NOVA RUNDA EVROPSKO-AMERICKIH PREPUCAVANJA POVODOM BOSNE
U potrazi za "zrtvenim jarcem"
Evropski diplomatski krugovi i mediji procenjuju da to sto su u Bosni i njenim
entitetima lideri koji opstruiraju Dejtonski sporazum najvece zasluge imaju bas
Amerikanci. Zato napad na Vestendorpa ima za cilj da se na njega prebaci
odgovornost za neuspeh projekta BiH"
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Evropljanima je, vec, preko glave da im iz Vasingtona stalno nabijaju na nos
"sporost" u primeni civilnog dela Dejtonskog sporazuma, dok sebi, kao vodecoj
sili NATO, pripisuje zasluge za "uspesnost" vojne implementacije. S tim u vezi
ukazuju na dve cinjenice koje se u Vasingtonu ocito previdjaju. Prva je da
Evropljani u sastavu Sfor - kao i u prethodnom Ifor - ucestvuju sa barem
dvostruko vise trupa od Amerikanaca, te bi se i eventualne zasluge za njihov ucinak
morale rasporedjivati u odgovarajucoj proporciji.
Druga je cinjenica sustinskijeg karaktera: logika vojne implementacije, tj.
razdvajanja snaga, ukazuju Evropljani, podudarna je sa logikom separacije i
razgranicavanja, koju podrzavaju ako ne sve, onda barem vecina bosanskih strana.
S druge strane, zadatak civilne implementacije je upravo suprotan: da ono sto su
vojnici uspesno razdvojili i razgranicili... ponovo spoje u kakvu- takvu celinu,
cemu se protive ako ne sve, a onda barem vecina bosanskih strana, odnosno
njihovih aktuelnih lidera.
A sto su u Bosni i njenim entitetima na vlasti bas ti i takvi lideri, najvece
zasluge - po oceni Evropljana - imaju upravo Amerikanci! Oni su, naime, prosle
godine insistirali da se prvi posleratni izbori u Bosni po svaku cenu odrze u
zakazanom terminu (14. septembra 1996), mada je svima koji su to hteli da vide
bilo jasno da nema ni minimum uslova za slobodno izjasnjavanje biraca i postene
izbore. Uzalud su evropske diplomatske kancelarije i njihovi predstavnici u sastavu
misije OEBS upozoravali da ce, u takvim uslovima, izbori sluziti iskljucivo
legitimizaciji nacionalistickih stranaka i ratnih lidera, s kojima nece biti srece u
implementaciji Dejtona.
Prevagnuli su, ipak, razlozi "izborne politike", ali ne bosanske, vec americke,
kako bi se u kampanji za novembarske predsednicke izbore moglo tvrditi da Dejton
- "cudo americke diplomatije" - napreduje po planu, te da ce se i americki vojnici
vratiti kucama kada je planirano: uoci Bozica 1996. Tada, naravno, nije bilo ni
govora o novom mandatu medjunarodnih, i americkih, snaga u Bosni.
U proteklih sest sedmica svog mandata, novi visoki predstavnik Karlos
Vestendorp je u nekoliko navrata, kao najveci problem mirovnog procesa, naveo
upravo cinjenicu da su u Bosni na vlasti i dalje one politicke stranke i lideri koji su
zemlju i njene narode uveli u rat i vodili kroz njega, i ciji se mentalitet tesko, ako
ikako, menja. U razgovoru sa grupom novinara tokom nedavne donatorske
konferencije u Briselu, Vestendorp je, gotovo bi se moglo reci sa zaljenjem,
konstatovao da "Bosna nije protektorat", a da "mandat visokog predstavnika ne
ukljucuje ovlascenja da uklanja ljude koji mu se ne dopadaju, odnosno koji rade
protiv mirovnog procesa."
Najnovija runda trans-atlantskih prepucavanja povodom Bosne, zapoceta
americkim kritikama Karlosa Vestendorpa, u evropskim se medijima tumaci
dvojako. Po jednima, ponovo je pocelo traganje za "zrtvenim jarcem", na kojeg ce
se prebaciti sva odgovornost za produzenu paralizu i eventualni definitivni krah
Dejtonskog procesa. Po drugima, omalovazavanjem ucinka evropskog diplomate
na polozaju visokog predstavnika, Amerikanci pripremaju teren za novi
spektakularni "prodor" svog diplomatskog supermena Ricarda Holbruka, koji se
upravo vratio na teren.
Uz ukazivanje da ce mirovni proces u Bosni zahtevati mnogo vise vremena
nego sto je ostalo do isteka mandata Sfor, u vec citiranom uvodniku "Fajnensel
tajmsa" se upozorava na opasnost da americka administracija - pod pritiskom
Kongresa i javnog mnenja - pribegne nekom "kozmetickom resenju" koje ce drzati
vodu dok majstori odu... odnosno dok se americke i ostale saveznicke trupe ne
povuku iz Bosne. "Takav debakl" - zakljucuje se u uvodniku - "pruzio bi
ponizavajuci kontrast retorici NATO o sirenju bezbednosti na evropski istok.
Zapad mora da upamti da cena bezbednosti nisu samo hrabrost i jedinstvo, vec i
strpljenje."
| Sukob oko programa naoruzavanja vojske Federacije
Medju americke "zasluge" za aktuelno jadno stanje mirovnog procesa mogle bi
se, prema evropskim ocenama, uvrstiti i nedavne kategoricke najave - u kojima je
prednjacio sekretar za odbranu Koen - da ce se Amerikanci u junu sledece godine
povuci iz Bosne... pa kud puklo da puklo! A ako tamosnje strane nakon toga jedna
drugoj ponovo skoce za vrat - govorio je Koen - to je njihova, a ne nasa, tj.
americka, stvar. Sto bi, prevedeno na bosanski, znacilo: "Strpite se jos malo, a kad
mi odemo radite sta hocete!" Bivsi visoki predstavnik Karl Bilt nije, tokom
poslednjih nedelja svog mandata, krio ogorcenje ovakvim "pretecim signalima" koji
su iz Vasingtona upucivani Bosni, a koji su zapravo predstavljali "muziku za usi"
ekstremista u svim tamosnjim taborima.
Problem, medjutim, nije samo u "muzici", vec i u "instrumentima" koje
Vasington obezbedjuje za istu. Evropljani se od pocetka zestoko protive
americkom programu naoruzavanja i vojnog obucavanja snaga Federacije BiH.
Prema njihovim analizama, kako upravo juce konstatuje uvodnicar londonskog
"Fajnensel tajmsa", te snage su sada naoruzane i vojno obucene do nivoa koji im
daje realne sanse da povrate teritorije koje su izgubili u prethodnom ratu. U
Americi se, nastavlja pomenuti uvodnicar, na vrlo visokim mestima moze cuti da
bi jos jedna muslimansko-hrvatska pobeda "uspostavila pravdu za zlocine i
teritorijalna osvajanja Srba." Medjutim, upozorava ugledni britanski dnevnik, "takva
pobeda ne bi samo dovela do novih 700.000 srpskih izbeglica, vec bi neminovno
vodila tome da Hrvati i Muslimani oruzje koje su dobili od Amerikanaca... okrenu
jedini protiv drugih."
|
|
