ZASTO SOCIJALISTI RACUNAJU NA SIGURNA POSLANICKA MESTA S KOSOVA

Pri ovako nedefinisanom statusu Kosova, svakoj opstini u kojoj bi Albanci osvojili vlast pretila bi sudbina Novog Pazara. Opoziciji ostaje da se zamisli zasto pored sve ozbiljnijeg nezadovoljstva kosovskih Srba nije uspela da u pokrajini izgradi partijsku infrastrukturu

U srpskoj politickoj javnosti, po starom, vec sedam godina ustaljenom obicaju o Kosovu se najcesce govori uoci izbora - saveznih ili republickih, svejedno. Tako je i sada - Kosovo je opet postalo predmet glasacke, medjustranacke trgovine. Demokratska stranka, preko Dusana Bajeca, Slobodana Vuksanovica, pa i lidera Zorana Djindjica, tvrdi da Socijalisticka partija Srbije, pre pocetka izborne trke, vec ima "fore" od 40 poslanickih mesta, koliko ce po novom Izbornom zakonu da se izabere na Kosovu.

Kada je izracunao "koliko socijalisti obicno kradu na izborima", Dusan Bajec je dosao da brojke od 60 poslanickih mandata, koliko bi vladajuca koalicija imala "fore". Evidentno je da, kada bi se, recimo, trcalo na 126 metara, (toliko je potrebno mandata za apsolutnu vecinu), "foru" od pola staze ne bi mogao da nadoknadi ni jedan Moris Grin (trenutno najbrzi covek na svetu), a kamoli srpske opozicione stranke koje su do sada najvise osvojile oko 50 poslanickih mandata.

I lider Srpskog pokreta obnove, Vuk Draskovic, kako je sam rekao posle sastanka sa predsednikom Milosevicem, kao jedan od glavnih zahteva za izlazak na sledece izbore istakao je kontrolu glasanja na Kosovu. Razloga za takve zahteve ima na pretek. Desavalo se, naime, da neka izborna mesta, gde je stanovnistvo stoprocentno albansko, nisu ni otvarana. Prema kasnijim izvestajima izbornih komisija, kako tvrde opozicionari, ispostavilo se da su na tim mestima, navodno, glasali svi upisani gradjani (Albanci) - i to za vladajucu stranku? Ne treba biti neki preterani poznavalac prilika na Kosovu pa da se tvrdi da to jednostavno nije moguce.

Kontrolu izbora na Kosovu do sada nisu mogli da ostvare ni radikali, koji su inace jedini - pored socijalista - tamo osvojili neko poslanicko mesto. Aleksandar Vucic, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, kaze da ce pokusati da na sledecim izborima, koliko- toliko, kontrolisu izbore na Kosovu. I Vucic, medjutim, tvrdi da je potpuna kontrola nemoguca - jer "postoje mesta gde ni dan-danas, srpski drzavni organi ne mogu da se probiju ni tenkovima".

No, racunica radikala je jedostavna - ako opozicija, ili njen najveci deo (poimenicno zasluzuju da se pominju jedino Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Gradjanski savez Srbije) bojkotuje izbore, oni ce sigurno osvojiti vise poslanickih mesta nego sto trenutno imaju (39). A ako izbore bude bojkotovao i SPO, postoje realne sanse da gradjanima Srbije preko okna zvanog televizija, dobro jutro pozeli i sam Vojislav Seselj.

A sta bi bilo kada bi bilo sve normalno, kada bi mi ziveli u normalnoj, demokratskoj drzavi, gde bi svi imali jednaka prava na izbornu trku, kada bi se na Kosovu govorilo o mogucnostima razvoja i perspektivama, kada se ne bi kalkulisalo cak i s mogucnoscu otvorenih medjunacionalnih konflikata...?

Na poslednjim izborima na Kosovu, prema zvanicnim podacima, glasalo je nesto manje od 190.000 gradjana, uglavnom Srba. Racunice govore da je za jedno poslanicko mesto na Kosovu potrebno vise nego pet puta manje glasova u odnosu na ostale izborne jedinice.

Sasvim je jasno da, eventualnim izlaskom Albanaca na izbore, srpski kandidati gube skoro svaku mogucnost da na Kosovu budu izabrani. Prema najnovijem Izbornom zakonu - ukupno 29 izbornih jedinica - Kosovo je podeljeno u cetiri izborne jedinice. U tim jedinicama bira se 42 poslanika, sto ce reci da bi Albanci mogli da, u iole normalnim i demokratskim uslovima, osvoje mozda i punih 40 mandata. Kada se to uporedi sa aktulenim sastavom srpskog parlamenta, znaci da bi albanske politicke partije mogle da predstavljaju drugu politicku snagu u parlamentu.

Osnivac i bivsi predsednik Parlamentarne partije Kosova (na cijem celu se sada nalazi Adem Demaci) i sadasnji prvi covek dnevnika na albanskom "Koha ditore", Veton Suroi, svojevremeno, doziveo je skoro javni (doduse samo verbalni) linc - kada je samo kao mogucnost "predlozio" da se "zlatarskom vagom" mere razlozi "za" i "protiv" izlaska Albanaca na izbore.

Tada je prevagnulo "protiv" - izlaska na izbore. Isto je i sada, bez obzira na strahovanja pojedinaca iz vladajuce koalicije da bi Albanci mogli da im pomrse racune.

I ovih dana je bilo "stidljivih" najava i komentara oko mogucnosti izlaska Albanaca na izbore. Rugova i njegov Demokratski savez, kao najjaci politicki faktori na Kosovu, odlucili su - ono sto se vec znalo - nece na srpske izbore.

Od proslih izbora do danas, naime, na Kosovu se nije promenilo nista. U to nista, moze se svrstati i Dogovor Milosevic-Rugova o normalizaciji skolstva na albanskom jeziku, koji je potpisan pre skoro godinu dana. Sem probudjene lazne nade da su Milosevic i Rugova odlucili da krenu u resavanje problema, nije se dogodilo nista drugo. Sada je i ta nada splasnula do nule, pa se javno razmislja da se Dogovor proglasi nevazecim.

Mogli su Albanci prosle godine da izadju na lokalne izbore i osvoje lokalnu vlast. Ta mogucnost (ako Ratko Markovic ne bude smislio nesto "genijalno") ostaje otvorena za sve buduce lokalne i pokrajinske izbore, bez obzira na izborni sistem - vecinski ili proporcionalni, jer cine preko 90 odsto stanovnistva. Izlaskom na lokalne izbore, Albanci su mogli da jednostavno preuzmu vlast i da mnogo efikasije ostvare ljudska prava, pa cak i neke svoje dugorocnije ciljeve.

U tom "grmu", medjutim, "lezi zec". Izlaskom na izbore, albanske politicke partije definitivno bi morale da odustanu od proklamovanog cilja - nezavisno Kosovo. Na toj platformi, inace, deluju sve politicke partije Albanaca na Kosovu, bez obzira na modifikacije i puteve za dolazak do tog cilja. Na toj platformi su organizovani i albanski izbori (1992. godine), kao i referendum godinu dana ranije. Na toj platformi i Rugova je izabran za predsednika.

Pri ovako (ne)definisanom statusu Kosova, svakoj opstini u kojoj bi Albanci osvojili lokalnu vlast pretila bi sudbina Novog Pazara. Posto je situacija u medjunacionalnim odnosima na Kosovu takva kakva jeste, nakon eventualnih vanrednih mera u nekoj opstini ili vise njih, pretila bi opasnost i od nemira vecih razmera.

Najnovijim predlozenim zakonom o lokalnoj samoupravi, ne ide se u jacanje kompetencija lokalnih organa. Stavise, ingerencije Republike su mnogo vise pojacane, tako da se opstinski organi na Kosovu, i ne samo na Kosovu, ne pitaju skoro nista. Doduse, najnoviji predlog (kojeg nije podrzao cak ni koalicioni partneri SPS Nova demokratija), jos nije usvojen. Ipak, nije sporno da ce se na (ne)legalan nacin i taj zakon usvojiti, po ceni da Dragan Tomic, predsednik Skupstine, iz parlamenta izbaci, jedan po jedan, sve "destruktivne" poslanike opozicije.

Opoziciji ostaje da se zamisli nad svojom sudbinom, zasto je na Kosovu situacija kakva jeste, zasto SPS moze da racuna na "sigurnih" 40 poslanickih mesta i zasto i pored sve ozbiljnijeg nezadovoljstva kosovskih Srba, nije uspela da tamo izgradi jaku partijsku infrastrukturu? Koliko puta su, recimo, posetili Istocane u Pionirskom parku?

Albanci, za sad, ne misle da njihov i problem i mogu da se rese na ovakvim izborima, pre nego sto se definise status Kosova.

Bahri Cani