Ponedeljak, 11. august 1997.

DA LI CE NOVA RUNDA PREGOVORA DONETI PRIBLIZAVANJE STAVOVA DELEGACIJE SRJ I LONDONSKOG KLUBA

Nisko postavite gredu majstori

Kljucni stav jugoslovenske strane da moze pristati samo na takve uslove otplate duga koji uvazavaju ekonomsku snagu zemlje, podrzavaju i strani analiticari koji smatraju da bi posle bosanskog presedana, SRJ trebalo otpisati polovinu duga, ukoliko komercijalni bankari imaju nameru da naplate i jedan cent od svojih potrazivanja

Tanja Jakobi

Cena jugoslovenskog duga na sekunadarnom trzistu po podacima ING Baring bila je krajem nedelje nesto iznad 45 centi za dolar, ali je trgovanje dugom kao i prethodnih meseci vrlo slabo. "Tesko je reci da li ce cena duga u narednim mesecima padati, ali je generalno gledano misljenje analiticara da je on precenjen" izjavila je strucnjak ING Baringa Parvoleta Stereva za "Nasu Borbu". "Pregovori izmedju jugoslovenske strane i Londonskog kluba su tek u pocetnoj fazi i sudeci po saopstenju koje je izdato posle druge runde pregovora krajem jula, zakljucujem da nije napravljen gotovo nikakav progres. Sve sto znamo sada, bilo je poznato i pre mesec dana", kaze Stereva.

"Euromani" vrednuje dug SRJ na oko 36 centi, a u svojoj najnovijoj studiji analiticari londonskog odeljenja Bank Nasional d Pari polaze od pretpostavke da se on krece oko 38.1 centi. U svakom slucaju i domaci i strani analiticari slazu se oko toga da je cena od 45 centi vestacka.

U broju od petka "Fajnensl Tajms" navodi da su dva meseca posle pocetka pregovora, SRJ i komercijalni kreditori i dalje na suprotnim polovima oko predloga jugoslovenske strane da joj se otpise 80 procenata duga.

Pomaci

Nasuprot uverenjima londonskih analiticara, u krugovima jugoslovenske delegacije veruje se da je u pregovorima postignut znacajan napredak. "Mi nismo insistirali ni na kakvim unapred zadatim ciframa vec na cinjenici da se plan restrukturiranja duga mora uskladiti sa otplatnim mogucnostima zemlje i na tome da ne mozemo prihvatititi nikakav sporazum koji ne bi postovao tu cinjenicu", receno je "Nasoj Borbi". " Smatramo da je ucinjen vec veliki napredak samim tim sto su nase prognoze o privrednom rastu prihvacene kao osnova s koje ce komercijalne banke napraviti svoj predlog o rekonstrukciji duga".

Kljucna godina je 2003. do kada po misljenju jugoslovenske delegacije ne moze biti govora o otplati duga - drugim recima, do tada bi morao trajati grejs period, a tek tada bi moglo da se vidi da li i kakve mogucnosti SRJ ima za otplatu duga. Takodje, poveriocima je predoceno da bar u prvo vreme ne bi mogao biti placan ni pun iznos prispelih kamata.

"Moguce je da se nase procene oko finansijskih tokova razlikuju, ali u svakom slucaju ovog puta kreditori nisu smatrali ni da smo im ponudili megalomanske cifre rasta, niti pak da su prikazane brojke suvise niske", konstatuje ovaj sagovornik.

Mnogi zapadni specijalisti, pise FT, tvrde da bez razumnog otpisa banke nece moci da povrate ni dolar svog duga.

"Osamdeset odsto otpisa duga je svakako preambiciozno" izjavio je FT Kristofer Hun iz IBCA. "Najveci oprostaj duga s kojim smo se do sada sreli je bio u poljskom slucaju kada je otpisano 50 odsto tadasnje neto vrednosti duga". Uprkos tome Dejvid MekVilijams analiticar londonskog odeljenja Bank Nasional d Pari kaze da bi s ekonomske tacke gledista "sve sto bi bilo manje od 50 odsto oprosta duga ucinilo takav sporazum nesprovodljivim". Predstavnici Londonskog kluba rekli su da bi svaki oprost duga morao biti vrednovan u kontekstu dosadasnjih sporazuma sklopljenih sa ostalim eks ju clanicama, koji su, uz izuzetak Bosne, dobile veoma simbolican otpis svojih obaveza.

Beg od kuge

"Investitori u obveznice trebalo bi u ovoj fazi da beze od jugoslovenskog komercijalnog duga kao od kuge. Sve govori da ce njegova cena morati da padne, bez obzira na to da li ce sporazum sa Londonskim klubom biti postignut ili ne", smatraju strucnjaci Bank Nasional d Pari.

Kao igrac na zici, nerekonstruisani dug Jugoslavije je na veoma nezgodnom terenu. Posebno zato sto je taj konopac sam po sebi ugrozen lose vodjenom ekonomijom i precenjenom domacom valutom. Ako ni to nije dovoljno za obeshrabrivanje, treba reci da su jugoslovenske devizne rezerve izrazito niske i da je SRJ nesposobna da servisira bilo kakve obaveze, sto je dovoljno da se zakljuci da za hodaca nema ni spasonosne mreze u koju moze da padne. Njegova sudbina dakle nije suvise vesela.

Uvereni smo, kaze se u tom izvestaju da ce otpis duga biti oko 50 procenata. Takav paket svakako bi priveo pameti sadasnju cenu duga. Cak i ako bi sporazum bio povoljniji po kreditore, svejedno bi ostala bojazan da bi previsoko utvrdjena obaveza mogla dovesti do toga da Srbija nije u stanju da otplacuje takav dug. Samo bi jedan razuman sporazum koji bi podrazumevao jasno procenjivanje mogucnosti Srbije za servisiranje obaveza, mogao biti uspesan.

Ako bi na primer, bila otpisana polovina duga, cena bi sa 38 pala na 26 centi i tada bi se BNP mogao pojaviti kao kupac, kaze se u tom izvestaju, jer bi tada ekonomija bila sposobna da generise odgovarajuci devizni priliv za otplatu duga, pristup finasijskim trzistima povecao bi njen kredibilitet, a mogucnost konverzije duga u ulog u preduzecima u procesu privatizacije mogao bi ovaj dug uciniti zanimljivim.

"Trka je vec u toku"

Investiranje u deonice u Srbiji, na duzi rok je veoma atraktivno za investitore, i s obzirom na usvojeni plan privatizacije, izgled ekonomije ce se u naredne dve godine gotovo potpuno promeniti, smatraju analiticari Bank Nasional d Pari. To, medjutim, ne znaci da ce sve sto ce biti ponudjeno, pa makar i po bagatelnoj ceni, biti vredno kupovine. Mnoga preduzeca jednostavno nece imati nikakve sanse da izdrze utakmicu sa svetom.

Jedan takav primer moze se videti u Poljskoj. Gdanjsko brodogradiliste, uprkos svom socijalnom i istorijskom znacaju, nije bilo nimalo interesantno za investitore. Kao sto se pokazalo u poljskom primeru, sektor usluga i bankarski sektor sasvim su dobro funkcionisali, a isto, po misljenju strucnjaka BNP, vazi i za Jugoslaviju. Iskljucuju se samo - banke dinosaurusi. Investitori bi pogotovu trebali da se usmere na izvozno orijentisane industrije: moguca strategija je pronalazenje odgovarajuce male banke, s cistim bilasom, i komitentima bilo iz izvoznog ili usluznog sektora. "Ta trka vec je u toku", kazu strucnjaci BNP.

Stapovi bez sargarepe

Nema svrhe zakljucivati sporazum koji nece moci da bude sproveden. Za obe strane novi promasaj u pregovorima mogao bi u narednim godinama biti kosmar, smatraju strucnjaci BNP. Za Srbiju je postizanje sporazuma od izuzetnog znacaja u svetlu pregovora sa MMF, Svetskom bankom i drugim kreditorima, pristupa finasijskim trzistima i mogucnosti da se time prokrci put za novi priliv stranog kapitala. To su "sargarepe" za Srbiju. Ipak, pristup medjunarodnom okruzenju pre bi trebalo opisati recenicom "mnogo stapova, bez sargarepa".

Na primer, ukoliko bi Srbija odlucila da dmah pocne da placa bilo koji deo svojih obaveza zemlju bi to ostavilo potpuno bez novca. "Zasto platiti neke tamo kreditore, ako ne mozemo da isplatimo sopstvene penzionere, to ce biti politicki odgovor Srbije", smatraju analiticari BNP. S druge strane verovatno ce se pojaviti neko ko bi smatrao da kada je vec od privatizacije Telekoma zaradjeno 720 miliona dolara bilo dobro otplatiti bar neke dugove. Ali to vise deluje kao uzimanje nove hipoteke na kucu, a socijalisticka vlada u Beogradu , suocena sa brojnim dubokim strukturnim problemima u privredi, odabrala je takav nacin razmisljanja. Dakle, iako na srednji rok postoje argmenti da Srbija pocne sa otplatom svog duga, sadasnje bankrot stanje primorava je da trazi visok otpis duga.

Jedno razmisljanje na duzi rok pokazuje opet da bi, ukoliko takvog otpisa ne bude, Srbija upadala iz jedne u drugu krizu bez prestanka. Zato je krucijalno pitanje, smatraju analiticari Bank Nasional d Pari stabilizacija odnosa (racia) izmedju duga i drustvenog proizvoda koji se sada krece oko 100. Ako stabilizacija tog racija ne bi bila sporovedena bilo bi dovedeno u pitanje dalje prilagodjavanje Srbije i kapital bi nastavio da odlazi iz ove zemlje.

"Mozemo samo da pretpostavimo koliko bi stezanje kaisa bilo potrebno da bi se dug stabilizovao" kazu strucnjaci BNP, koji su u svom poslednjem izvestaju razradili nekoliko varijanti. U svakom slucaju strucnjaci BNP smatraju da je sporazum koji je Londonski klub postigao sa Bosnom neka vrsta prednacrta moguceg sporazuma sa SRJ i to ne samo zbog visokog otpisa (od 85 odsto) vec i zbog cinjenice da se takav otpis potkrepljuje argumentom da je on neophodan da bi se obezbedio ekonomski rast.

Otplata duga je blisko povezana i sa stabilizacionim programom koji bi SRJ morala da usaglasi sa MMF. U prvoj godini otplate, prema nekim studijama kombinovane obaveze prema Londonskom i Pariskom klubu kretale bi se oko 350 miliona dolara. Prema proceni ING Baringa ukupne obaveze na godisnjem nivou bile bi izmedju 500 miliona i milijardu dolara.

I na poslednjim pregovorima jugoslovenska strana nije iskljucila veliki broj mogucnosti na koji bi dug mogao biti restrukturisan ukljucujuci tu i obveznice. Predstavnici Londonskog kluba negirali su, tvrdi se u FT, da je bila razmatrana mogucnost izdavanja Bredijevih obveznica. "To je i logicno", smatra jedan jugoslovenski sagovornik, "jer za sada se jos vode tehnicki pregovori i o tipu instrumenata otplate duga nije bilo govora. Pregovori su u ovom trenutku u fazi utvrdjivanja ekonomskih kriterijuma koji moraju da prethode davanju bilo kakvog predloga o otplati. Za sada se ne moze reci da li ce kreditori na sastanku u avgustu izaci sa konkretnim predlogom u tom smislu".

Biblijski preokret ili...

Tesko je reci da li najavljena privatizacija predstavlja biblijsko prekrstavanje tvrde socijalisticke linije ili se svodi na taktiku vlade "razori pa ugrabi". Neophodnost da se taj posao uradi brzo i desperatno stanje u zemlji pre ce biti razlozi koji su naveli Srbiju da se opredeli za ovaj korak, nego sto su to inovacija ili vizija. U svakom slucaju ta taktika omogucice vladi da odmah ubere deo novca, podeli ga losim preduzecima, istovremeno drzeci se predizborne platforme promena i dalekovidosti. Bez obzira na to, investitori ne bi trebalo da odmah osete hladne zmarce, jer tu se pojavljuje jedna anomalija koja omogucava cenjkanje s najneocekivanije tacke, kaze se u izvestaju BNP.

Sankcije, ili bar spoljni zid sankcija koji i dalje postoji, trebalo je kako se ocekivalo da polako davi Srbiju, ali se to nije dogodilo. Sankcije su donele pervertovani sistem cena u Srbiji i to investitorima omogucava retku mogucnost da kupuju delove preduzeca po gotovo nepristojno niskim cenama. S obzirom da je americkim investitorima preporuceno da se drze po strani, sankcije su omogucile evropskim investitorima ogromne prednosti. S obzirom na to da za prodaju imovine u Srbiji ne postoje medjunarodni tenderi, to dovodi do toga da se ona prodaje daleko jeftinije, na jedan gotovo masonski nacin, kaze se u izvestaju BNP.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /