Dvostruka izborna dioptrija

Bojana Jager

Prepricavajuci zakljucke Savezne vlade, koja je razmatrala kako se realizuje ekonomska politika, njen potpredsednik Nikola Sainovic kaze da se inflacija smanjuje, da je "zabelezen rast zivotnog standarda, da su ucinjeni krupni potezi u privatizaciji i reinvestiranju kapitala" u domacu privredu, jednom recju da je vec dobro, a bice jos bolje.

Tu je Sainovic direktno bacio klipove pod noge vladinoj delegaciji, koja je istovremeno u Beogradu uveravala predstavnike Londonskog kluba da oni misle bolje o nama nego mi sami, da smo mi jedna siromasna zemlja sa skucenim razvojnim mogucnostima, kojoj treba takav aranzman o regulisanju dugova sa ovom vrstom poverilaca kakav oni nisu odobrili nijednoj zemlji, sem ratom opustosenoj BiH. (Da "Srbija u ratu nije bila", opste je poznata stvar). Jugoslovenska strana je razastrla cifre i dokaze o svojoj ekonomskoj nemoci u pogledu privrednog rasta u narednoj deceniji, stanja platnog bilansa zemlje, ocekivanog deviznog priliva u narednim godinama, a sve sa ciljem da se pokaze i dokaze da skoro bankrotirana drzava i njena ekonomija mogu da se dokopaju zelene grane samo uz veliku blagonaklonost i pomoc medjunarodne zajednice.

Situacija je zaista nezgodna. Sainovic i SPS propagandna masinerija imaju zadatak da ubede birace pred predstojece izbore da nam dobro ide i da smo vec "u boljem zivotu". To je, naravno, "zvaka" za domacu upotrebu. Jugoslovenski pregovaraci opet imaju suprotan zadatak, da ubede inostrane kreditore i predstavnike finansijskih medjunarodnih organizacija, u koje ova zemlja jos nije vracena, da treba da joj daju povlastice i da odrese kesu u vidu novog kredita za reprogramiranje spoljnog duga, da bi nacionalna ekonomija i jugoslovenski gradjani mukotrpno, kroz nova odricanja u vise godina unapred, uspeli da se vrate na nivo razvoja i civilizacijskog zivota na kojem su bili pre desetak godina. Pre nego sto su na ovim prostorima (a uz aktivno ucesce ovog rezima) zapocete nacionalne i ratne igre, u kojima je za generacije potrosen dobar deo buducnosti.

Sta bi se dogodilo kad bi neko, na primer, podvalio Dusanki Djogo- Antonovic i dao joj materijale za "spoljnu upotrebu", da na osnovu njih vodi predizbornu kampanju, odnosno kada bi ekipu Danka Djunica za nastavak pregovora u Londonu opremio s pokazateljima za domaci optimizam. Ne daj boze. Biraci do septembra ni po koju cenu ne smeju da znaju ono sa cime su upoznati inostrani kreditori. Uostalom, cemu zurba, specificnu tezinu svoje "svetle buducnosti" saznace ionako posle, kad pregovaracki tim MMF konacno bude odlucio da dodje ovde i da izdiktira na kojoj ce rupi, blizu praznog stomaka, morati da se stegne stabilizacioni kais.