KRIZA VLASTI U REPUBLICI SRPSKOJ

Izlaz iz pat pozicije ovdasnja javnost ocekuje od posete Ricarda Holbruka i sadrzaja njegove diplomatske torbe (8. avgusta), kao i odluke Ustavnog suda koji bi 10. avgusta trebalo da presudi u sporu izmedju predsednika Republike Srpske i vlade. Podrska Karlosa Vestendropa odluci Biljane Plavsic da raspusti parlament

Ljiljana Kovacevic
dopisnik "Nase Borbe" iz Banjaluke

Banjaluka. - U razresenju krize vlasti u RS, nastaloj nakon sto je predsednik Republike Srpske Biljana Plavsic odlucila da raspusti parlament i raspise vanredne parlamentarne izbore, "zbog korumpiranosti i kriminalizacije koja preti da zemlju obrusi iznutra", nema pomaka. Suprotstavljene strane cekaju odluku Ustavnog suda koji bi 10. avgusta trebalo da presudi u sporu izmedju predsednika Republike Srpske i vlade koja je podnela tuzbu na odluku Biljane Plavsic, smatrajuci je neustavnom.

Pat poziciju u kojoj su se nasle institucije vlasti u RS potvrdjuje i odbijanje premijera Gojka Klickovica da se odazove pozivu predsednika Republike Biljane Plavsic koja je sazvala sednicu vlade za 2. avgust. Zakazana sednica vlade nije odrzana, a premijer Klickovic je preko Srpske televizije, obavestio javnost da on i ministri, cekaju 10. avgust kada ce Ustavni sud presuditi o pomenutom sporu. Tim povodom Plavsiceva je, ne bez ironije, primetila da se cudi da je premijer dosao do tako "mudre solucije" i odlucio da ne treba ispostovati ustavno pravo predsednika Republike da sazove sednicu vlade. "Nisam iznenadjena jer je i ovaj postupak samo jedan u nizu krsenja Ustava od strane vlade", rekla je predsednica novinarima.

U medjuvremenu, predsednik parlamenta Dragan Kalinic sazvao je za 8. avgust zasedanje Narodne skupstine Republike Srpske. On je u subotu navece odbacio sve spekulacije za zakazano zasedanje parlamenta da je u funkciji pritisaka na ustavni sud, ocenjujuci ih zlonamernim. Kalinic je rekao da "takve insinuacije predstavljaju jos jedan deo politicke kuhinje s obzirom da je u pitanju redovna sednica Narodne skupstine, jer nakon privremene odluke Ustavnog suda od 10. jula smatra se da se moze nastaviti skupstinski rad. Poslanici iz reda opozicionih stranaka vec su potvrdili da nece ici na zakazanu sednicu parlamenta na Pale dajuci tako podrsku odlukama predsednice Plavsic. Kako se saznaje, ni svi poslanici Srpske radikalne stranke nece se odazvati pozivu predsednika parlamenta, sto ukazuje na rascep u redovim te politicke partije.

U politickoj javnosti Republike Srpske s velikim interesovanjem ocekuje se najavljena poseta bivseg americkog izaslanika za Balkan Ricarda Holbruka koji bi, kako se saznaje, u Banjaluku trebalo da doputuje u petak 8. avgusta. Ono sto Holbruk donosi u diplomatskoj torbi, prema procenama ovdasnjih analiticara, u mnogome ce uticati na razresenje politicke krize pri cemu se ukazuje na njegov politicki autoritet ne samo prema stranama u BiH nego i prema sadasnjem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu.

Predsednik RS Biljana Plavsic podrsku svojoj odluci da raspusti parlament dobila je od visokog predstavnika medjunarodne zajednice Karlosa Vestendorpa koji je u subotu posetio Banjaluku. "Mi cvrsto verujemo da je predsednica Plavsic, po Ustavu Republike Srpske, imala pravo da raspusti Skupstinu, sto je potvrdila i Venecijanska komisija - najveci pravni autoritet za tumacenje ustava", rekao je Vestendorp novinarima.

Odgovarajuci na pitanja novinara o mogucem uvodjenju protektorata nad Republikom Srpskom, Vestendorp je rekao da tako nesto nije moguce, jer entiteti imaju pravo na sopstvenu politiku. "Jedini put resenja problema i promene ljudi koji ne sluze svoj narod je odrzavanje demokratskih izbora", rekao je on. Visoki medjunarodni predstavnik je istakao da je medjunarodna zajednica odlucna da pomogne srpskom narodu, bez obzira na ponasanje nekih njegovih vodja. Vestendorp je, takodje, rekao da nema potrebe kaznjavanja istocnog dela Republike Srpske samo zato sto je sediste vlade na Palama. On je porucio da je saradnja s vladom Republike Srpske moguca ukoliko ona bude radila na implementaciji Dejtonskog sporazuma.

Govoreci o realizaciji zakljucaka iz Sintre, Vestendorp je kao najveci problem naveo raspodelu mesta u diplomatskim predstavnistvima, pri cemu je bosnjacku i hrvatsku stranu oznacio kao krivce za nepostizanje kompromisa. Prema njegovim recima, Republici Srpskoj pripada jedna trecina ambasadorskih mesta a zbog neprihvatanja kompromisa od strane Bosnjaka i Hrvata predlozice medjunarodnoj zajednici da prekine sve kontakte s diplomatskim predstavnicima BiH u svetu, koji su imenovani pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Rasprava o tom pitanju, kako je istakao visoki predstavnik, trebalo bi da bude okoncana danas.