STA JE SVE TRAZILA I STA SVE NIJE DOBILA OPOZICIJA OD PRVIH VISESTRANACKIH IZBORA DO DANAS

Od 1990. godine do danas na svim izborima opozicija je zbog neravnopravnih izbornih uslova najavljivala bojkot i do danas tu odluku nije ispostovala ali je vlast, ne bez pomoci opozicije, svaki put uspevala da ih razjedini, namami i na izborima pokrade

Jasminka Kocijan

Bojkot izbora nije pitanje sad (ili nikad), to pitanje, cak u formi pretnje i ultimatuma demokratska opozicija postavljala je predstavnicima vlasti u Srbiji jos od prvih visestranackih izbora 1990. godine, pa ipak, iako su izborni uslovi uvek bili nefer, bojkota nikada nije bilo.

Analizirajuci proteklih sedam godina razvoja opozicionih stranaka, njihovog ujedinjavanja i razjedinjavanja, predizbornih ultimatuma, parola i zaricanja, kao i njihovog upornog hvatanja u neravnopravno izborno kolo, reklo bi se, ako se ne desi neko cudo, i ovaj put ce - svi (ili skoro svi) na izbore.

Uslovi za izlazak na izbore vrteli su se uvek oko istih zahteva:

proporcionalan izborni sistem, sto manji broj izbornih jedinica, deblokada medija, ucesce u izbornim komisijama i kontrola izbornih rezultata.

Najvaznije medju tim zahtevima - deblokadu medija i kontrolu izbornih rezultata, nikada nisu u potpunosti dobili, a na izbore su ipak izlazili i to pod parolama "zrelo je", "ima sanse" i "zajedno".

Nazalost, uprkos muci ovog naroda, koja se ne meri samo siromastvom i izdajom, ni za pobedu na izborima, kao ni za bojkot izbora, do sada, ocigledno, nije bilo - "ni zrelo", ni zaista "zajedno", a da li je bilo "sanse"? podsetimo se.

Izbori 1990. godine

Medju zahtevima koji nisu imali ultimativni karakter bio je i onaj da se predlozeni vecinski, zameni proporcionalnim izbornim sistemom. Na Prvom saboru SPO predsednik te stranke Vuk Draskovic je rekao: "Izbore cemo bojkotovati ako komunisti ne odustanu od planirane kradje glasova, odnosno ako Skupstina Srbije ne usvoji amandmane na Izborni zakon, koje je ovih dana podnela grupa poslanika."

Skupstina je, medjutim, odlucila da izborni sistem bude vecinski, broj izbornih jedinica (verovali ili ne ) 250, a cenzus za kandidaturu poslanika 100 potpisa biraca. Uprkos neispunjenim osnovnim i ultimativnim zahtevima i pozivu na bojkot, od bojkota je prva odustala DS, a posle nje je i SPO usao u izbornu trku i na parlamentarnim i predsednickim izborima.

Te godine, upravo zbog neslaganja oko pitanja - bojkot ili ne, DS je pretrpela prvi raskol. Struja na celu sa tadasnjim predsednikom Dragoljubom Micunovicem smatrala je da "na izbore treba izaci jer su oni jedini smisao postojanja stranke", dok je krilo na celu sa Nikolom Milosevicem, Kostom Cavoskim i Borislavom Pekicem, smatralo da na izbore pod nepravednim uslovima ne treba izaci. Posledica tih neslaganja bilo je izdvajanje iz DS ove druge struje i formiranje Srpske liberalne stranke, na celu sa Nikolom Milosevicem.

Rezultati izbora iz 1990. godine su bili: Slobodan Milosevic je na predsednickim izborima pobedio vec u prvom krugu sa preko tri miliona glasova. Sledili su ga Vuk Draskovic (preko 800.000 glasova), Ivan Djuric, Sulejman Ugljanin, Vojislav Seselj i drugi od ukupno 32 predsednicka kandidata. Na parlamentarnim izborima vladajuca Socijalisticka partija Srbije (SPS) je od ukupno 250 osvojila 194 mandata.

Prevremeni izbori 1992. godine

Te godine vladajuca partija je pristala na proporcionalni izborni sistem ali sa devet , a ne jednom izbornom jedinicom, kako je trazila opozicija. Ni tada opozicija nije uspela da se izbori za ravnopravan nastup na drzavnim medijima, kao ni za kontrolu izbornih rezultata, a ipak je pristala da izadje na poslanicke i predsednicke izbore.

Uoci izbora, razjedinjena povodom pitanja da li da nastupi zajednicki u demokratskom opozicionom bloku, DS je dozivela drugi potres. Struja na celu sa Vojislavom Kostunicom istupila je iz DS, formiralala novu stranku - emokratsku stranku Srbije (DSS) i pristupila novoformiranom Demokratskom pokretu Srbije (Depos) koji je predvodio SPO.

U Depos nije usla DS jer je Micunovic smatrao da bi se tako ova stranka utopila u pokret pod rukovodstvom SPO-a.

Na predsednickim izborima lider SPO Vuk Draskovic svoju kandidaturu ustupio je tadasnjem saveznom premijeru Milanu Panicu , kao jedinstvenom kandidatu demokratskih opozicionih snaga Izbori su odrzani 20. decembra i rezultirali pobedom Milosevica, dok je Panic dobio preko 1.300.000 glasova sto je bilo preko 40 posto glasova. Najvise mesta u parlamentu dobila je SPS - 101, Srpska radikalna stranka (SRS), uz pomoc socijalista, osvojila je 73, DEPOS - 49, DS -7 mandata, a ostace upamceno da je te godine u Skupstinu Srbije usao i Zeljko Raznatovic Arkan. Tu godinu je obelezio nezvanicni savez SPS-a i SRS-a koji je u parlametu funkcionisao na muku demokratske opozicije i na sramotu srpskog naroda. Predsednik Srbije je izjavio da od svih opozicionih lidera najvise ceni Vojislava Seeselja.

Zbog neregularnosti uoci i tokom izbora, kao i zbog kradje izbornih rezultata, Depos je od Izborne komisije trazio ponistenje izbora. Zanimljivo je da su, kao primer predizbornih neregularnosti, navedeni nastupi na drzavnim medijima danasnje ministarke za informacije Radmile Milentijevic. "Posebno ukazujemo na koriscenje nastupa gospodjice Milentijevic u predizbornoj kampanji, ministra bez portfelja u ostavci u Saveznoj vladi. Ona je dobijala stalne promocije u informativnim emisijama RTS-a, mada nije bila ni kandidat, niti clan rukovodstva neke stranke koja koristi svoj termin", pisao je tada Depos.

Nakon tih izbora, a povodom nesloge opozicije i izborne kradje, Aleksandar Tijanic, tada novinar, a nekoliko godina kasnije ministar za inforacije (takoreci Milentijevickin prethodnik), izjavio je: "Smisao politike je upravo u tome da, ako postoji zajednicki cilj, moraju se pronaci zajednicka sredstva i zajednicki jezik. Ako se srpska demokratska opozicija bude vise bavila saplitanjem sebi srodnih partija, praznim antikomunizmom... onda ce joj se i dalje dogadjati ono sto joj se dogodilo". I zaista, dogadjalo joj se i na sledecim izborima 1993. godine, a i posle toga.

Raspustanje Narodne skupstine 1993. godine

Tadasnji DEPOS napusta DSS, a ugovor o izbornoj koaliciji sacinjavaju SPO, Nova demokratija (ND) i Gradjanski savez Srbije (GSS). I te godine opozicija je insistirala na ravnopravnoj zastupljenosti na drzavnim medijima, demokratskim izbornim uslovima, kontroli izbora, a kao novi zahtev trazila je i dolazak stranih posmatraca.

Predizborna trka u drzavnim medijima pracena je, kao i ranije, izrazito pristrasno, u korist vladajuce stranke i sve je ukazivalo na to da ce biti otvorene mogucnosti za izbornu kradju. Uoci tih izbora Draskovic je izjavio: "Mi se za izbore spremamo ali na njih necemo izaci ako se ne obezbede neki uslovi." Uslovi nisu obezbedjeni, umesto jedne odluceno je da bude devet izbornih jedinica, a opozicija, kao ni prethodnih godina nije odolela . SPO je 30. 10. 1993. godine odlucio da izadje na izbore, a Deposov predizborni slogan bio je "Ima sanse". U to vreme Srbijom je harala hiperinflacija, izbori su odrzani u decembru na Nikoljdan, a rezultati su bili: SPS -123, Depos - 45, SRS-39, DS-29, a DSS - 7 poslanickih mandata.

Podsecanja radi, uoci izbora 1993. godine desio se treci raskol u DS jer je Zoran Djindjic insistirao i uspeo da umesto tadasnjeg predsednika stranke Dragoljuba Micunovica , bude nosilac izbornih lista DS-a. Godinu dana kasnije Djindjic je i zvanicno postao sef stranke, a Micunovic osnovao Demokratski centar.

Izborna kradja 1996. godine

Uoci izbora u ovoj - 1997. godine, zakazanih za 21. septembar, Koalicija "Zajedno" se vec uveliko raspada, a izborni zakon umesto predvidjenih devet, predvidja 29 izbornih jedinica.

Dok SPO insistira na Okruglom stolu na kome bi se vlast i opozicija dogovorile o izbornim pravilima, DS i GSS insistiraju na borbi za minimum izbornih uslova. Nasilna promena broja izbornih jedinca navodi DS i GSS na zakljucak da nema uslova za fer izbore i oni najavljuju bojkot. U odluci da bojkotuje ove izbore najizricitija je DSS koja nimalo ne sumnja da ce, kao i ranije, kradje biti. SPO, medjutim, pokoleban dobrim prijemom Vuka Draskovica kod Slobodana Milosevica u Belom dvoru, jos insistira na slobodi medija i kontroli izbora. Vojvodjanske stranke, medjutim, smatraju da su ovogodisnji izborni uslovi bolji od proslogodisnjih i najavljuju izlazak na izbore. Albanske stranke, kao i ranije, o izborima i ne razmisljaju.

Kako sada stvari stoje - bojkota, barem onog pod kapom "Zajedno", moze da bude, ali ne mora da znaci.

Proteklih sedam godina pokazalo je da vlast ne moze da ne krade , a opozicija tesko moze zajedno. I jedni i drugi u medjuvremenu su zaboravili na to da je gradjanska svest dovoljno sazrela da se ovaj narod nece vise dati tako lako tlaciti . Stosta je prekipelo i dok celnici opozicionih stranaka razmisljaju da li da se sloze oko pitanja - bojkot ili ne, povodom izbora koji ni po cemu ne lice na postene, gradjani, koji su vec gotovo sve osim samopostovanja izgubili, ocekuju da se postuje barem ono sto je tokom tromesecnih demonstracija dogovoreno. A dogovoreno je da se lopovima ubuduce ne veruje i da se protiv njih treba boriti - "zajedno".