EKSKLUZIVNO: ANALITICARI BANK NASIONAL D` PARI O EKONOMSKIM I POLITICKIM PERSPEKTIVAMA SRBIJE (3)

"Kao sto investitori i sami mogu da vide, mi smo potpuno uvereni da ce Jugoslavija, voljno ili nevoljno, otvoriti svoja vrata kapitalu. Pitanje za njih bice samo kako da novonastalu situaciju najbolje kapitalizuju", smatraju strucnjaci BNP. Nedavna prodaja srpskog Telekoma sugerise, smatraju oni, da su ta vrata odskrinuta

Suprotno vladinim tvrdnjama o dvocifrenom privrednom rastu u ovoj godini, smatramo da postoji mogucnost ostrog usporavanja pa i nove tranzicione recesije, smatra Dejvid Mekvilijams jedan od autora najnovije studije o Jugoslaviji koju je uradio londonski ogranak Bank Nasional d` Pari (BNP), a cije delove prenosi "Nasa Borba".

Strucnjaci BNP smatraju da postoje cetiri scenarija razresenja ekonomskog kolapsa u narednoj godini, ili cak pre izbora. Jedna od mogucnosti jeste scenario iz kasnih 70-ih: smanjenje privredne aktivnosti dovelo bi do postizborne monetizacije unutrasnjeg deficita - a to znaci inflacije i pada vrednosti dinara. Takva vrsta procesa zabelezena je u kasnim sedamdesetim u Evropi i vodi u stagflaciju pracenu rastom inflacije i padom proizvodnje. Po tom scenariju strani investitori ostaju po strani a politicka nestabilnost se produbljuje. Domaca valuta gubi 100 odsto od svoje vrednosti.

Po scenariju "kasnih 80-ih" sledi implozija poverenja u dinar izazvana trgovinskim deficitom. Kratkorocne kamate rastu brzim tempom da bi se prikupio vruc novac sto povecava ubedjenje skorog finansijskog haosa. Dinar ubrzano gubi vrednost za 200 odsto i stanovnistvo prodaje dinare. Kao model za ovaj scenario strucnjacima BNP posluzila je Italija kasnih 80-ih.

Treca varijanta "ranih 90-ih" podrazumeva da bi vlada mogla da pokusa resavanje problema trgovinskog deficita na povrsini, sto bi dovelo do rasta cena na domacem trzistu, dok bi svi problemi u zaristu ostali nereseni. To bi, s obzirom na nedostatak kapitala, moglo dovesti do istog rezultata kao u prethodnim slucajevima: nove inflacije i potencijalnih nemira.

Cetvrta varijanta "kasnih 90-ih" predvidja mogucnost da vlada, posle izbora, svesna nadolazece situacije pokusa da spase svoju kozu: zapocinje pregovore sa MMF i pokusava da umilostivi vladu SAD uvodeci kozmeticke promene u postovanje ljudskih prava na Kosovu. Pregovori o reprogramu spoljnog duga vode se tako da rezultat bude povoljniji za onog koji duguje nego za kreditore. Uvodi se jedan integralni paket reformi u skladu sa tradicionalnim receptom MMF o obaranju vrednosti domace valute i njenog fiksiranja za korpu valuta. Stare industrije se postepeno gase i sve sto je moguce se privatizuje. Posle sirokog potresa, prvi znaci oporavka pocinju da se naslucuju 1999. godine. U sva cetiri slucaja konacan zakljucak strucnjaka BNP je da bi vlada prikljestena teskom ekonomskom situacijom bespogovorno i potpuno otvorilo vrata stranom kapitalu.

Iskustva jednog pijanca

"Sada ocekujemo da ce se pojaviti pritisak da se prodaju i drugi delovi drzavne imovine. Ali to ne moze biti univerzalni recept: ako sam pijanac i prodajem svoju kucu samo da namirim dugove i skupim pare da bih se opet opijao, to mi verovatno nece pomoci. U stvari u narednim mesecima bice jos gore: i dalje se ne treznim, ali vise nemam para, nemam kucu, a ide zima", slikovito objasnjavaju analiticari BNP.

Veliko je pitanje da li ce imovina biti prodata na odgovarajuci nacin jer ako je privatizacija samo nacin da se vlada uvezbava svaki put kad je pred bankrotom, onda ce najbolji delovi privrede biti prodavani, i novac nemilice trosen sto ce posle izvesnih kratkorocnih poboljsanja dovesti do kolapsa domace valute. Taj proces nazvan je "holandskom bolescu", i odnosi se na 70-te godine kada su na obalama Holandije pronadjene velike rezerve gasa. To je prvobitno smatrano resenjem za holandske "bolesti": povecane su penzije i socijalna davanja. Rezultat je bio visa inflacija, trgovinski deficit, povecane javne potrosnje, visoke kamate i slabljenje domace valute. To bi trebalo da bude lekcija za Srbiju: "Nemojte da protracite kes od privatizacije."

Bugarska i rumunska sema

Da bi procenili koliko bi dinar mogao da padne, ukoliko se dogodi neki od ovih scenarija, strucnjaci BNP pozvali su se na bugarski primer. Ako bi dinar isao gore-dole, onako kako se to vec dogodilo levu, on bi u jednom trenutku pao na 7,5 dinara za marku, da bi u skladu sa ocekivanim drustvenim proizvodom dosao na ravnoteznih 5,5 dinara i konacno se pozicionirao na 6,14 dinara za jednu DEM. Slicnu progresiju moguce je izvesti i primenom rumunskog primera.

"Zato smatramo da ce narednih nekoliko tromesecja situacija biti veoma uzburkana, a kulminacija bi mogla biti u jugoslovenskom povratku u medjunarodne finansijske krugove, bez zadrske. Na kratak rok slabljenje domace valute moglo bi biti izbegnuto, ali konacno, ili ce kurs dinara oslabiti ili ce zemlja doziveti novu recesiju, ili oba", zakljucuju strucnjaci BNP.

T. Jakobi