VLADIMIR SUSOVIC, DRZAVNI TUZILAC CRNE GORE, U INTERVJUU NEDELJNIKU "MONITOR"

Bitno je sta je predsednik Republike, kao rukovodilac teritorijalne odbrane u Crnoj Gori, bio duzan da radi, jer ce slanje dobrovoljaca na dubrovacko i hercegovacko ratiste oceniti Medjunarodni sud u Hagu, rekao je pored ostalog drzavni tuzilac Crne Gore u intervjuu "Monitoru" koji prenosi nas list

Vladimir Susovic

- Tribunal od nas trazi informaciju o deportovanju bosanskih izbjeglica 1992. godine. Tu je deportaciju izveo MUP Crne Gore. U Hagu se interesuju za dva slucaja deportacije. Prvo, za ekstradiciju Muslimana iz Bukovice, koji su po svoj prilici razmijenjeni za ratne zarobljenike srpske nacionalnosti. Drugi slucaj je mnogo tezi i izaziva vecu paznju Tribunala, a i mene kao drzavnog tuzioca. Radi se o deportaciji vise desetina Muslimana i nekoliko Hrvata, ili Srba, jos se tacno ne zna njihov nacionalni identitet a ni broj. Moja je obaveza da sve detalje utvrdim u daljem postupku. Medjunarodni sud se interesuje sta smo mi kao nacionalni pravosudni organ ucinili u utvrdjivanju odgovornosti oko samog dogadjaja i da li mi imamo prikupljenih dokaza koji bi mogli da ukazu na krivicu pojedinih lica.

Da li je Pavle Bulatovic, ili neki drugi organ MUP-a uz njegovu saglasnost ili samostalno, donio odluku o deportaciji utvrdice se u krivicnom postupku.

Da li je tu odluku mogao donijeti Pavle Bulatovic samostalno, bez znanja najvisih drzavnih funkcionera?

- Narocito je vazno utvrditi da li je jos neka druga institucija ili licnost iz politickog vrha Crne Gore o tome bila obavijestena i da li je na bilo koji nacin u tome ucestvovala. To bi znacilo da bi odgovornost mogla da se prenese i na druga lica.

A da li se, pored ovoga, od Vas traze jos neke informacije, recimo o Dubrovniku?

- Zvanicnu informaciju o tome jos nijesu trazili mada je Dubrovnik bio tema naseg razgovora u Hagu. Pominjalo se, dakle, ucesce Crne Gore na tom ratistu, narocito se govorilo o nadoknadi ratne stete. Medjutim, ima i odredjenih dilema o naredbodavnoj ulozi aktuelne vlasti u Crnoj Gori, narocito kada je u pitanju ucesce ovdasnjih dobrovoljaca, pa i aktivnih vojnih lica. Ja sam pokusao da ih ubijedim da Crna Gora nije mogla imati nekog veceg uticaja, pa samim tim ni odgovornosti, prilikom izvodjenja akcija oko Dubrovnika. Medjutim, teritorijalna odbrana je onda bila u nadleznosti republika. Dakle, kada su u pitanju dobrovoljci, Crna Gora mora da prati, zna i prihvati odgovornost za organizovane grupe i formacije koje su isle na dubrovacko i hercegovacko ratiste. Ta ce se pitanja tek postaviti.

Ko je tada rukovodio teritorijalnom odbranom u Crnoj Gori?

- Tada je dolazilo do prenosenja kompetencija sa republika na Vojsku Jugoslavije. Ali, mislim da je ipak predsjednik Republike bio rukovodilac teritorijalne odbrane u Crnoj Gori.

Koliko se on bavio tim poslom, a koliko su se bavili drugi - to ne znam. Medjutim, bitno je ne koliko je on radio, vec sta je bio duzan da radi, odnosno koliko je nadzirao poslove koji mu pripadaju i koje nosi funkcija koju obavlja. Jasno je da, kada je u pitanju Dubrovnik i uopste svaki dodir Crne Gore s tim ratnim dogadjajem, to ne moze ostati bez medjunarodne paznje, a i ocjene Medjunarodnog suda u Hagu.

Po medjunarodnom pravu ne smiju se izrucivati izbjeglice na teritoriju na kojoj im prijeti progon?

- Da bi se neko lice predalo zbog toga sto je navodno krivicno odgovorno, bilo u Republici Srpskoj bilo u SRJ, postoji zakonski postupak, proces koji se mora postovati. Narocito je vazno istaci da je prva akcija deportovanja izbjeglica na brzinu uradjena, i to bas onog dana kada je medjunarodno priznata BiH. To baca jos vecu sumnju na citav slucaj. Jer, mi smo nakon medjunarodnog priznanja BiH imali obavezu da ostvarujemo kontakte, ne sa nekakvim entitetima, vec sa ovlascenim organima te drzave.

Mi tada jos nijesmo bili priznali BiH, imali smo jedini pravi kontakt s Republikom Srpskom. Mislim da to nije bilo u skladu s medjunarodnim pravnim poretkom i medjunarodnim konvencijama. Dakle, citav postupak deportacije veoma je sumnjiv i ukazuje se potreba da mi intervenisemo. Kako cemo mi obaviti postupak, zavisi najvise od MUP-a, koji treba da nas opsluzuje u prikupljanju dokaza. Tuzilastvo nema ovlascenja da saslusava lica. Ali, od nas se zahtjeva da se odredjeni funkcioneri iz toga perioda pozovu i daju izjave povodom toga dogadjaja.

Naravno, kljucno ce pitanje biti da li su o svojim radnjama obavijestili odredjene drustveno-politicke organe u Crnoj Gori ili pojedince.

Verujete li da cete uspeti da dodjete do potrebne dokumentacije oko deportacije izbjeglica? Da li bi tome mogla biti smetnja cinjenica da se Hag zanima za ulogu jos aktuelnih visokih politickih licnosti?

- U Hagu su mi rekli: "Vi ste postali majstori unistavanja dokumentacije". Izgleda da se to potvrdjuje i u ovom slucaju. Vec sam Vam rekao da tesko dobijam dokumentaciju od MUP-a, iako su sada i tamo mnogo kooperativniji, i cini se spremni da daju sve podatke koje posjeduju, ako podataka jos tamo ima.

Mozda su unisteni?

- Ja zaista ne znam sta je s dokumentacijom. Mozda je neko odnio ili je unistena. Mozda nikada nije ni bila formirana. Ipak, verujem da se dokumentacija negdje nalazi i pokusacemo da dodjemo do nje.

M. Tadic