DEKLARACIJA MEDJUNARODNE KOMISIJE ZA BALKAN (6. AVGUST 1997. GODINE)

Posle konferencije strucnjaka za balkanski region koja je odrzana od 25. do 28. jula u Institutu Aspen, u Aspenu, drzava Kolorado, Medjunarodna komisija za Balkan je objavila sledecu Deklaraciju: Hrvatska i Srbija

Dugorocno gledano, mir u Bosni i Hercegovini ne zavisi samo od trajne medjunarodne odlucnosti, vec i od paralelnih demokratskih razvoja i postovanja ljudskih prava u Srbiji i Hrvatskoj. Obe zemlje su pretrpele konsolidaciju autoritarne vladavine istih nacionalista iz vremena rata koji nisu ispunili obaveze cvrsto preduzete Dejtonskim sporazumom. U Hrvatskoj, predsednik Tudjman je manipulisao na izborima, ogranicio slobodu stampe, zlostavljao preostalu srpsku manjinu u Krajini i oprostio trajno odbijanje hrvatskih ekstremista iz Mostara i okoline da prihvate suverenitet Bosne. Takodje, postoji sve veca zabrinutost o buducem tretmanu 120.000 Srba u Istocnoj Slavoniji, koja se vraca pod hrvatsku vlast u januaru 1998. godine.

7. Komisija trazi uskladjenu medjunarodnu politiku pritiska na rezim u Zagrebu, sve dok ne ispuni svoju obavezu da, u stvarnosti i na papiru, raspusti Herceg Bosnu, dopusti povratak srpskih izbeglica u Krajinu i isporuci Haskom tribunalu optuzene za ratne zlocine koji se nalaze na teritoriji pod njenom kontrolom. Takva politika trebalo bi da ukljuci suspenziju Hrvatske iz Saveta Evrope i uskracivanje medjunarodnih zajmova i finansijske pomoci dok Zagreb ne ispuni zahteve.

U Srbiji je prosle zime upucen do sada nevidjen izazov vladavini predsednika Slobodana Milosevica - coveka koji snosi glavnu odgovornost za uzase poslednjih ratova i ponovo podrzava Karadzicevo rukovodstvo sa Pala. Veliki gradjanski pokret je tokom tri meseca vrsio pritisak za demokratske promene, ne dobivsi odgovarajucu podrsku iz sveta. Ta retka prilika je propustena; danas je opozicija u zbrci i Milosevic je ucvrstio svoju moc udesivsi da bude izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Ova sumorna politicka konstelacija predstavljena je cak i u mogucnosti da Vojislav Seselj, ekstremni nacionalista koji je bio ukljucen u neke od najranijih zlocina u ratu, bude izabran za naslednika Milosevica na mestu predsednika Srbije. Sadasnja situacija sadrzi uzasne implikacije, ne samo za Srbiju, vec i za mirovni proces u Bosni i mogucnost mirnog resenja sukoba na Kosovu.

8. Podaci iz poslednjih godina govore da je kontinuirani medjunarodni pritisak na predsednika Milosevica cesto donosio rezultate. Spoljni zid sankcija, koji Jugoslaviji uskracuje finansijsku podrsku iz inostranstva, zato treba odrzati sve dok se Beograd ne povinuje Dejtonu i preduzme razumniju politiku na Kosovu. Zapadne demokratije treba da nastave sa primenom pritiska, koncentrisano i trajno. Finansijska i tehnicka podrska vitalnim nezavisnim medijima koji odolevaju represiji rezima, kao i opozicionim vladama u 40 gradova sirom zemlje, od sustinske je vaznosti i treba je znatno povecati. Kao i pre godinu dana, najveci deo podrske razlicitim institucijama gradjanskog drustva koje se bore stize od jedne jedine fondacije. Ukoliko se vise donatora ukljuci u napor, gradjansko drustvo koje se pojavljuje bice otpornije na rezimske napade.

Juzni Balkan

Tri krize koje obuhvataju Albance na Kosovu, u Makedoniji i u Albaniji same po sebi su odvojene, ali i uzajamno povezane. Ako ostanu nereseni, svi izgledi za veliki regionalni konflikt na juznom Balkanu su tu. Komisija zato ponavlja svoj raniji apel za preduzimanje hitne preventivne akcije:

9. Na Kosovu treba primeniti pritisak na obe strane kako bi nastavile razgovore, na temelju osnovnih uzajamnih ustupaka koje je Komisija zatrazila prosle godine. Srbija treba u potpunosti da ukine vanredno stanje, da ponovo uspostavi status autonomije za Kosovo i da povuce vojsku i policiju, unilateralno, pre pocetka razgovora. Rukovodstvo kosovskih Albanaca zauzvrat treba da bude spremno da udje u pregovore bez daljeg uslovljavanja, odnosno da napusti odbijanje razgovora o bilo cemu drugom osim o nezavisnosti. (Pre otprilike godinu dana, izmedju Pristine i Beograda otpoceo je proces razgovora o ponovnom uspostavljanju normalnog skolskog sistema. U to vreme postojala je nada da ce uslediti pregovori o drugim pitanjima. Ali, ocekivani razvoj dogadjaja nije otisao nikuda.

10. Komisija smatra da je integritet makedonske drzave od sustinske vaznosti za stabilnost u regionu. Opstanak te drzave, medjutim, zahteva izvestan stepen decentralizacije, imajuci u vidu legitimne zahteve albanske manjine za kulturnom autonomijom, uz istovremeno postovanje osnovnog integriteta jedinstvene drzave. U Makedoniji ce, pri tom, do daljnjeg biti potrebno medjunarodno vojno prisustvo, poput sadasnjeg UNPREDEP-a, kako bi se odvratilo zadiranje sa strane.

11. U samoj Albaniji potrebno je trajno inostrano vojno prisustvo da bi se nastavio vredan posao multinacionalnih snaga predvodjenim Italijom, obavljen nakon sto se vlast u drzavi raspala proslog proleca. Zemlji je takodje potrebna krupna pomoc: za ekonomiju, izgradnju drzave, za uspostavljanje vladavine prava i borbu protiv organizovanog kriminala.

U sva tri slucaja, greske iz prve faze postkomunisticke tranzicije ne smeju biti ponovljene. Kao sto se demokratija ne moze razviti bez odgovorajucih provera i ravnoteza, trzisna ekonomija se ne moze razviti bez vladavine prava. Zaista, tri pomenuta centra krize povezana su sa rastucom kriminalizacijom politickog i ekonomskog zivota koja se, radi sticanja profita, razvila iz izvrdavanja rezima sankcija UN prema Srbiji. Organizovani kriminal je postao glavna pretnja drustvima juznog Balkana, uz njegovo neminovno sirenje na ostatak Evrope i dalje.

Regionalna saradnja

U skladu sa nasim ranijim preporukama, Zona slobodne trgovine zemalja Centralne Evrope (CEFTA) pocela je da vodi pregovore o primanju Bugarske i drugih zainteresovanih balkanskih drzava. Ovakav razvoj dogadjaja, na vojnom i trgovinskom polju, ocrtava realnost koju smo istakli pre godinu dana: balkanski problemi zahtevaju regionalna resenja i regionalnu saradnju.

12. Evropska unija mora jasnije da definise svoje sadasnje i buduce odnose sa svim zemljama u regionu. Izgledi za blize uzajamne odnose sa Evropskom unijom su najefikasnije sredstvo za ohrabrivanje regionalne saradnje izmedju zemalja koje nemaju uzajamnog poverenja ili sumnjaju u zaveru o ponovnom stvaranju Jugoslavije. Neke od mera koje bi u to mogle da budu ukljucene su Sporazumi o asocijaciji ("Evropski sporazumi"), clanstvo u CEFTA, ili razvoj novog oblika Evropskog ekonomskog prostora. Ove institucije bi mogle da obezbede cekaonice, sto su i ranije cinile, i da otvore prilaze ka pristupu Evropskoj uniji.

13. Komisija ponavlja poziv da se stvori Asocijacija za saobracaj i infrastrukturu na citavom balkanskom prostoru. Takav projekat bi pomogao Svetskoj banci i drugima da svoje projekte utemelje na racionalnijem planiranju u regionu.

14. I dalje smo ubedjeni da balkanska saradnja ne moze biti diktirana sa strane u vidu grandioznih planova, vec da se mora razviti iz unutrasnjosti regiona na manjoj skali. Pokroviteljstvo Sjedinjenih Drzava u "Inicijativi za saradnju u jugoistocnoj Evropi" (SECI) u grubim crtama nalikuje na nas proslogodisnji predlog o stvaranju grupe regionalnih komisija sa ciljem podsticanja saradnje oko specificnih problema. Ipak, ukoliko je dugorocni cilj takve regionalne saradnje integracija u Evropu, potrebna je bolja koordinacija sa Evropskom unijom da bi ona postala realna.

Zakljucak

Da bi se ovi ciljevi dostigli, sami narodi na Balkanu morace da se cvrsto posvete ciljevima mira, stabilnosti, ekonomskog razvoja i demokratizacije. Medjutim, dugorocna posvecenost zapadnog sveta - gledajuci na vreme posle krajnjeg roka u junu 1998. godine -predstavlja drugi presudni preduslov za uspeh. Jedinstvo namera i bliska saradnja Evrope i Sjedinjenih Drzava bice i dalje neprocenjivi u zajednickom nastojanju ciji je cilj uspostavljanje trajnog mira na Balkanu. Deklaracija je odobrena od strane svih clanova Medjunarodne komisije za Balkan.

Kraj