EVROPLJANI NEPRIJATNO IZNENADJENI AMERICKIM KRITIKAMA KARLOSA VESTENDORPA
Nekorektne i "lose tempirane"
Primedbe americkih zvanicnika da bi Vestendorp morao vise vremena da
provodi u Bosni i da nije smeo da produzava rokove iz Sintre, Evropljani ocenjuju
kao nekorektne, a njegov portparol Hejzelok kao pravo na drugacije misljenje
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Ostre kritike koje je anonimni visoki funkcioner Stejt dipartmenta u
ponedeljak izrekao na racun novog visokog predstavnika, Spanca Karlosa
Vestendorpa, u evropskim diplomatskim krugovima se nezvanicno ocenjuju kao
"nekorektne", "neproduktivne" i, narocito, "lose tempirane." Jer se time, po
evropskim ocenama, "podriva kredibilitet" visokog predstavnika kod bosanskih
strana i otkrivaju "pukotine" medju glavnim medjunarodnim igracima u Bosni. A
sve to "u nevreme", odnosno u trenutku kada je neophodna njihova kohezija, da bi
se prevazisao zastoj u implementaciji Dejtonskih sporazuma.
Do juce posle podne, ipak, nije bilo zvanicnih evropskih reakcija na
americke primedbe da bi Vestendorp morao da u Bosni provodi vise vremena; da
nije smeo da produzava rokove iz Sintre za usvajanje zakona o drzavljanstvu i
pasosima; te da njegov posao nije da bosanskim stranama namece formule kako ce
medju sobom podeliti ambasadorska mesta. Kao jedinu "dobru stvar" koju je
Vestendorp dosad napravio, americki zvanicnik je pomenuo njegovu preporuku za
suspendovanje zvanicnih kontakata sa dosadasnjim ambasadorima BiH, cemu su
se promptno odazvale kako zemlje clanice EU, tako i SAD.
U luksemburskom Predsednistvu EU su nam juce posle podne rekli da jos
cekaju "direktne informacije o tome sta je u Vasingtonu receno i sta bi to moglo
da znaci", te da ce tek kada te informacije dobiju... oceniti da li je potrebno da u
ime "petnaestorice" reaguju. Za sada se tome, kako nam je receno, "ne pridaje
veliki znacaj." U svakom slucaju, smatraju da su dve sedmice - koliko je
Vestendorp na duznosti visokog predstavnika - ipak prekratak period da bi se
prosudjivalo o uspehu ili neuspehu njegove akcije.
U briselskom i sarajevskom Uredu visokog predstavnika se prema americkim
kritikama odnose "filosofski". Smatraju, naime, da "one idu uz ovakav posao."
Jedan od portparola visokog predstavnika, Sajmon Hejzelok, kaze za "Nasu
Borbu" da Karlos Vestendorp, kao medjunarodni diplomata, "shvata da se svi u
medjunarodnoj zajednici ne moraju slagati sa svakim njegovim potezom. On
predstavlja siroku koaliciju, a razni clanovi te koalicije mogu da imaju razlicita
misljenja o pojedinim konkretnim potezima ili pristupima." Uz podsecanje da je i
Karl Bilt na pocetku svog mandata, krajem 1995. i pocetkom 1996. bio izlozen
slicnim kritikama iz Vasingtona, Hejzelok "filosofski" zakljucuje da je "mozda to
neminovni deo inicijacije novog visokog predstavnika."
| Za zakon o licnim dokumentima "igra se produzetak"
Sto se pak konkretne primedbe o produzenom roku za donosenje zakona o
drzavljanstvu i pasosima tice, Hejzelok tvrdi da je u pitanju nesporazum. Rok koji
je u Sintri odredjen (1. avgust 1997), po njemu, nije produzen, vec je samo
"zaustavljen sat." Fudbalskim zargonom, kaze Hejzelok, "regularno vreme je
isteklo, mec je zavrsen, a sada se igra produzetak." U skladu sa ovlascenjima iz
Sintre, Vestendorp je predlozio seriju "kaznenih mera" koje se trenutno razmatraju
u prestonicama zemalja clanica Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira.
Kao jednu od preporucenih mera, Hejzelok pominje "restrikcije na putne
dokumente", odnosno nepriznavanje dosadasnjih pasosa zvanicnika BiH i njenih
entiteta. Medjutim, dodaje Vestendorpov portparol, "kako se jos igra produzetak,
odnosno nastavljaju pregovori, nije iskljuceno da se danas ili sutra ipak postigne
dogovor, te u tom slucaju sankcije ne bi bile neophodne."
|
|
