ZDRAVSTVENA POLITIKA U DOBA KRIZE - EVROPSKO ISKUSTVO KAO JUGOSLOVENSKA PERSPEKTIVA

Slobodan Trajkovic

Termin politika pripada onoj vrsti kolokvijalnih izraza koji zbog ceste upotrebe dobijaju metaforicko znacenje, sasvim udaljeno od izvornog ili bilo kog teorijskog znacenja.

Umesto politike, koja bi trebalo da predstavlja racionalnu i efikasnu delatnost vodjenja javnih poslova, regulaciju interesnih sukoba (manifestnih ili latentnih) i resavanja razvojno-politickih problema - nasa je "politika" cesto redukovana na svojevrsno "ideologijsko preduzetnisvo" u kome je problemsko-akcijsko delovanje sasvim potisnuto delatnoscu ideologiziranja.

Prema Istonu, politicka delatnost ili politika ukljucuje citav spektar aktivnosti, tako da analiza politike treba da ukljuci istrazivanje formalnih odluka na jednoj strani i stvarnih akcija na drugoj. On naglasava da nijedna politicka odluka, po sebi, ne predstavlja akciju vec puki cin izbora izmedju poznatih/raspolozivih alternativa.

Politicki sistemi, tvrdi Iston, slicni su biologijskim sistemima posto imaju odredjene homeostatske sposobnosti, tj. sposobnosti adaptacije i sistemskog uravnotezenja u razlicitim uslovima.

Kljucni elementi politickog procesa (i sistema) jesu: INPUTI koji se pojavljuju u vidu "politickih zahteva - potraznje" sto podrazumeva pojedinacne i grupne zahteve usmerene trazenju autoritativne distribucije vrednosti (nacionalnog dohotka) od strane uprave/vlasti. Drugi INPUT je od podrske, koja se sastoji u glasanju, postovanju zakona, placanju poreza i sl. Zahtevi i podrska hrane "crnu kutiju" politickog procesa (ili procesa odlucivanja) od kojeg se ocekuje da proizvede zahtevane rezultate - outpute. Politicki sistem se moze naci u stanju stresa - pritiska zbog dva razloga: zbog smanjene politicke podrske ili zbog povecanih politickih zahteva (potraznje). Termin - atribut "zdravstvena" (npr. zastita ili politika) takodje moze biti razlicito definisan. U sirem smislu, zdravstvena politika i zastita mogu znaciti politiku i praksu unapredjenja zdravlja. U uzem smislu "zdravstvena politika" moze znaciti politiku usmerenu razvoju zdravstva, tj. razvoju sistema zdravstvene zastite, zdravstvenog osiguranja, zdravstvenog obrazovanja i medicine (nauke i struke). Tako bi najbolja zdravstvena politika bila dobra socijalna i razvojna politika.

Pri oceni stvarnih doprinosa medicine i zdravstvene zastite unapredjenju zdravlja savremenog coveka i covecanstva treba uvek imati na umu cinjenicu da socijalno i genetski odredjena etiologija zdravlja i bolesti limitira latentnu i manifestnu moc medicine. Zdravlje je, naprosto, isuvise kompleksan entitet da bi moglo biti "proizvedeno" iskljucivo primenom biomedicinskih i sociomedicinskih saznanja u zdravstvenozastitnoj praksi. Jedno novije empirijsko - epidemiologijsko istrazivanje, radjeno na primeru 13 osnovnih hronicnih i degenerativnih bolesti, nesreca i infektivnih bolesti pokazuje da pozitivno i/ili negativno zdravstveno ponasanje (dijetalni rezimi, higijena, uslovi i nacin rada i zivota, stres menadzment, fizicke aktivnosti i sl., ili pusenje, alkoholizam, zavisnosti i sl.), determinise 43 odsto zdravlja/bolesti, nasledni i bioloski faktori 27 odsto, a faktori okruzenja 19 odsto (fetalno, fizicko prirodno i ljudski napravljeno, sociokulturno, obrazovanje, sredstva, zaposlenje).

O krizi jugoslovenskog drustva (ili o krizi u jugoslovenskom drustvu) javno se otvoreno (tj. bez vecih ideoloskih i politickih zabrana) govori vec skoro dvadesetak godina. Na pocetku '80-tih godina do tada latentna kriza dobila je manifestni karakter, vidljiv primarno u nemogucnosti zemlje da redovno otplacuje inostrani dug, kreditne obaveze, i kroz pojavu trzisnih nestasica i uocljiv pad zivotnog standarda stanovnistva. Obicno se pod terminom "kriza" podrazumeva neki prelomni trenutak u poremecenom biologijskom ili drustvenom sistemu ili procesu. "Kriza" je zato prilicno neprecizan pojam, jer "poremecaj" na koji se odnosi moze biti akutan - prolazan ili hronican - trajan (cak degenerativan i fatalan). Moze zahvatiti samo jedan deo sistema (npr. privredu, drzavnu upravu, zdravstvo i sl.) ili celi sistem: vrednosni sistem, ideologijsku ortodoksiju, politicki, kulturni, ekonomski sistem). Ako se posleratni razvoj Jugoslavije kriticki sagleda kroz prizmu osnovnih ekonomskih indikatora, onda se latentni krizni potencijal jugoslovenske privrede moze uociti znatno pre osamdesetih godina.

Analize vodecih jugoslovenskih ekonomista (1988) pokazuju da je opsta efikasnost jugoslovenske privrede u periodu 1960-1980. oko 25 odsto niza od prosecne efikasnosti manje razvijenih evropskih drzava: Portugalije, Spanije, Grcke i Turske, i da je posle 1980. godine jednostavno katastrofalna. Povecani interes naucne i strucne javnosti za sociologijska i ekonomijska (ili za socijalno- ekonomijska) istrazivanja povezanosti ekonomske krize - recesije i patologije (letaliteta, morbiditeta i rizicnog zdravstvenog ponasanja) javlja se u periodima vecih ekonomskih poremecaja u nacionalnim ili svetskoj privredi. U novije doba podsticaj istrazivanju pruzile su prva (1973) i druga (1979) svetska energetsko- ekonomska kriza.

Pristupi i metode istrazivanja povezanosti krize i patologije bitno se razlikuju ali je neosporno najcitiraniji i najpoznatiji istrazivac odnosa ekonomske krize - recesije i patologijskih promena Harvi M. Brener autor poznatog "Ekonomskog modela promenjene patologije". Svoj konceptualno-teorijski model Brener je testirao na nizu razvijenih zemalja: SAD, Kanada, Engleska i Wels, Skotska, Francuska, Nemacka, Svedska, Italija i Spanija (1985).

Izrazeno u obliku matematicke formule - promena u patologiji su zavisne funkcije pet grupa determinanti-faktora-prediktora: 1. ekonomskog rasta, odnosno pada, 2. ekonomske nestabilnosti, 3. ekonomske nejednakosti, 4. pogresaka adaptacije (adaptional error) i 5. slucajnih sokova (random shoks) kao sto su elementarne nepogode, prirodne katastrofe, zemljotresi, epidemije. Nacelni Brenerov nalaz sugerise da "patologijski ciklus" prati uz odredjen vremenski otklon/kasnjenje ekonomski poremecaj. Taj otklon je oko pet godina, s tim da je kraci kod mentalnih poremecaja i samoubistava nego kod kardiovaskularnih bolesti. Tako i stopa smrtnosti odojcadi takodje je povezana sa stopama nezaposlenosti uz zaostatak od jedne do dve godine. Jedna ranija analiza u SAD pokazala je da se ostecenja ploda javljaju vec in utero i u okruzenju deteta nakon rodjenja.

(Kraj u sutrasnjem broju)