GODINU DANA POSLE DEKLARACIJE O REFORMI NEMACKOG JEZIKA

Da li odluka o nacinu pisanja reci "jogurt" spada u temeljna prava gradjanina u Nemackoj? To tesko pitanje ponovo se postavilo ove sedmice nakon dve oprecne odluke upravnih sudova u nemackim saveznim pokrajinama Hesen i Tiringija u vezi sa predstojecom reformom pravopisa nemackog jezika

Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona

Kako sada stvari stoje, o tome da li ce se ime mlecnog proizvoda pisati u nemackom kao "jogurt" ili kao "joghurt" morace najesen, posredno, ipak da odluci Savezni ustavni sud. Odluka ce zapravo biti dalekoseznija - morace da se presudi da li je za promenu nemackog pravopisa potreban poseban zakon, dakle i saglasnost saveznog parlamenta, ili je, kako je sada slucaj, dovoljan ukaz Stalne konferencije ministara kulture i skolstva nemackih saveznih pokrajina.

Upravni sud u Visbadenu je na tuzbu jednog roditeljskog para, doneo presudu prema kojoj se, posle reforme, deca u skolama uce jeziku koji se u drustvu inace ne koristi. Tako reforma pravopisa, cije se sprovodjenje prakticno u pokrajini Hesen odlukom visbadenskog suda obustavlja, protivreci saveznom i pokrajinskom ustavu prema kojima djaci imaju pravo na "optimalnu pripremu za zivot". Upravni sud u Vajmaru, u pokrajini Tiringija, odbio je, medjutim, slicnu zalbu jedne majke uz obrazlozenje da izmena pravopisa ne znaci temeljnu izmenu vaspitnih ciljeva i da ne utice bitnije na emotivni i duhovni razvoj dece.

U sest daljih pokrajina ce sudovi takodje uskoro odlucivati po slicnim tuzbama. Tako postaje skoro neizbezno da se u diskusiju o jeziku ukljuci Ustavni sud; od jezickoj nastao je jos jedan apsurdan politicki problem. Savezni ministar za nauku i istrazivanje Jirgen Ritgers, smatra da je bila greska uverenje da se reforma ovakvih razmera moze prepustiti ministrima kulture i skolstva i da se sada Nemackoj sveti to sto se proteklih godina nisu u javnosti vodile rasprave o problemima skolstva i obrazovanja.

Opozicija protiv novog pravopisa u medjuvremenu se prosirila. U Bundestagu je, na primer, grupa poslanika svih partija podnela zahtev za obustavljanje zapocete reforme pravopisa. Njoj se otvoreno, na primer, protivi sef liberalne frakcije Herman Oto Zolms. Zeleni traze referendum o uvodjenju novog pravopisa. Protive se nemacki pisci - Sigfrid Lenc je jos prosle godine zapoceo akciju prikupljanja potpisa onih koji traze obustavljanje reforme pravopisa. Pre nekoliko dana je 11 organizacija nastavnika u zajednickoj deklaraciji nabrojalo cak 8.000 mesta koja izazivaju zabunu u novom pravopisu.

Oni koji pritiskaju da se reforma pravopisa, ipak, sprovede su izdavaci skolskih udzbenika. S obzirom da se u nekim pokrajinama sa reformom vec pocelo, vec je u novoj varijanti stampano oko 5.000 naslova. Zato udruzenje izdavaca udzbenika trazi da, u slucaju obustavljanja reforme, pokrajine i federacija nadoknade nastale troskove od oko 50 miliona maraka. Ukupni troskovi preorijentisanja na novi pravopis iznosili bi za udzbenicke izdavacke kuce 300 miliona maraka.

Reforma pravopisa svakako za buducnost Nemacke nije tako veliki problem kao reforma poreskog, zdravstvenog, socijalnog ili penzionog sistema koja je takodje predmet velikih sporenja i sukobljavanja u Bonu. Ali je mozda samo jos jedan dokaz da Nemackoj reforme u ovom trenutku padaju tesko, pa ma koje vrste bile. Odluka Ustavnog suda ce mozda doneti privremeno olaksanje, pogotovu ako se ispostavi da reformu pravopisa treba da odobri parlament, ali ce zapravo znaciti samo nastanak jos jedne sporne teme - a takvih se u ovom trenutku na teret sadasnjoj konzervativno-liberalnoj vladi ionako svalilo previse.