Dete i petsto kila

Mihal Ramac

Nadvojvoda iz Belog dvora moze da bude zadovoljan: njegova neustrasiva policija ucinila je jos jedan podvig. Otkrivsi rusioce nadgrobnih spomenika na jevrejskom groblju u Zemunu, ta policija je pokazala kako ume da bude i efikasnija nego sto je u visemesecnom jalovom traganju za ubicom svog sefa. Nadvojvodino zadovoljstvo moze da bude jos vece zbog cinjenice sto je policija uspela da pronikne u motive vandalskog cina. Ustanovila je, naime, da on nije rezultat nacionalne netrpeljivosti, jer se radi o maloletnim licima. (A maloletnici, kao sto je vrlo dobro poznato, rekao bi on, ne mogu da budu nacionalisti.)

Prica se, dakle, svodi na ono sto je lazni vojvoda lupetao o kori od banane: otkud dete zna sta je petsto kila? Posto se deca u nasoj zemlji ne bave politikom, sledi da im nisu poznate ni rasisticke izjave laznog vojvode, da nisu cula za iseljavanje inoplemenika u reziji istog i da nisu videla naslovnu stranicu njegovih novina s likom deteta kojem je zemunski gradonacelnik oteo dom i preti mu uskracivanjem prava na skolovanje u rodnom gradu.

Ako je policija tako lako razjasnila rusenje spomenika, verovatno joj nece biti tesko da protumaci i ostale postupke nekadasnjeg nadvojvodinog miljenika. Reci ce da je advokata Barovica pretuklo maloumno lice, da su Barbalice iselile neke neobrazovane osobe, da "Zemunske novine" pravi neko psihicki poremecen, da je odluku o pretvaranju zemunske sinagoge u kafanu doneo neko neuracunljiv. A takvi, je l', ne podlezu uobicajenim merama pravne drzave. Vec naprotiv, kao sto je poznato...

Nadvojvoda jos jednom moze da odahne. U njegovoj zemlji, pa ni u malom vojvodstvu koje je poklonio laznom vojvodi, nema rasizma, fasizma, nacionalne ili verske netrpeljivosti. Nema nasilja i bezakonja pod zastitom policije i ostalih drzavnih organa. Postoje samo nestasni maloletnici i poneki sakati u glavu, a zbog takvih se ne vredi uzbudjivati.

Mada se u sustini ne trpe, nadvojvoda i podvojvoda ne mogu jedan bez drugog. Povezuje ih nadasve netrpeljivost prema svima koji misle drugacije. Tacnije - prema svima koji se uopste usudjuju da misle. Nadvojvodi nikako ne ide u racun dalje jacanje "onog prostaka", kako ga naziva druzina iz vrha vlasti. Jos teze, medjutim, podnosi one koji su mu prosle zime citava tri meseca zvizdali pod prozorima. Podvojvoda to zna i zato se ponovo osilio, kao i onih dana kad je nekaznjeno pretio pistoljem studentima, prosvetarima, taksistima. Prvom ne prija kad se drugi hvalise da su, dok im je trajao medeni mesec, bar jednom mesecno zajedno sedeli na istorijskom kanabeu i razglabali nacionalna pitanja. Drugi je svestan da mu to podize cenu u cenkanjima koja predstoje. Jer, on je jedan od krunskih svedoka.

Mada obojica znaju da im kad-tad predstoji konacan obracun, zasad imaju vaznijih, uz to i zajednickih neprijatelja. Zbog toga ce, iako nevoljno, jos izvesno vreme cuvati ledja jedan drugome. Policiji ostaje da cuva obojicu i usput ganja maloletnike koje, naravno, niko nije ucio i podsticao da mrze sve sto je tudje. Naprotiv!