EVROPLJANI I AMERIKANCI PODELILI ULOGE U PRISILJAVANJU BEOGRADA DA SE OPREDELI:

Ovog puta Amerikanci ne bi imali problema da evropske saveznike ubede u neophodnost da beogradske vlasti stave pred izbor: hoce li medjunarodna zajednica poboljsati ili pogorsati katastrofalnu ekonomsku situaciju u kojoj se SRJ vec nalazi

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U odnosu na Beograd, Evropljani i Amerikanci su podelili uloge. Evropljani su prosle nedelje, neuobicajeno ostrom deklaracijom Predsednistva EU, podsetili aktuelne vlasti SR Jugoslavije na neostvarena ocekivanja na planu unutrasnjeg razvoja: demokratije, postenih izbora, slobode medija, postovanja ljudskih i manjinskih prava, kao i nuznosti brzog politickog resenja za problem Kosova. Bilo je upadljivo, i na prvi pogled iznenadjujuce, da u toj deklaraciji nije nista receno o preuzetim, ali takodje neispunjenim, obavezama Beograda koje proisticu iz Dejtonskog sporazuma. Nije se, medjutim, radilo o evropskom propustu, nego o vec pomenutoj podeli uloga. Ostavljeno je, naime, da na taj deo medjunarodnih ocekivanja, Beograd podsete Amerikanci, sto ce oni danas i uciniti, posredstvom svog bivseg (Holbruk) i sadasnjeg (Gelbard) specijalnog izaslanika za Balkan.

Ono u cemu ce se, prema briselskim diplomatskim izvorima, te dve poruke podudariti, bice upozorenje na posledice produzenog ignorisanja takvih medjunarodnih signala od strane aktuelnog rezima u Beogradu. U proslonedeljnoj deklaraciji EU, to je upozorenje dato u vidu ukazivanja na alternative pred kojima se nasla SR Jugoslavija: ili "demokratija, ekonomski oporavak i integracija u medjunarodnu zajednicu", ili "produzena konfrontacija sa svim negativnim ekonomskim i socijalnim posledicama." A na beogradskim je vlastima, i tamosnjim politickim snagama, da se opredele kojim ce putem dalje. Ako se odluce za prvi, EU je tu da pomogne. A ako se opredele za drugi, neka im Bog bude na pomoci.

Prema zapadnim diplomatskim krugovima u Briselu, americko ce upozorenje biti po sadrzaju isto, ali po formi "nesto brutalnije." Beogradu ce, naime, biti jasno predoceno da medjunarodna zajednica ima nacina da poboljsa... ali i da pogorsa... katastrofalnu ekonomsku situaciju u kojoj se SR Jugoslavija vec nalazi. A na njima, tj. vlastima, je da izaberu. To bi, prema procenama zapadnih diplomata, mogla da bude jedna od poslednjih sansi - barem za dogledno vreme - da Srbija i SR Jugoslavija uhvate izgubljeni korak sa "modernim, posthladnoratovskih svetom." A ako i tu sansu propuste, kako je svojevremeno upozorio Dzon Kornblum, "posledice ce biti ozbiljne, ali samonametnute." Nece, dakle, moci da krive nikog, osim sebe.

Pomenuto upozorenje Kornblum je izgovorio 11. januara ove godine u Briselu, po zavrsetku specijalnog sastanka Kontakt grupe posvecenog tadasnjoj unutrasnjoj politickoj krizi u Srbiji. Na tom sastanku je, pored ostalog, prezentiran tzv. Akcioni plan americke podrske demokratizaciji u Srbiji. Podsecanje na njega je relevantno i aktuelno jer, prema ovdasnjim diplomatskim izvorima, Holbruk i Gelbard dolaze u Beograd upravo sa "briselskim paketom" tom prilikom najavljenih unilateralnih mera SAD u odnosu na Srbiju, odnosno SRJ.

Pomenuti "briselski paket", pored ostalog, ukljucuje: zamrzavanje svih trgovinskih i zvanicnih odnosa sa Srbijom; uskracivanje saglasnosti za sletanje aviona JAT na americke aerodrome; "obeshrabrivanje" trgovinskih misija i poseta na visim nivoima; striktno odrzavanje tzv. spoljnog zida sankcija, a pre svega iskljucivanje mogucnosti bilo kakvog znacajnijeg kontakta Beograda sa medjunarodnim finansijskim institucijama; otvaranje istraga o finansijskim i drugim "kriminalnim aktivnostima" srpskih i jugoslovenskih firmi u SAD i s njima povezanih poslovnih grupa i partnera. U slucaju da ove unilateralne mere ne budu imale zeljenog efekta, briselskim Akcionim planom se predvidjaju konsultacije sa saveznicima o eventualnim "dopunskim merama."

Januara ove godine u Briselu, Amerikanci nisu uspeli da svoje evropske saveznike ubede u neophodnost zajednicke primene pomenutih i eventualnih "dopunskih" mera, te su ih najavili kao unilateralne. Sudeci, medjutim, po proslonedeljnoj deklaraciji EU, koja nedvosmisleno ukazuje na visoki stepen evropske iritiranosti razvojem u Srbiji i "ravnodusnoscu" beogradskih vlasti prema signalima koji im se upucuju spolja, ovog puta Amerikanci ne bi imali problema da saveznike ubede u neophodnost da te vlasti zajednicki stave pred izbor. Zele li, naime, da medjunarodna zajednica poboljsa, ili da pogorsa, katastrofalnu ekonomsku situaciju u kojoj se SRJ vec nalazi.