EVROPSKI MEDIJI NAGADJAJU KAKO CE ZAVRSITI BIVSI PREDSEDNIK REPUBLIKE SRPSKE
Sve odstupnice Radovana Karadzica
Od obilja verzija mediji izdvajaju tri "najrealnije" mogucnosti: da se nista ne
promeni i saceka odlazak Sfora iz Bosne, "dobrovoljno" izgnanstvo u neku od
zemalja koja bi mu omogucila spokojan zivot i "bekstvo" u Hag pred sudije
Tribunala. Sve te opcije nose sa sobom i veliki rizik, kako po Karadzica, tako i po
sve aktere u slucaju optuzenih za ratne zlocine
 |
Hoce li zajedno i u Hag?:
Mladic i Karadzic na polozaju iznad Sarajeva
|
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga
Nije tacno da za Radovana Karadzica nema druge opcije osim Haga. Ima ih,
ali su sve mnogo gore, ili barem rizicnije, od suocavanja sa optuznicama koje je
protiv njega podiglo tuzilastvo Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu
Jugoslaviju.
U proteklih mesec dana, od kako je najpre na Madridskom samitu NATO
najavljeno, a potom u prijedorskoj "Operaciji Tango" demonstrirano, da zapadne
sile postaju ozbiljne u pogledu izvrsavanja naloga za hapsenje koje izdaje haski
Tribunal, evropski mediji upustili su se u spekulacije cija se sustina svodi na
proslonedeljni naslov pariskog "Liberasiona": "Kako ce zavrsiti Radovan
Karadzic?" Razmatrano je obilje opcija, uz jednodusni zakljucak da su sve
neizvesnije, rizicnije ili gore od "haske." Krenimo redom:
Status quo
Po toj opciji Karadzic ostaje u svom skrovistu na Palama, sa pojacanim
merama bezbednosti, i ceka da istekne mandat Sfor i da se medjunarodne snage
povuku iz Bosne, ili barem iz Republike Srpske, pa da se iz sadasnje ilegale vrati
u civilni, javni, a mozda i politicki zivot, kako je nedavno neoprezno najavio
njegov ideolosko-poslovni partner Krajisnik.
U toj jednacini ima vise nepoznatih. Prva se tice trajanja: sigurno je da ce
mandat Sfora isteci u junu sledece godine, ali je sve manje izvesno da ce to biti i
kraj medjunarodnog vojnog prisustva u Bosni i Republici Srpskoj. Sto znaci da bi
se sadasnje stanje ilegale i skrivanja moglo unedogled produziti. Generalni
sekretar NATO, Havijer Solana, je na nedavnoj americkoj turneji dao licne
garancije da ce svi optuzeni za ratne zlocine biti uklonjeni iz Bosne pre povlacenja
- ali ne Sfora, vec nedefinisanih "medjunarodnih snaga" --ostavljajuci otvorenim
pitanje roka u kojem bi se to moglo dogoditi.
Druga nepoznata je sta smera Sfor? Da li je spreman da podnese rizike jedne
takve operacije? Kako odmerava odnos "cene" (eventualnih zrtava na svojoj i
drugim stranama) i "vrednosti" (Karadzicevog privodjenja u Hag, ili barem
uklanjanja iz Bosne)? Karakteristicno je da je u izjavama zapadnih zvanicnika
pocelo svojevrsno "naduvavanje vrednosti" Karadzicevog uklanjanja - "uslov bez
kojeg nema Dejtona i mirne Bosne" i sl. - sto bi moglo da predstavlja pripremu
javnosti za prihvatanje eventualno visoke "cene" takvog poteza. Nevolja je sto ce
se odgovori na ova i ostala s tim povezana pitanja znati tek kada se to dogodi...
ako se dogodi.
Dalje, ako Sfor smera da s tim u vezi nesto napravi, neizvesno je da li ce dati
prednost Karadzicevom privodjenju u Hag ili njegovom uklanjanju iz Bosne?
Dakle: da li ce u Karadzicevom slucaju biti primenjen scenarij za Kovacevica ili
onaj za Drljacu? Druga opcija smanjila bi rizik po zapadne komandose, ali bi
znacajno povecala rizik kojem bi bili izlozeni sam Karadzic i njegovi
telohranitelji. Pariski "Liberasion", tim povodom, spekulise da bi i nekim
zapadnim generalima (iz sastava bivseg Unprofora) i diplomata koji su s
Karadzicem "poslovali" tokom ratnih godina, moglo da bude u interesu da se
akcija hapsenja "zavrsi lose", tj. kao u slucaju Sime Drljace. Na to, uostalom,
navodi i sam Karadzic, koji je u nedavnom intervjuu holandskim novinarima -
misleci upravo na zapadne politicare i generale - izjavio: "Njima bi bilo bolje da
me ubiju nego da me puste da idem u Hag. Jer u Hagu bi imali daleko vise
problema sa mnom..."
Rizik opcije status-kvo je, medjutim, u tome sto bi "njih" moglo da bude ne
samo na Zapadu, vec i "kod kuce", tj. u Bosni, Republici Srpskoj i njenom blizem
susedstvu. Mnogima bi, naime, moglo da bude u interesu da Karadzic ne stigne do
Haga, i svi oni imaju manje-vise odresene ruke da u situaciju statusa-kvo, dakle
dok je on begunac od medjunarodne pravde, ucine sve sto mogu da bi obezbedili
taj svoj interes. Svi su ovlasceni da "love" licnosti za kojima je, kao u
Karadzicevom slucaju, raspisana medjunarodna poternica. Ne treba sumnjati da
neke "nadlezne sluzbe", imaju vec pripremljene planove kako da sprece
eventualno Karadzicevo "bekstvo u Hag." Opcija status-kvo je, dakle, i
kratkorocno i dugorocno veoma rizicna.
Izgnanstvo
I sa tom opcijom se, u poslednje vreme, dosta spekulisalo. Da se Karadzicu,
naime, u zamenu za njegovo dobrovoljno uklanjanje iz Bosne, omoguci da se
skloni negde u Grckoj, na Kipru, u Svetoj ili Crnoj Gori? Pa da, tamo, na miru
krcka milione koje je, navodno, zaradio na ratu i svercu. Spekulise se, cak, da bi to
mogao da bude i jedan od ciljeva "reaktiviranog" Ricarda Holbruka koji se ove
sedmice vraca na Balkan, a koji je prilikom svog poslednjeg boravka na istom
ugovorio Karadzicevo povlacenje iz politickog i javnog zivota, za sta se u
medjuvremenu ispostavilo da nije dovoljno.
I ta opcija, medjutim, ima vise slabih tacaka. Prvo, politicki je nezamislivo da
bilo koja - ne samo americka i ne samo zapadna - vlada pruzi bilo kakve garancije
imuniteta osobi protiv koje su podignute dve optuznice za genocid, zlocine protiv
covecnosti i teske povrede Zenevskih konvencija. Cak i ako bi neka vlada - u
interesu "mirne Bosne" - bila spremna da prihvati takav enorman politicki rizik,
njene garancije imuniteta ne bi imale nikakvu pravnu vrednost sve dok
Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju ne odbaci optuznice protiv
Karadzica i ne povuce za njim izdatu medjunarodnu poternicu, upucenu svim
drzavama-clanicama UN. Do tada, buduci da zlocini za koje je optuzen ne
zastarevaju, i s obzirom da je nadleznost za njihov progon i kaznjavanje
univerzalna, sve drzave potpisnice Konvencije o sprecavanju i kaznjavanju zlocina
genocida i Zenevskih konvencija iz 1949. su ne samo ovlascene, vec i duzne, da
takvog uhapse i sude. Nezavisno, cak, od toga sta ce u medjuvremenu biti sa
haskim Tribunalom.
Nezavisno od ovih politicko-pravnih prepreka, eventualno ugovoreno
izgnanstvo ne garantuje apsolutnu bezbednost. Uvek ce, naime, postojati rizik da
se zemlja koja ga je ugostila "predomisli" - pod unutrasnjim ili medjunarodnim
pritiskom, koji bi mogao da bude enorman - ili da se oni koji su posebno
zainteresovani za njegovo privodjenje pravdi, sami potrude da ga istoj izruce. Kao
sto su se, recimo, Izraelci svojevremeno potrudili sa Ajhmanom. Sto sve opciju
izgnanstva - makar i "zlatnog" - cini manje privlacnom.
Bekstvo u Hag
U principu veoma pouzdani londonski "Ekonomist" je proteklog vikenda
napisao da... "ma koliko to cudno zvucalo, Karadzic izgleda ozbiljno razmislja da
se sam pojavi u Hagu i odrzava neke okolisne veze sa Tribunalom". Prema istom
nedeljniku, moguce su dve varijante ove opcije. Po prvoj, buduci da je "soumen" -
ili kako bi se to kod nas reklo "estradni umetnik" - Karadzic mozda zudi za
svetlostima haske pozornice, odnosno mogao bi biti u iskusenju da od svog
sudjenja napravi neponovljivu predstavu za domacu i medjunarodnu javnost.
Druga varijanta te opcije bi, po "Ekonomistu", mogla da bude Karadziceva
nada da ce izbeci osudu, ili barem zasluziti njeno znacajno ublazavanje. Vise s
nadom nego u ocekivanju da se to zaista dogodi, navodi "Ekonomist", pronose se
glasine da bi Karadzic mogao da se nagodi sa tuziocem da svedoci protiv drugih -
"mozda cak i protiv bivseg predsednika Srbije, a sadasnjeg Jugoslavije, Slobodana
Milosevica" - u zamenu za blazu kaznu. "Malo verovatno, mozda, ali ne vise i
nezamislivo" - zakljucuje "Ekonomist."
S tim u vezi, nije na odmet podsetiti na nedavnu izjavu tuzioca, u zavrsnoj
reci na procesu Tadicu, da oni koji "znacajno saradjuju" sa haskim istraziteljima
mogu da racunaju na ublazavanje kazne "od 50 do 75 odsto." Sto je, nesumnjivo,
veoma znacajan "popust", posebno privlacan za one optuzene koji su u stanju da
racionalno procene da su im sve ostale opcije... mnogo rizicnije i potencijalno
daleko gore od "haske." U tom slucaju, zadatak Sfora ne bi bio da "ugrade" ili
"uklone" Karadzica, vec da organizuju njegovo "bezbedno bekstvo u Hag",
imajuci u vidu veliki broj onih ciji je interes da on tamo nikada ne stigne. Barem
ne ziv.
|
