Cetvrtak, 7. august 1997.

SRECKO MIHAILOVIC, SOCIOLOG O LEGITIMNOSTI SEPTEMBARSKIH IZBORA

Odlucuju SPO i neopredeljeni

Stranke koje najavljuju bojkot cine 40 odsto, a one koje izlaze na izbore 25 odsto birackog tela. Moze se ocekivati da veliki broj simpatizera SPS-a predje u druge stranke

Stranke koje su do sada najavile bojkot izbora i biraci koji tradicionalno ne izlaze na izbore cine oko 40 procenata birackog tela. One partije ciji se izlazak na izbore podrazumeva raspolazu sa oko 25 procenata glasova. SPO ima oko devet procenata biraca. Preostalih 26 procenata jos uvek ne zna da li ce izaci na izbore, ili ne zna za koju bi stranku glasali.

Ovo su procene Srecka Mihailovica, sociologa i istrazivaca u Institutu drustvenih nauka u Beogradu, napravljene na osnovu serije najnovijih istrazivanja javnog mnjenja koja su bila dostupna javnosti.

O legitimnosti izbora, za sta je potrebno da na njih izadje vise od 50 odsto biraca, na osnovu te analize, odlucice SPO i za sada neopredeljeni. "To znaci da kada bi i SPO bio na strani bojkota to ne bi bilo dovoljno za njegov uspeh. Potrebno je da stranke koje ne izlaze na izbore ubede svoje pristalice u tu soluciju", kaze Mihailovic.

Detaljnija analiza prema njegovim recima, naime, pokazuje da onih koji ne bi izasli na izbore, pod uslovom da se bojkotu pridruzi i SPO, ima 49 procenata. U taj broj ulazi, pored devet procenata biraca SPO-a, i 13 procenata glasova partija koje su se odlucile za bojkot, 12 procenata albanskih glasova i 15 procenata stalnih apstinenata.

Tesna trka Lilica i Seselja

Pod uslovom da SPO, DS i DSS bojkotuju predstojece izbore, na osnovu dosadasnjih istrazivanja javnog mnjenja, moze se ocekivati pobeda SPS-a. Kad je rec o predsednickim izborima, trka je veoma tesna izmedju Zorana Lilica i Vojislava Seselja.

- Sve to, medjutim, treba gledati sa rezervom jer je puno punoletnih gradjana neopredeljeno, kaze Srecko Mihailovic.

Mihailovic smatra da bi uz razvijenu kampanju za bojkot izbora, moglo biti pridobijeno za "neizlazak" jos nekoliko procenata, sto znaci da bi strana onih koji ne izlaze na izbore bila brojnija.

- Povecanje broja apstinenata u odnosu na sve prethodne izbore u svakom slucaju bi se moglo ocekivati. To je posledica takozvanog fenomena "podvojene lojalnosti", odnosno sve manje spremnosti da se podrze stranke, kaze Mihailovic. Istrazivanja radjena proletos pokazuju da sve vise opada legitimitet svih stranaka, odnosno da sve vise gradjana ima lose misljenje o njima - da one postoje zbog stranackih vodja, a ne programa.

Kod pristalica SPS-a, po Mihailovicevim recima postoji sukob izmedju programske podrske stranci i ogromne razocaranosti u efekte vlasti. Kod opozicionara na jednoj strani prisutna je spremnost da se opozicione partije podrze, a na drugoj ogromno razocarenje u raspad koalicije "Zajedno" i njihovu vlast na lokalnom nivou.

Analize istrazivanja pokazuju da se moze ocekivati da veliki broj simpatizera SPS-a predje u druge stranke, dok je SRS - stranka koja najvise privlaci simpatizere drugih partija.

Naredni izbori, prema Mihailovicevim procenama, najverovatnije ce biti legalni (osim ako ne dodje do izborne kradje), ali nelegitimni. Zakonom, medjutim, nije propisano koliko biraca mora izaci na izbore da bi oni bili proglaseni i legalnim i legitimnim.

- Mnoge danasnje vlasti u svetu su izabrane voljom manjine. Samo u ovom veku izabrana su cetiri americka predsednika, medju kojima je i Kenedi, a da je za njih glasalo manje od pedeset odsto biraca. Naredni izbori u Srbiji, medjutim, vec sada mogu biti proglaseni nelegitimnim, s obzirom na cinjenicu da su (drzavni) masmediji pristrasni, kaze Mihailovic i upozorava:

Svaka vlast izabrana na nelegitimnim izborima je rovita, nestabilna i mora se oslanjati na silu.

I. Kisic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /