Troskovi ponizenja

Biljana Stepanovic

Penzioneri su najzad dobili besplatne sahrane! Ovom radosnom vescu Vlada Srbije pokazala je da bi sve ucinila za penzionere, samo da im olaksa poslednje dane. Posto vec nema para da im isplati zaostale penzije, pogotovu one koje se vuku jos iz 1994. godine i koje je u dva navrata obecala da ce isplatiti pa, naravno, nije, bar im je omogucila da mirno odu na onaj svet.

U normalnim zivotnim uslovima, kakvi kod nas ne vladaju toliko dugo da su vec i penzioneri pozaboravljali kako oni uopste izgledaju, i smrt je, mada tuzna, ipak normalna pojava, pa je sasvim humano i normalno kad drzava brine da njeni gradjani budu dostojanstveno sahranjeni. Pod uslovom, naravno, da su tako i ziveli. U nasoj tekucoj praksi, dok je covek ziv, izlozen je svim mogucim sokovima i stresovima, pogotovu egzistencijalno-finansijskim, tako da mu je najveca briga kako da uopste prezivi, odnosno uspesno doceka smrt. To se ponajvise odnosi na penzionere, od kojih su mnogi stari i bolesni, pa im takva zivotna neizvesnost, pojacana bespomocnoscu, jos teze pada.

I onda se pojavljuje velikodusna Vlada Srbije, da ih bar malo utesi - nece morati, od penzija koje primaju traljavo i sa velikim zakasnjenjima, da stede za sopstvenu sahranu. Da nije morbidno, zvucalo bi crnohumorno. Tako da je sama Vlada dala za pravo recima Zorana Vacica, poslanika Demokratske stranke, koji tvrdi da je njena strategija za resenje neisplacenih zaostalih dugova penzionerima odugovlacenje i cekanje da oni, jedan po jedan, poumiru. Pa tako nece imati kome da se plati dug. Da ne odu na onaj svet bas sasvim neobesteceni, deo duga Vlada ce im, ako odrzi obecanje, isplatiti kroz troskove sahrane.