Cetvrtak, 7. august 1997. | ||
PREPORUKE GONSALESOVE KOMISIJE I OEBS SAVRSENO PRECIZNE I JASNENepridrzavanje donosi politicku stetu
Konstantin ObradovicPosle raspisivanja izbora zakazanih za 21. septembar ove godine u nasoj javnosti, a posebno kad je rec o opozicionim partijama koje su potpisale sporazum o bojkotu izbora, neprestano se pominje tzv. "Gonsalesov izvestaj", odnosno preporuke Vladi Srbije, pa i SRJ, koje je na osnovu tog izvestaja Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) svojevremeno dostavila. Kao sto je poznato Vlada SRJ - Vlada ili predsednik Republike Srbije to nisu formalno ni mogli uciniti, posto Republika Srbija nije subjekt medjunarodnog prava - zatrazila je u trenutku "izborne krize" (nastupile posle falsifikovanja izbornih rezultata za lokalne organe vlasti novembra prosle godine) od OEBS da uputi odgovarajucu komisiju u Jugoslaviju kako bi ona, objektivno i nepristrasno, mogla konstatovati cinjenicno stanje i tako pomoci da se kriza razresi. Svoju odluku o bojkotu deo opozicije opravdava i tvrdnjom da nase vlasti nisu postupile po preporukama OEBS, te je situacija ista, cak i gora, no u doba novembarskih lokalnih izbora. Kako se kod nas sve brzo zaboravlja, podseticemo ovde na pomenute preporuke, a na citaocima je da procene da li su te preporuke ispunjene ili nisu. No mozda prethodno treba podsetiti i na to sta ja zapravo OEBS i zbog cega se vlada SRJ obratila upravo toj organizaciji, iako je SRJ jos 1992. suspendovana iz clanstva, te u radu Organizacije (ciji je i dalje formalno clan) ne ucestvuje. Ideja odrzavanju takvih skupova potekla je jos pocetkom sedamdesetih godina od strane vodecih politickih faktora Zapada i Istoka kako bi se tzv. medjublokovski "detant" prosirio i ojacao i samima tim stvorili uslovi za trajnije uspostavljanje mira, bezbednosti i saradnje u Evropi. Na pocetku citavog procesa radilo se zapravo o produzenoj konferenciji (institucija se dugi niz godina umesto "organizacija" nazivala "konferencija" - KEBS) svih evropskih drzava, ukljucujuci i SAD i Kanadu, na kojoj su se razmatrala prakticno bezbednosna i politicka pitanja od interesa za postizanje postavljenog cilja da bi, vremenom, prerasla u pravu medjunarodnu organizaciju regionalnog karaktera. Medju brojnim dokumentima koji su usvojeni tokom niza godina, a ne mali broj se odnosi i na jacanje ljudskih prava, jedan od najznacajnijih je svakako Pariska povelja OEBS usvojena 1990. godine u kojoj postoji i jedna odredba koja zasluzuje da, u kontekstu problema koji nas ovde zanima, bude navedena u celosti: "Obavezujemo se (drzave-potpisnice) da cemo graditi i ojacavati demokratiju kao jedini sistem vlasti nasih nacija. U ovim naporima delovacemo u skladu sa sledecim:
Ljudska prava i osnovne slobode su bastina celog ljudskog roda, neotudjivi su i garantovani zakonom. Njihova zastita i podsticanje su osnovne odgovornosti vlasti. Njihovo postovanje je sustinska zastita od preterane moci drzave. NJihov razvoj i ispunjenje u celini su osnova slobode, pravde i mira. Demokratska vlast se zasniva na volji naroda izrazenoj periodicno, kroz slobodne i pravedne izbore. Osnovu demokratije predstavljaju postovanje pojedinca i pravna drzava. Demokratija je najbolji garant slobode izrazavanja, medjusobne tolerancije svih drustvenih slojeva i pruzanja podjednakih mogucnosti za razvoj svakog pojedinca. Sustina demokratije, sa svojim predstavnickim i visepartijskim karakterom, jeste odgovornost koja se postavlja pred izabrane predstavnike naroda, kao i obaveza drzavnih vlasti da postupaju u skladu sa zakonom i, napokon, nepristrasne i nezavisne pravne institucije. Niko ne moze biti iznad zakona". Dokumenti OEBS nisu, doduse, medjunarodni ugovori u punom smislu reci (ne ratifikuju se, niti se mogu registrovati kod generalnog sekretara UN kao sto je to slucaj s medjunarodnim konvencijama), ali su bez ikakve sumnje i te kako obavezujuci i to ne samo politicki. S obzirom na danasnje prilike u Evropi i svetu, moze se reci da poseduju i svojevrsnu pravnu obaveznost, a sve drzave clanice OEBS se maksimalno trude da se pridrzavaju obaveza preuzetim dokumentima Organizacije. Ona se, uz ostalo, bavi i nadzorom nad ispravnoscu izbornog procesa i to posebno u zemljama u tzv. tranziciji. Suocena s izbornom krizom, Savezna vlada - koju svi dokumenti koje je prihvatila nekadasnja SFRJ, ukljucujuci dakle i Parisku povelju, obavezuju - obratila se, dakle, sluzbenim putem OEBS trazeci da jedna objektivna komisija Organizacije utvrdi cinjenicno stanje. Ona, razume se - buduci da je SRJ suspendovana - nije bila duzna da to ucini, ali je, verovatno, politicki ocenjeno da je to u onom trenutku bilo oportuno, pa je tako i postupljeno. Stavise preporuke na osnovu Gonsalesovog izvestaja su prihvacene i, kao sto je poznato, sprovedene u zivot (tzv. lex specialis), dakle posebnim zakonom, sto je ocigledan dokaz da se ova zemlja osetila obaveznom da po tim preporukama i postupi. Izborni rezultati su ispunjeni, ali su tu bile i jos neke preporuke za koje opozicija smatra da nisu ispunjene a odnose se upravo na sve buduce izbore. Najpre, u tim se preporukama podseca da clan 25. Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, kome je SFRJ pristupila (a to je "pravi" medjunarodni ugovor za cije krsenje sledi medjunarodna odgovornost), utvrdjuje da je pravo na slobodne i fer izbore jedno od ljudskih prava. Preporucuje se, potom, da nadlezne vlasti preduzmu korake kako bi se ubuduce izbeglo da usled "arbitrarnosti" sudova oni donose proizvoljne ocene o valjanosti izbornih rezultata. Ovo se ne moze drugacije tumaciti do da, najpre, iz sudova budu uklonjene osobe koje su takve samovoljne i proizvoljne presude donosile, a potom da se i zakoni eventualno revidiraju kako bi se onemogucilo donosenje ubuduce takvih proizvoljnih presuda.
Sledeca preporuka je da se sprovedu odredjene reforme u oblasti informisanja kako bi se obezbedilo postovanje pluralizma misljenja u drzavnim medijima, kao i sloboda informisanja kad je rec o ostalim sredstvima javnog informisanja. Preporucuje se, takodje, da se otklone (strukturalne - Gonsales koristi taj izraz) mane u izbornom sistemu, odnosno da se on izmeni na nacin koji ce onemoguciti situacije kakva je bila u vezi s lokalnim izborima. I, konacno, preporucuje se OEBS da se stavi na raspolaganje "svim zainteresovanim stranama" u Jugoslaviji (dakle vlastima i opoziciji) kao bi se nasao odgovarajuci izlaz (putem konstruktivnog dijaloga izmedju njih) iz politicke krize i to na bazi demokratskih principa koji inspirisu Organizaciju - rec je o napred citiranoj odredbi Pariske povelje - kao i da se mogu obezbediti od strane OEBS tehnicka i druga pomoc radi saradnje na iznalazenju konkretnih resenja za uocene probleme. Za resavanje svih ovih pitanja preporucen je dijalog izmedju vlasti i politickih snaga koje imaju predstavnike u Parlamentu uz podvlacenje da on mora biti otvoren i iskren i zasnovan na demokratskim principima i atmosferi oslobodjenoj od nasilja. Buduci da je delovao kao specijalni izaslanik predsednika OEBS, bivsi spanski premijer mu je ovaj izvestaj dostavio, OEBS ga je prihvatio i prosledio jugoslovenskoj vladi, pa su preporuke zapravo ono sto je sadrzano u pomenutom izvestaju. Sam izvestaj je pisan u uctivom obliku, bez koriscenja nekih "jakih" izraza kojima bi se eventualno vredjala vlast, same preporuke nisu, razume se, nikakva "naredba" nasim vlastima da ih se bas striktno u svemu i doslovno pridrzavaju, ali su savrseno precizne i jasne. Kao sto rekosmo na pocetku, na citaocima je da procene kako je i u kojoj meri nasa aktuelna vlast postupila u skladu s preproukama. A one su, podvucimo to jos jednom, obavezujuce i to za obe strane. Za onu jugoslovensku samim tim sto je sama pozvala OEBS da sprovede - druge reci koja bi odgovarala nema - arbitrazu u jednom unutrasnjem sporu, pa je logicno da se - buduci da je posebnim zakonom deo tih preporuka nesumnjivo prihvacen - njih valja pridrzavati. Rezume se, ukoliko se one ne sprovedu u ovom svom drugom delu nece nastupiti medjunarodna odgovornost, niti ce SRJ pretrpeti kakve konkretne sankcije, ali nema sumnje da ce politicka steta po zemlju biti velika, a moguce je da dodje i do nekih "politickih sankcija". Kakve ce one biti, oceni li OEBS da po njimanije postupljeno, tek cemo eventualno videti. Jer ove preporuke obavezuju i Organizaciju i skoro da nema sumnje da ce, ako i kada posmatraci OEBS dodju da bi pratili izbore od 21. septembra, oni o njima voditi racuna. (Autor je profesor medjunarodnog prava na Fakultetu politickih nauka u Beogradu)
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |