Ponedeljak, 4. august 1997.

U POSETI GRADILISTU BUDUCEG POLUAUTOPUTA FEKETIC-SUBOTICA

Rodino gnezo - kljucno mesto

Deonica od Feketica do Subotice, dugacka 55 km, bice zavrsena do 7. septembra, a ostatak do Horgosa, duzine 16 km, do 15. novembra ove godine, obecavaju izvodjaci

Pavle Mrdjanov

Novi Sad-Feketic-Subotica. - Tesko je opisati sta covek oseca kada na ovim nasim prostorima vidi pravi tajfun, doduse u miniizdanju. Jasno, u pitanju je bio prasnjavo-pescani kovitlac od oko jednog metra, ne visi od obliznjih od prasine gotovo belih stabljika kukuruza, i oko pola metra u precniku pri vrhu. Kretao se samo desetak metara, do obliznje lokve na osnovnoj, zemljanoj podlozi buduceg poluautoputa Feketic-Subotica, i utihnuo. Na zalost, dok su tv-snimatelji i foto- reporteri iz pres-kombija, koji je desetak metara od tajfuncica isao u suprotnom smeru, nanisanili svojim uocnim spravama najpoznatijih svetskih firmi, sve je bilo gotovo...

"Dolaze novinari"

Koji kilometar dalje dvadesetak radnika, pretpostavljamo beogradske "Mostogradnje" (tako je pisalo na svekolikim obliznjim pokretnim dizalicama), sedi u jednoj hladovini, ispod buduceg nadvoznjaka, petlje koja ce namernike iz pravca Backe Palanke uvoditi na skorasnji novi magistralni pravac za Suboticu, a kasnije i do madjarske granice. Kraj njih aluminijumski bidon, u kome je, rekose nam, do malopre bila hrana. Jos uvek su na pauzi za topli obrok. "Blago vama novinarima", dobacuje jedan; ostali nisu preterano zainteresovani za razgovor (mozda i zbog trenutnog varenja, a mozda i - jer im je tako receno - dolaze novinari). "Vozite se kolima (citaj: kombijem), a mi od jutra do sutra u ovoj prasincini, u pustahiji, na ovoj pripeci". Jedan od kolega replicira: "Da, sada je podne. Vi ste rucali, a mi - jos ni doruckovali..." A "sagovornik" dodaje: "Pa jest', i vi ste terenci, ko i mi".

Kukuruzna i polja pod suncokretom smenjuju se gotovo u pravilnom nizu kvadrata ili pravougaonika. Oblaci i prasina koju podize kolona putnickih automobila sa organizatorima ovog putesestvija i domacinima, ispred naseg kombija, na zacelju, stvara utisak kao da vozimo "kvalifikacije za Kemel trofi" (najpoznatije i najteze takmicenje teretnih vozila na svetu). Opstem utisku doprinosi, i pored zatvorenih prozora, uz oblak prasine u kabini vozila - i nedovoljno izvaljana podloga buduceg poluautoputa.

"Rode menjaju stan"

Vecina novinara diskretno se nasmejala kada je u direkciji holding preduzeca "Vojvodinaput" u Novom Sadu cula da se glavna, udarna tacka, najveci objekat koji se gradi na buducem poluautoputu od Feketica do Subotice, na lokaciji gde se ukrstaju stari (dosadasnji) put i nova trasa buduceg, kod Palica, zove - Rodino gnezdo. Najzad smo stigli i do tog "gnezda". Ogromno gradiliste angazovalo je mocne buldozere, kamione i drugu mehanizaciju, kako nam rekose najsavremeniju koja se trenutno koristi u svetu. Buduca petlja zaista se, rekose nam radnici na gradilistu, zove Rodino gnezdo.

- Kada smo poceli da radimo, ovde je na vrhu gotovo svake bandere bilo po gnezdo jednog para roda. Na zalost, zbog gradnje petlje morali smo da oborimo dosta drvenih stubova, ali se rode nisu odselile iz ovog kraja. Samo su promenile "stan", odnosno svile gnezdo na prvoj, drugoj, trecoj... obliznjoj banderi - objasnio nam je Milan Solesa iz subotickog pogona "Vojvodinaputa", jedan od sefova na ovom radilistu, kako nam rekose najvecem na potezu koji smo posetili, a koji se od granice sa susednom Madjarskom nalazi samo na tri-cetiri kilometra vazdusne linije. - Radovi na ovom objektu nisu nimalo jednostavni. Vidite ove strmine, od donjeg dela, starog, odnosno novog puta koji ide odavde za Horgos. Malo koji bagerista ima hrabrosti da se s masinom upusti da ih savlada, obradi; bilo vertikalno, bilo horizontalno, kako se ne bi preturio zajedno s bagerom. Nagibi su veci i od 40 stepeni. Ima cak i onih koje bageri, bez obzira na svu odvaznost njihovih rukovaoca, jednostavno ne mogu da se savladaju. Moracemo rucno...

Tako i Rodino gnezdo osta za nama. S mnogo manje prasine nego dok smo se od Feketica do njega ukupno vozili 55 kilometara. Doduse, mora se priznati dobrim delom po starom, ali i novom asfaltu kojim je deo puta vec presvucen.

"Vrednost - 400 miliona dinara"

I ponovo konferencija za novinare. Ovog puta u Subotici. I svi domacini- putari - Damjan Jakovljevic, generalni direktor DD "Vojvodinaput" iz Novog Sada, Ago Tibor, direktor subotickog "Pogona" iste firme i drugi, kao i celni ljudi (samostalnog) Sindikata Srbije, organizatori ovog jednodnevnog putesestvija, predvodjeni Tomislavom Banovicem, njegovim predsednikom i Sonjom Vukanovic, predsednikom Republickog odbora sindikata radnika putne privrede Srbije, ustvrdili su nam da ce deonica od Feketica, petlje nedaleko od Srbobrana put severa, do Subotice (petlje Rodino gnezdo), dugacka 55 kilometara, biti zavrsena u roku, do 7. septembra ove godine. Ostatak, do Horgosa (16 kilometara), bice okoncan do 15. novembra. Uostalom, da bi trebalo da bude tako izvodjaci radova potkrepljuju i kompletnim najnovijim izvestajnim podacima od 29. jula koje je sastavio gradjevinski inzenjer Mirceta Radovic - da su: nasipi zavrseni na 92,33 odsto trase ukupno dugacke tacno 70.875 metara, stabilizacija peska cementom obavljena je na 99,98 odsto duzine buduceg puta, podloga od sljunka postavljena je na 54,40 odsto deonice, podloga od drljanog kamena na 68,74, bitumenski noseci sloj na 61,57, a asfalt-beton na 74,89 odsto duzine poluautoputa. I sve to od 23. marta do gore pomenutog datuma.

Ko da zakrpi "Markovo oranje"

- Radovi su do ovih poslednjih kisa odlicno napredovali. Sada se malo zbog vremenske situacije izgubilo na zamahu, ali sve ce biti zavrseno u roku - kaze Damjan Jakovljevic, generalni direktor "Vojvodinaputa". - Ukupna vrednost radova iznosi 400 miliona dinara, a na njima je samo iz nasih ukupno devet preduzeca koja posluju u sastavu "Vojvodinaputa" svakodnevno angazovano gotovo 1.500 radnika, kao i pet puta vise iz firmi s kojima zajednicki radimo na ovom objektu ("Mostogradnja", PIM, "Prvi maj" iz Lapova i istoimeno preduzece iz Backe Topole, "Hidro-Srem" iz Sremske Mitrovice...).

Direktora Jakovljevica dopunila je Sonja Vukanovic iz sindikalnog odbora za putnu privredu:

- Cinjenica je da je 50 para od cene litra goriva, koliko se izdvaja za puteve, ipak nedovoljno - stalno je ukazivala gospodja Vukanovic.

Potpuno tacno. Uostalom, to se vidi (oseti) i na samim putevima. Ali, kako niko od cenjenih domacina nije udostojio novinare da s njima kasno popodne ruca, predstavnici sedme sile, pa ni nezvanicno, nisu mogli da saznaju - gde ce zavrsiti 100 miliona nemackih maraka dobijenih od "prodaje" PTT "Srbije" namenjenih obnovi magistralnih i regionalnih puteva i 60 miliona DEM namenjenih gradnji autoputeva. No, mozda "sada to i nije toliko bitno", kako rece jedan kolega iz "drzavnih novina". "Bitno je da se medjunarodni put E-75 osavremeni i da ponovo posluzi spajanju severne i srednje Evrope, preko nase zemlje, s Bliskim istokom".

Da, ali jos samo treba te strance s najsavremenijim putnickim automobilima i ostalim drumskim krstaricama privuci i provuci kroz nasu zemlju i to putevima koje kao da je "Marko (Kraljevic) orao"!

Plate - poslovna tajna (?)

Kako je putovanje grupe novinara organizovao Sindikat Srbije logicno je bilo sto smo se interesovali i za plate zaposlenih u "Vojvodinaputu" i njegovih radnika koji su angazovani na gradnji ovog znacajnog objekta na terenu.

Po recima Damjana Jakovljevica, generalnog direktora - "Plate spadaju u domen poslovnih tajni. Isto kao i koeficijenti". Nesto je konkretnija bila Sonja Vukanovic, predsednik Republickog odbora Sindikata putne privrede, koja je istakla da je Sindikat uspeo da se izbori da garantovana minimanla cena rada putara bude realna - 320 dinara.

Pa ipak, na radilistu smo saznali da je prosek plata oko 2.000 dinara, ali je u to uracunat i terenski dodatak od 30 dinara dnevno. I, jasno, ne primaju se redovno, vec sa znacajnim zakasnjenjem. A radno vreme je: od 7 do 19 casova. Uslove rada, nadamo se, vec smo docarali u glavnom tekstu.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /