HOLBRUK I GELBARD RAZGOVARALI S BILJANOM PLAVSIC

Holbruk: Podrzavamo legalnog predsednika RS koja se zalaze za demokratiju, pravnu drzavu i jedinstvenu BiH sa dva ravnopravna entiteta

Ljiljana Kovacevic
dopisnik "Nase Borbe" iz Banjaluke

Bivsi i sadasnji izaslanik americkog predsednika za Balkan Ricard Holbruk i Robert Gelbard juce ujutro su iz Sarajeva doputovali u Banjaluku gde su skoro dva sata, iza zatvorenih vrata, razgovarali sa predsednikom Republike Srpske Biljanom Plavsic o, kako su kasnije potvrdili, ubrzanom procesu implementacije mirovnog sporazuma.

Otvarajuci konferenciju za novinare, koja je odrzana neposredno po zavrsetku sastanka, predsednica Plavsic je Holbruka i Gelbarda pozdravila kao izuzetne goste i ljude koji zele da pomognu Republici Srpskoj, sto je stav suprotan onome koji je o Holbruku izneo Aleksa Buha, ministar inostranih poslova RS, nazivajuci ga diplomatom koji nema mandat na ovim prostorima i koji ce "doci i proci sa svojim pretnjama, bez bitnijeg uticaja na resenje problema". Predsednica Plavsic je izrazila nadu da ce se ustavna kriza u Republici Srpskoj prevazici pametnim potezima u okviru Dejtonskog sporazuma i Ustava i napomenula da je mir i prosperitet jedina zelja srpskog naroda na ovim prostorima.

Tvorac Dejtonskog sporazuma Ricard Holbruk je obavestio novinare da je u Banjaluku, zajedno sa Gelbardom, stigao na zahtev americkog predsednika Bila Klintona i drzavnog sekretara Medlin Olbrajt, kako bi podrzao Dejtonski sporazum i predstavnicu Plavsic kao legalnog predsednika RS koja se zalaze za demokratiju, pravnu drzavu i jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu sa dva ravnopravna entiteta.

Najavljujuci agresivniju primenu odredaba Dejtonskog sporazuma Gelbard je istakao da temeljna pozicija SAD prema Bosni ostaje nepromenjena. "Temeljna pozicija SAD i saveznika je podrska demokratiji. U tom smislu ne podrzavamo proces koji dolazi sa Pala", rekao je Gelbard. Medjunarodna zajednica zeli da vidi ekonomski prosperitet cele BiH, a ekonomska pomoc za Republiku Srpsku ne dolazi samo zato sto neki lideri ne deluju u skladu sa Dejtonskim sporazumom, rekao je americki diplomata. On je upozorio na porast siromastva u srpskom entitetu i obecao pomoc medjunarodne zajednice srpskom narodu "jer kod predsednice Plavsic postoji spremnost da implementira Dejtonski sporazum".

Ricard Holbruk je potvrdio da sa predsednicom Plavsic nije razgovarao o pitanju ekstradicije ratnih zlocinaca, ali je naglasio da stav medjunarodne zajednice po pitanju optuzenih za ratne zlocine ostaje isti - Radovan Karadzic i ostali optuzeni treba da idu u Hag. Gelbard je, potkrepljujuci stav svog kolege, ukazao i na vaznost izjave hrvatskog predsednika Franje Tudjmana koji je u Splitu obecao da ce Hrvate optuzene za ratni kriminal deportovati pred Haski tribunal. Napredak u implementaciji Dejtonskog sporazuma postoji i to je svakako i dogovor clanova Predsednistva BiH o raspodeli ambasadorskih mesta i uspostavljanju telefonskih veza izmedju entiteta, rekao je Holbruk i upozorio da ce nereseno pitanje zajednicke valute onemoguciti priliv finansijske pomoci u BiH.

- Predsedniku Krajisniku sam rekao - sporo se krecemo. Rekao nam je da podrzava Dejtonski sporazum, a ja vam mogu reci da on u Dejtonu nije podrzavao Dejton. Znaci, ovo je ipak pozitivan pomak sa njegove strane, rekao je Holbruk, napominjuci da je jos mnogo pitanja o kojima se mora postici sporazum.

O ekonomskom aspektu primene Dejtonskog sporazuma govorio je Dejvid Lipton, pomocnik americkog drzavnog sekretara za finansije koji je upozorio na posledice neresenog pitanja zajednicke valute. Sporno pitanje je, kako je rekao, dizajn valute, a nedonosenje zakona o Centralnoj banci kostace Bosnu i Hercegovinu 90 miliona dolara koje MMF treba, u vidu kredita, da uputi na ovaj prostor. Lipton je novinare obavestio da je Vlada RS odbila dva kredita Svetske banke za izgradnju puteva i skola, nazivajuci takav potez nepotrebnim taktiziranjem. Americke diplomate potvrdile su da su sa predsednikom RS Biljanom Plavsic potpisale Memorandum o razumevanju, vredan devet miliona dolara, koji ce omoguciti priliv sredstava u pojedine opstine, mimo volje Vlade RS.