NASTAVLJA SE DUZNICKO RUINIRANJE DOMACE PRIVREDE

Gubici se i dalje gomilaju i u firmama ciji su pogoni sada u celini zaposleni, jer ih preduzeca, koja su dobrim delom pojela kapital, pokrivaju skupim kratkorocnim sredstvima, stezuci sve vise duzniku omcu oko vrata, tvrdi dr Jovan Rankovic

Bojana Jager

Uvid u periodicne obracune preduzeca o poslovanju u prvih sest ovogodisnjih meseci pokazuje da glavni uzrok gubitaka nisu niska zaposlenost kapaciteta i visoki fiksni troskovi proizvodnje, sa cime su oni bili objasnjavani ranijih godina, kada su sankcije bile izgovor za sve probleme domace ekonomije. Gubici se i dalje gomilaju i u firmama ciji su pogoni sada u celini zaposleni. Medju 1.400 fabrika tekstila, konfekcije, koze i obuce, na primer, prakticno nema nezaposlenih, jer su kapaciteti angazovani uglavnom na lon poslovima, a ipak sva ova drustvena preduzeca rade sa gubitkom. Postsankcijski period nije u tom pogledu doneo nikakvo olaksanje i pokazalo se da su kod najveceg dela domace privrede problemi dugorocniji i ozbiljniji.

U proteklih sest godina, istice dr Jovan Rankovic, gubici su kumulirani u sve vecim iznosima i u brojnim firmama pojeli su polovinu i vise kapitala, sto je uslovilo sadasnju tesku nelikvidnost privrede. Ti gubici pokrivani su kratkorocnom kreditima, uzimanim uz visoke kamate, koje su lane u proseku iznosile 12 odsto mesecno ili preko 200 procenata godisnje. Podaci pokazuju da u srazmeri u kojoj se godisnje povecavaju gubici u privredi, raste i masa odobrenih kratkorocnih kredita. U brojnim firmama iznos obracunatih kamata (za poslovne bilanse preduzeca nije bitno da li su one realno placene ili ne) vec prelazi iznos bruto plata u kolektivu.

Stvoren je, objasnjava dr Rankovic, zacarani krug: posto nemaju dugorocnog kapitala za pokrice osnovnih sredstava i zaliha, preduzeca uzimaju kratkorocne kredite. Takva situacija proizvodi nove gubitke, za njihovo pokrice firme se ponovo zaduzuju sa kratkorocnim i skupim sredstvima, to produbljuje njihovu gubitasku poziciju... i tako u neprekinutom lancu.

Ovog teskog bremena iz proslosti preduzeca ne mogu da se oslobode, bez obzira sto su trenutno smanjene kamatne stope jer i "malih" uz provizije prosecnih osam odsto mesecno je "velikih" 150 odsto godisnje. Pri tome valja znati da su kamate smanjene pre svega u velikim bankama, ali ne i u malim, bez kojih se ipak ne moze. Istina je da sa druge strane bankari od svojih duznika ne mogu da naplate ni zajmove, ni kamate, odnosno da se prvi produzavaju, dok se kamate stalno pripisuju, zidajuci "ciglu po ciglu" dugove preduzeca, a sa njima i gubitke.

- Situacija je takva da ce, na primer, pomenutih 1.400 fabrika u industriji tekstila, koze i obuce pojesti svoj kapital, koji ce se na ovaj nacin preliti u banke i one ce uskoro postati vlasnici takvih preduzeca, kaze dr Rankovic. A to ce samo znaciti da ce se promeniti uloge u istoj predstavi: banke koje su visokim kamatama potapale preduzeca, dozivece klasicnu osvetu "crvene vestice" jer ce postati vlasnici preduzeca bez kapitala, opterecenih gubicima, koja ne mogu da funkcionisu bez stalnog dodatnog kreditiranja, a posto su u njihovim dugovima i gubicima imobilisana i njihova sredstva, banke ce na kraju biti potopljene od svojih duznika, prognozira ovaj ekonomista.

Firme koje imaju izvozne poslove (na kojima usput receno takodje ostvaruju gubitke) i koje su od Fonda za razvoj dobile jeftinije devizne kredite, u povoljnijoj su situaciji nego da su nedostajuce pare pozajmile od poslovnih banaka, jer bi one bile daleko skuplje. Ali su sa druge strane u nezgodnijoj situaciji, jer ih, barem kako se tvrdi, moraju za tri do cetiri meseca vratiti. To inace nije praksa kada su im poslovne banke kreditori. Normalni bankarski zajmovi su najcesce prolongirani, starima dodavani novi i nije nimalo slucajno da mnoga preduzeca imaju pet ili sest banaka na cijem su duznickom spisku.

Priliv od izvoznih poslova, radi kojih Fond za razvoj odobrava devizne zajmove, neophodan je preduzecima da bi pokrila postojece gubitke i rupe u svojim finansijskim bilansima. Ukoliko im bude oduzet, da bi vratile ove zajmove, vecina firmi ce se ponovo naci pred pogubnom alternativom - da stane sa proizvodnjom ili da posegne za novim skupim parama od poslovnih banaka, ukoliko uopste moze da ih dobije.

Drzava je istovremeno u opasnosti da dozivi isto sto su vec dozivele poslovne banke, da bude zatrpana zahtevima da se prolongira vracanje ovih pozajmica. To sto su one date preduzecima koja imaju izvozne poslove, ne znaci i da ce ona moci da ih vrate, jer se prilikom raspodele kredita Fond za razvoj uopste nije bavio i proverom boniteta firmi koje je kreditirao, objasnjava dr Rankovic.