PREDSTAVNICI REVIZORSKIH FIRMI O JUGOSLAVIJI KAO MESTU ZA INVESTICIJE

Ono sto strance na pocetku obeshrabri jeste visok spoljnotrgovinski deficit, ali i tehnoloski viskovi i nesredjeno knjigovodstvo

Jugoslavija i investicije su dva pojma koja, u pozitivnom smislu mogu biti spojena (izuzimajuci zvanicna saopstenja), samo u ekonomskoj zoni sumraka. Pa ipak, spoljni zid "odbrane" SRJ, u vidu predstavnistava vodecih stranih revizorskih kuca i konsultanata, sve cesce je u kontaktima sa potencijalnim investitorima, koji zele da udju u SRJ. Vecina njih ili nema nikakve, ili tek okvirne podatke o zemlji u koju bi zeleli da ulazu, a od podataka koji im se predstave najteze mogu da shvate pojam drustvene svojine, a najvise ih brine pravna (ne)sigurnost investicija.

"Potencijalni strani investitori, prilikom kontaktiranja sa nama, obicno imaju ideje gde bi i pod kojim uslovima hteli da uloze novac. Vecina njih je i ranije imala poslovne kontakte sa firmama u SRJ, a kod nas dolaze sa konkretnim projektima", kaze za "Nasu Borbu" Srdjan Petrovic, direktor revizorske kuce KPMG za Jugoslaviju. Potencijalnim stranim ulagacima prvo se prezentuje makroekonomska situacija (bruto nacionalni dohodak, spoljnotrgovinski bilans i dr.), kao i pravni sistem, pogotovo po pitanju transfera pocetnog uloga.

Podaci kojima stranci raspolazu, pre nego sto dodju kod nas, uglavnom se ticu bilansa stanja i bilansa uspeha, ali ti podaci kada se zna kako firme kod nas predaju svoje finansijske izvestaje, nisu bas merodavni.

Najvise interesovanja, slicno kao i prethodnih godina u zemljama Istocne Evrope, pokazuje se za oblasti koje su se vec pokazale kao profitabilne (fabrike cementa, piva, javna preduzeca i dr.). Ono sto strance na pocetku obeshrabri, a sto uzimaju kao jedan od pokazatelja jeste spoljnotrgovinski deficit, ali i tzv. tehnoloski visak radne snage, kao i nesredjenost knjiga u firmama.

Osnovni problem, prema recima Nine Bulatovic, odgovornog partnera jugoslovenskog "Kupers i Lajbranda", predstavlja zakonska regulativa koja je jos nedefinisana. Moguci investitori, po pravilu, dolaze sa odredjenim predznanjem, i upoznati su sa generalnim ekonomskim okruzenjem, te na primer znaju da je donet zakon o svojinskoj transformaciji, ali ne i njegovu sustinu. "Jedan od pojmova koji im jako tesko objasnjavamo jeste i drustvena svojina, sa kojom se, za razliku od drzavne, ranije nisu sretali", kaze Bulatovic. Stabilnost zakonske regulative je jos jedna stvar koja zabrinjava strane ulagace. Naime, iskustvo je pokazalo da se u ovoj zemlji zakonski propisi menjaju naocekivano i brzo.

Kada je u pitanju stanje u profesiji revizora, primetan je odredjeni pomak. Naime, kako kaze Bulatoviceva, revizija, iako neobavezna, sve vise se shvata kao ulaznica u svet.

"Ljudi koji se ovde bave stranim investicijama, kao i sama zemlja, nalaze se u jednom specificnom polozaju", smatra predstavnik jedne inostrane investicione banke. Prema njegovim recima, SRJ kao zemlja koja se prema svetu otvara kao poslednja u nizu istocnoevropskih drzava, u odredjenoj je prednosti, jer smo u mogucnosti da izbegnemo probleme koje su imale jedna Poljska ili Madjarska. "Stoga je, u neku ruku, ljudima koji se bave procenjivanjem investicija unekoliko olaksan posao".

Pravna sigurnost, a posebno pravna sigurnost ugovora je nezadovoljavajuca, i nesto je sto se mora poboljsati. "Mi ponavljamo greske drugih zemalja Istocne Evrope", smatra ovaj strucnjak.

U svetu postoje dva tipa investitora. Prvi su strateski investitori koji idu na velika ulaganja u infrastrukturu i oni su po pravilu dobro upoznati sa ekonomskim uslovima za investicije kod nas. Drugi su oni koji ulazu kroz hartije od vrednosti, koji se i zbog nepostojanja trzista kod nas nisu ni pojavljivali. Kada se radi o oblasti i predmetu ulaganja, ponovo se ukazuje na slicnost sa zemljama bivse Istocne Evrope. Naime, kao i u njihovom slucaju, strani investitori prvo zele da udju u jedan veliki posao, koji je po pravilu monopol ili kvazimonopol, i koji kao takav obezbedjuje pristup celom trzistu. Takav je kod nas slucaj sa Telekomom, a govori se i o prodaji dela EPS-a, i drugih velikih infrastukturnih sistema.

R. R.