ENKI BILAL, FRANCUSKI UMETNIK JUGOSLOVENSKOG POREKLA U SAN FRANCISKU

San Francisko

Jasmina Bojic,
specijalni dopisnik "Nase Borbe"

- Na poziv Muzeja stripa iz San Franciska, poznati francuski umetnik Enki Bilal prikazao je deo svog dvadesetogodisnjeg rada na papiru, na pozorisnoj sceni i na filmskom platnu. Americka publika imala je prilike da vidi i najnovije futuristicko ostvarenje Bilala, politicko-nadrealisticki triler "Tiho Mun".

Enki Bilal, jedan od vodecih crtaca stripa u svetu, rodjen je u Beogradu 1951. godine, gde je proveo veci deo svog detinjstva, da bi se zatim po odluci svoga oca nasao u kulturnoj prestonici Evrope, Parizu. Otac, koji je do tada imao cuvenu krojacku radnju, na Terazijama i koji je bio Titov partizan i krojac, odlucio je da ima mnogo vise smisla za tkanine nego za politiku i komunizam, i da ce ovu svoju naklonost bolje realizovati u "belom svetu". Za Enkija je ovo takodje bio izazov.

Uz pomoc filmova i stripova brzo je naucio francuski jezik. Posle izvesnog vremena sva razmisljanja o zemlji koju je ostavio i sredini u kojoj je ziveo isplivala su na povrsinu u vidu stripa koji je 1971. nagradjen na takmicenju u casopisu "Pilote". Bio je to pocetak jedne vrlo uspesne karijere.

Iako crtani filmovi i stripovi imaju duzu tradiciji od igranih filmova i bioskopa u Americi se oni i dalje ne uzimaju tako ozbiljno kao u Evropi i jos uvek spadaju u domen decije zabave. Zato je za sve poznavaoce stripa bilo pravo zadovoljstvo da imaju priliku da porazgovaraju i vide deo retrospektive cuvenog evropskog crtaca stripa Enki Bilala koji je nedavno posetio, San Francisko na poziv Muzeja stripa. U izlozbenom prostoru veci deo crteza uzet je iz stripa pod nazivom "Zena-zamka" i "Grad koji nije postojao". U svom vrlo prepoznatljivom i umetnicki savrsenom stilu, koga karakterisu precizan pokret, plave boje, simboli i nadrealizam, Enki Bilal na satiricno-filozofski nacin crta neodredjenu buducnost prelamajuci politicke probleme sadasnjice sa vizijom sveta koji nas ocekuje. Slicne teme obradjene su i u filmovima "Bunker Palas Hotel" i "Tiho Mun" koje je ovaj umetnik rezirao po sopstvenim scenarijima. U oba filma pojavljuju se prvorazredna francuska glumacka ekipa - Misel Pikoli, Zan Lui Trentinjan, Kerol Buke, Dzuli Delpi i drugi.

U svom prvom igranom filmu "Bunker Palas Hotel" koji je sniman 1988. godine u Jugoslaviji i Francuskoj Enki Bilal se bavi temom gradjanskog rata u neodredjenom vremenu. Vodje totalitarnog rezima zive u "Bunker Palas Hotelu", pokusavajui da vode "normalan zivot", dok zidovi hotela polako pocinju da pucaju propustajuci hladnocu i smrad. Jedina osoba kojoj polazi za rukom da udje u "hotel" iz "spoljnog" sveta je Klara, koju glumi Karol Buke. Pored ove cuvene francuske glumice, u filmu se pojavljuju i glumci iz bivse Jugoslavije: Ljuba Tadic, Rada Djuricin, Mira Furlan, Dragomir Felba, Zoran Cvijanovic, Svetozar Cvetkovic, Milan Erak i drugi.

"Nasa Borba": Kako je doslo do toga da se Vas prvi film snima u zemlji u kojoj ste rodjeni i da pri tom scenario sadrzi elemente katastrofe koja ce se dogoditi?

Enki Bilal: Sto se tice scenarija i slicnosti sa onim sto se desavalo u Jugoslaviji, mozda je postojala neka nesvesna veza, medjutim, prica je napisana pre pocetka rata.

Mislim da je tema univerzalna i da objasnjava moj strah ne samo od totalitarnih rezima u malim zemljama, nego u globalu, predstavlja upozorenje gde vodi diktatura vlastodrzaca. "Bunker Palas Hotel" je prvobitno trebalo da bude sovjetsko-francuska koprodukcija i film je trebalo da se snima u Moskvi, ali zbog raznoraznih problema plan je promenjen i francuski producent je sklopio ugovor sa "Avala-filmom". Tako je dobijena ne samo nova lokacija nego i niz novih glumaca koji su izuzetno bili profesionalni i strpljivi. Kao reziser nisam imao nikakvih problema, cak naprotiv, bilo mi je strasno drago da saradjujem sa jugoslovenskim glumcima. Na neki nacin vracen sam u proslost, pogotovo u pricama sa glumcem Dragomirom Felbom, koji je dobro poznavao mog oca.

NB: U Vasem novom filmu "Tiho Mun" koji je premijerno prikazan u SAD u bioskopu "Kabuki" u San Francisku ulogu inspektora igra Svetozar Cvetkovic.

E. B.: Da, ovog puta je u pitanju francusko-nemacka koprodukcija i ima dosta nemackih glumaca, ali sam uspeo da uvucem i Svetozara jer smatram da je izuzetno dobar glumac. Pored njega, od Jugoslovena sam angazovao i Gorana Vejvodu, koji je komponovao muziku za film, a koga sam upoznao preko zajednickog prijatelja, koreografa Angelina Preljocaja dok smo spremali Prokofijevljevog "Romea i Juliju" u izvodjenju baleta lionske Opere.

NB: Da li je rad u razlicitim umetnickim sferama odraz zelje da se isprobaju neke druge forme osim stripa ili je posredi slucajnost?

E. B.: Mislim da je pre u pitanju slucajnost, jer mi se cesto desava da ljudi svrate sa raznoraznim predlozima za saradnju na ovom ili onom projektu. Tako da to nije moje traganje za novim izrazom nego je vise izazov da se oprobam u necemu sto do sada nisam radio.

NB: "Tiho Mun" je zavrsen pre godinu i po dana i sad se sa uspehom prikazuje po svetu. Da li ste u svemu ovome zanemarili strip?

E. B.: Strip-roman na kome trenutno radim indirektno je vezan za rat u Jugoslaviji. Desava se u buducnosti sa osvrtom na dogadjanja devetdesetih. Pored ovoga, izlozba koja je bila prikazana u San Francisku uskoro ce biti prikazana i u Japanu.