene su na udarnom mestu jedne od izlozbenih dvorana (Kraljicin letnjikovac) i pred njima, kao pred mnogim poznatim delovima svetske umetnosti, posetioci strpljivo cekaju u redu. Izlozene su (dobijene za ovu priliku iz Beca i Svedske) dve alegorijske kompozicije - "Zima" i "Voda", a centralno mesto zauzima slika Vertumnusa (lik s plakata izlozbe), rimskog boga smene godisnjih doba koji daje snagu drvecu da donosi vise plodova. Taj portret s alegorijskim znacenjem (Vertumnus je sam car Rudolf II) koji simbolizuje bogatstvo i prosperitet njegove vladavine, jedan je od najlepsih primeraka Arcimboldove cudesne umetnosti, koja kao da je izasla iz ruke nekog nadrealistickog slikara naseg veka. Njegova sposobnost pretvaranja prirodnih oblika u simbole novih znacenja (kruska oznacava nos, sisarka bradu, krastavac brkove...), odnosno sposobnost transformacije jednostavnih formi u kompleksne alegorijske sisteme - cine njegovu umetnost tako prisnom modernoj imaginaciji. Arcimboldovo samosvojno stvaralastvo i njegov, do danasnjeg vremena, nedovoljno ispitani uticaj na citavu potonju umetnost, bio je predmet istrazivanja mnogih istoricara umetnosti. Pre deset godina u Veneciji i Parizu odrzana je izlozba "Arcimboldov efekat" - transformacija lica od 16. do 20. stoleca". Ovih dana u praskom Muzeju modernih umetnosti u toku je izlozba "Ocima Arcimbolda" sa oko tridesetak ulja, grafika, skulptura i kolaza ceskih likovnih umetnika cija su dela nastala pod ociglednim uticajem ovog umetnika fascinantne imaginacije.

Ako biste se, dakle, ovih dana nasli u Pragu, ne bi vas mogao mimoici susret s Arcimboldom. Njegov vedri, rumeni, nabrekao od zdravlja, brkati i kosmati bog Vertumnus pozdravljao bi vas sa svakog ugla ovog prepunog letnjeg turistickog grada. Jer, Prag ovoga leta jos jedanput otkriva Arcimbolda.

Danka Nikolic