ISTRAZIVANJE: GRADJANSKA SVEST I GRADJANSKA NEPOSLUSNOST U JUGOSLAVIJI (1)

Istrazivanje o gradjanskoj svesti i gradjanskoj neposlusnosti u Jugoslaviji realizovano je u periodu od 13. jula do 4. avgusta 1997. godine na viseetapnom slucajnom uzorku. Anketirano je 1.007 ispitanika razlicite starosti, pola i nacionalne pripadnosti i to u 26 opstina (bez Kosova). U istrazivackom timu agencije "Argument" izmedju ostalih radili su: dr Vojin Dimitrijevic, Zdenka Milivojevic, dr Stjepan Gradelj, dr Mladen Lazic, mr Aleksandra Posarac, dr Edit Klajn (Toronto) i drugi

Ima li gradjanske, odnosno demokratske energije u Srbiji i Crnoj Gori, u kojoj meri je razvijena gradjanska neposlusnost, sta su joj izvori i perspektive i koje su najvaznije promene u nasem drustvu, pitanja su na koja je u anketi, prvoj te vrste na nasim prostorima, odgovaralo 1.007 ispitanika

Najveci broj gradjana Jugoslavije, sudeci prema anketi koju su obradili strucnjaci agencije za istrazivanje "Argument", na pitanje - kako se moze resiti ekonomska kriza, na prvo mesto stavlja - ekonomsku reformu, a potom promenu vlasti. Istrazivanje su sproveli "Nasa Borba", agencija "Beta" i "Koha di tore", u saradnji sa agencijom "Argument".

Preko 38 posto ispitanika smatra da odmah treba krenuti u ekonomske reforme, dok 28,9 posto anketiranih misli da "nema resenja dok ova vlast ne ode". Na trecem mestu najnuznijih promena, po misljenju gradjana Srbije (bez Kosova) i Crne Gore je "da se prestane sa kradjom".

Kradja, kriminal, nemoral i korupcija izazivaju veliku zabrinutost, izvor su strahova pojedinaca, a zapravo su tipicni pokazatelji bolesti naseg drustva. Zabrinutost zbog porasta bezakonja priznaje cak 91,1 dosto ispitanika. Na drugom mestu je nemogucnost zaposljavanja (83,7) i na trecem - ugrozavanje licne bezbednosti i imovine (80,5 odsto).

Sta o drustvu u kome zive misle gradjani Jugoslavije vidi se i po odgovoru na pitanje - koji je od razloga najvise uticao da se neki ljudi u nasoj zemlji obogate tokom nekoliko prethodnih godina. Najcesci odgovor bio je: "Ti ljudi su umesani u kriminalne radnje" i "to su ljudi na visokim polozajima koji koriste drzavnu imovinu za svoje bogacenje". U nesto manjem broju su oni koji smatraju da su "dobre veze" bile razlog bogacenja, a najmanje je onih koji veruju da se talentom i sposobnoscu postize i dobar materijalni polozaj.

Ocigledno je da su uslovi zivota kao i neposredno iskustvo uticali na to da vecina ljudi ne veruje da se egzistencijalna situiranost moze postici postenim radom i vrednocom. Te vrednosti, izgleda, postale su potpuno neverovatne, barem kao izvor bogacenja u nasem drustvu.

Kada se, medjutim, postavi pitanje - za kakve se promene najvise zalazu, na osnovu odgovora moze se zakljuciti da je koren ekonomskih promena u promeni politickog sistema. Najveci broj (47,8 odsto) anketiranih zalaze se za razvoj demokratije i kapitalizma. Nesto preko 23 posto gradjana smatra da su potrebne "neke manje promene", na trecem mestu su oni koji bi da se vrati socijalizam (19,2 posto), dok je 6,4 posto ispitanika za uvodjenje monarhije.

Raspolozenje prema demokratiji je, izgleda, prisutno u znacajnoj meri. Pristalica demokratskog oblika odlucivanja naspram onog oblika odlucivanja koji se oslanja na vodju i njegovu "cvrstu ruku" vise je, i to u odnosu 71,6 odsto prema 26,1 odsto. Ipak, prisustvo jedne cetvrtine zastupnika "cvrste ruke" nije za potcenjivanje, tim pre sto se taj "potencijal" vrlo brzo razvija na ovako pogodnom tlu kakav je nas balkanski prostor.

Odnos prema demokratiji koju vlast sprovodi kod gradjana je prilicno jasan. Najvise ljudi tvrdi da se nacin na koji vlast u nasoj zemlji funkcionise uopste ne uklapa u njihovo shvatanje demokratije.

Na pitanje - koliko je medju jugoslovenskim vodecim politicarima onih koji su mudri i sposobni ljudi, najvise anketiranih (46,3 posto) odgovorilo je "gotovo niko". Naravno, na osnovu ovakvog vidjenja drustva i vlasti logicno sledi pitanje kolika je i kakva spremnost na konkretne akcije za promene i drustva i vlasti?

Odgovor na ovo, medjutim, u velikoj meri zavisi od forme u kojoj je pitanje postavljeno. Kada je rec o spremnosti za podrsku "reformi", cak i pored njenih posledica koje mogu biti negativne, ogromna vecina ispitanika (80,6 odsto) spremna je da podrzi reformu pa i ako to izazove probleme njima i njihovim porodicima. Ako se radi o politickoj akciji, gradjanskoj neposlusnosti poput demonstracija, odgovori su poprilicno drugaciji, a u sustini izraz su raznih strahova, utucenosti, odnosno, narodski receno "ubijanja u pojam".

Narod ne veruje da se vlast rukovodi potrebama i misljenjem gradjana ali nisu ni ubedjeni u to da gradjani svoju sudbinu mogu da "uzmu u svoje ruke". Tacno jedna trecina ispitanika smatra da i pojedinac i drzava imaju podjednaku odgovornost. Drzavi se pridaje pretezna odgovornost u 46 odsto slucajeva, a pojedincima u 20,6 odsto. Iz tih rezultata vidi se da su gradjani okrenuti ka drzavi i da od nje ocekuju odlucnu pomoc za promene.

Ipak, nije rec o apsolutnoj vecini, tako da ocigledno postoji potencijal koji je spreman na individualnu akciju. Na pitanje - koliko je vasih prijatelja u poslednjih nekoliko godina ucestvovalo u demonstracijama ili slicnim politickim akcijama, najveci broj anketiranih (28 odsto) odgovorio je - nijedan. U nesto preko 26 posto slucajeva odgovor je bio - nekoliko njih, a tek na trecem mestu (19 posto) odgovor je - mnogi od njih.

Upitani da li su svoje prijatelje ohrabrivali da ucestvuju u protestima, cak preko 63 posto anketiranih odgovorilo je "nikada".

Mozda najzanimljiviji su odgovori na pitanje - kakav bi trebalo da bude cilj protesta, odnosno demonstracija da biste u njemu ucestvovali? Jedna trecina anketiranih odgovara da "ne bi ucestvovali ni u kom slucaju", a na drugom mestu je odgovor: "zastita zagarantovanih prava". Na trecem mestu je zastita ekonomskih interesa, a na cetvrtom zastita drustvene pravde. Zbog rata i zastite suvereniteta drzave protestovalo bi tek 0,1 posto ispitanika. U demonstracijama "za rusenje ili smenu ove lopovske vlasti" ucestvovali bi 0,9 posto anketiranih, sto je, ocigledno u potpunoj suprotnosti sa njihovim misljenjima o toj vlasti.

Namece se zakljucak da gradjani, iako duboko nezadovoljni drustvom u kome zive i sa potpuno jasnom slikom uzroka tog nezadovoljstva, nisu bas spremni da se tome suprotstave ili mozda, sto je takodje vrlo verovatno, nisu voljni da o svojoj resenosti za akciju i promene otvoreno govore.

Da je to tako potvrdjuje i odgovor na pitanje - ko je najvise kriv za pogorsanje ekonomskog polozaja vase porodice? Preko 42 posto ispitanika odgovara "vlast, zbog politike koju vodi".

Visegodisnje osiromasivanje gradjana verovatno je u znatnoj meri uzrok tome da izmedju slobode i hleba gradjani Jugoslavije dvotrecinskom vecinom glasaju stomakom. Na pitanje - ako biste morali da birate izmedju toga da zivite u drustvu u kojem nema ekonomskih problema ili u drustvu u kojem mozete da otvoreno iznesete svoje misljenje, u 66 odsto slucajeva anketirani su odgovorili: "I jedno i drugo je vazno, ali bih izabrao zivot u drustvu u kojem nema ekonomskih problema".

(Sutra: Svet i mi - odnos prema susedima i stranim drzavama)

Jasminka Kocijan