FER IZBORI ILI GRADJANSKI OTPOR DIKTATURI I POLITICKOJ PROSTITUCIJI

Dragisa Raicevic

Nebrojeno puta se pitamo gde su koreni i razlozi naseg duhovnog posrnuca, ekonomskog i moralnog propadanja - da li je srpska drzava na pocetku trajnog nestajanja. Pitamo se mnogi zasto smo tako zaludno besciljno i jeftino potrosili pola veka zivota i opet pristali na vladavinu jednokrevetne koalicije, politicku prostituciju i duhovna ponizenja.

Trazimo nacin kako da objasnimo sve nagomilane vulgarnosti i zbivanja od besciljno vodjenih ratova do bestijalnog unistavanja drzave i ponistavanja buducnosti generacija koje dolaze u ime ideoloskih zabluda da je moguc dobar zivot vecine i formiranje kolektivne svesti, bez stvarne demokratije. Po diktatu manjine, metodom demokratskog centralizma, proizvedena je beda. Ta manjina - "familija" - sebe proglasava vlasnikom drzave i naroda i bespostedno ga pljacka, raseljava, razara i unizava. Opet je u Srbiji i SRJ izreceno nacelo (prerusenih komunista u SPS, JUL i ND) da za njih vlast "nije cilj" nego sredstvo za krocenje naroda i pljacku. Za takvu nameru drze se starog pravila "cilj ne bira sredstva" te za njih nije bilo vazno - koliko ce cega ukrasti, koliko ce ljudi biti pobijeno i proterano ili ce nestati, kao i to koliko i kako ce nas od normalnog sveta izolovati.

Namera rezima je da se menja toboz iznutra, koliko to jednokrevetna koalicija hoce i moze u gradjenju privida i obmana, navodno demokratskih promena pred svetom. Sadasnji rezim, vlast jednog coveka i zene, uz asistenciju utreniranih ljudi na slepu poslusnost, s mocnom policijom (citaj gardom) i monopolom nad elektronskim medijima, cini sta hoce. Taj rezim jednog coveka je uspeo da ponisti sve rezultate gradjanskog protesta 1996-1997, da razbije i umnozi opozicione stranke, potkupi dobar deo intelektualne kvazielite, a drzavi jos jednom pred celim svetom navuce ludacku kosulju, diktaturu koju cinicno jos naziva demokratijom i opet trazi da mu se veruje. Igre bez granica na novom kanabetu traju, a voznje camcima bez vesla se nastavljaju za lidere opozicije - pojasevi za spasavanje im jos nisu podeljeni.

U SRJ, a pogotovu u Srbiji, najmocnija i najrazvijenija privredna grana je politicka prostitucija i to u svim oblicima moralne perverzije. Najnoviji dogadjaji u srpskom parlamentu, nacin izbora predsednika SRJ, izjave nekih celnika rezima (Tomic, Markovic) u Skupstini, medijsko silovanje gradjana, gasenje slobodne reci i slike u vecini gradova Srbije nagovestavaju nove oblike prostitucije i nasilja. Rasulo pameti u opoziciji po osvajanju lokalne vlasti kroz iracionalne podele i razbijanje gradjanske volje i energije samo potvrdjuju postojanje politicke prostitucije i na toj strani. Politickom prostitucijom se najlakse i najbrze, bez velikog uloga, rizika i znanja, postizu ciljevi, privilegije i licne koristi kod pohlepnih i naivnih ljudi.

Savrseni oblik politicke prostitucije rezim je usavrsio do neslucenog savrsenstva, jer kako bi bilo moguce u suprotnom da "narodni" poslanici glasaju za izmene Izbornog zakona krseci pri tom Poslovnik o radu Skupstine Srbije i Ustav Srbije. Moze li se takvo ponasanje drugacije nazvati nego kao perverzija u okviru politicke prostitucije jer donosi privilegije i materijalnu korist. U svakoj demokratskoj i pravnoj drzavi takve odluke bi se zavrsile na sudu kaznama i ostavkama, a kod nas takva se dela proglasavaju junastvom. Kod nas sve pluta na povrsini, na razmedju svetova, na granici izmedju govora i tisine, na ivici svetlosti i tame a sve je na granici razumnog i gluposti.

Nemam nameru da tumacim posledice nasih padova i ponizenja, ali hocu da ukazem da se stvari mogu menjati a za to je potrebna gradjanska hrabrost, svest i snaga broja da se okupljamo sve dotle da se promene i dese, promene, iza kojih ce stajati velika vecina gradjana. To znaci nema pristajanja na politicki teror manjine i na teror policije nad gradjanima. Rezim uporno pokusava da se opravda za ocajno stanje u zemlji lazima, sankcijama i nerazumevanjem svetske zajednice. Sopstvenu odgovornost za razbijanje bivse drzave, pljacku naroda, raseljavanje Srba, kriminal i posejane nebrojene grobove rezim od nas trazi da zaboravimo, sto zvuci stravicno uvredljivo za sve gradjane koji se osecaju odgovornim ljudima.

Vrhunska politicka perverzija i eticka podvala je demonstrirana pisanjem prve dame SRJ kako je opoziciona vlast kriva sto Beograd nema dovoljno vode. Kad bi svu vodu usmerili na njen tus, tesko da bi je oprali od ovako bezocne lazi koju je ona uputila na adresu opozicije. Izuzev nekoliko meseci unazad, Beogradom upravlja njen muz i njihovi istomisljenici ili njihovi namestenici, oni koji su je podrzavali u projektovanju europolisa i kineskih cetvrti. Ti njeni ljudi i ona su projektovali za Beograd sarene laze umesto vodovoda i objekata standarda. Ta glasovita dama laze javno i prlja jezik cinjenica zarad svog sna da bi njen muz seo u fotelju Broza i Karadjordjevica i da mu se slike nadju u izlozima. Zelja joj se ostvarila po cenu da je citav jedan narod plati bedom i grobovima i izgnanstvima. Bespotrebno je dalje nabrajati druge saucesnike i lica kao sto su razni Sainovici, Marjanovici, Tomici, Simici, Markovici, Gajeviceve, Vucelici, Badze, Bidze, Minici, Sokolovici i drugi junaci apokalipse koji su u stanju da precute - ubijanje i prebijanje ljudi, pretnje, da se nesrpskoj deci zabrani ulaz u obdaniste i da javno lazu. Tada to nije samo politicki nemoral i saucesnistvo u zlocinu. I to su ljudi prosperiteta, mira, saradnje i tolerancije za Srbiju po Milosevicu, podsecam, da ne zaboravimo ko nas i kako zeli usreciti.

Na dan ponovljenog nasilja nad onim gradjanima i studentima koji su posli u susret Milosevicu da mu cestitaju ustolicenje za PREDSEDNIKA SRJ 23. jula 1997. izrazavam svoje nepristajanje na politicku prostituciju kao metod vladanja ovom drzavom i narodom. Pomenuti datum ce, na zalost, u istoriju Srbije i Crne Gore biti upisan kao vrhunska sramota njenim gradjanima, pred pokolenjima jer im se takav covek samopostavio za predsednika - diktatora.

Gradjani ove drzave jos nisu pronasli u sebi umeca, moralne snage, a ni gradjanske kurazi da prepoznaju svoj put izbavljenja iz duboke moralne i egzistencijalne krize i da odaberu sposobne i postene ljude kojima ce poveriti pravo da ih predstavljaju i rade posteno. Posebne zasluge za sunovrat drzave pripadaju svim onima cije je zanimanje politicka prostitucija, a nije ih malo u strukturama vlasti, a ni u opoziciji. Vecinu njih valja prepoznati, izmedju danasnjih politicara, pa ih na predstojecim izborima svakako treba poslati u eticku i ekolosku penziju. Naravno, kako sada izgleda, protestima se rezim mora prisiliti da se izbori odrze u fer i jednakim uslovima za sve koji budu na izbore izasli. Svetska zajednica, ako zeli da ima mir na ovim prostorima, treba da pomogne da se procedura izbora ispostuje kroz potpunu kontrolu, jer lopovima ne mozemo verovati.

Velika je odgovornost obrazovane elite (i one koja je do sada bila u misijim rupama ili u papucama pored TV ekrana), koja je i najodgovornija za nastajanje politicke prostitucije, jos iz vremena politicke podobnosti gde se ona i zacela.

Ona se mora pred naletom diktature ukljuciti u promene da bi i sama na kraju eticki i moralno opstala. Uzalud ce se obrazovana elita i gradjani pravdati ako i ovoga puta ostanu nemi i sebicni posmatraci nasilja nad narodom, jer je obrazovani deo jedne nacije nosilac i cuvar svih trajnih etickih, moralnih i naucnih vrednosti u trajanju naroda. Izbor je dakle nas, ucestvovati u promenama sistema i rezima kroz fer izbore ili aktivni bojkot i gradjanski otpor za ukidanje diktature i politicke prostitucije - za pristojan zivot i vladavinu prava. (Autor je profesor Univerziteta u Beogradu)