Psenica u svetu

Ocekuje se rod od 585 miliona tona psenice u svetu. Veci prinosi od ocekivanih

Miroslav Bojicic
Beta specijalno za "Nasu Borbu"

Rod psenice u svetu ove godine bice veci nego sto je ranije ocekivano, i veci nego 1996, uprkos velikim poplavama u srednjoj Evropi i susama u Australiji, prognozirao je 31. jula Medjunarodni savet za zitarice (IGC), glavni svetski autoritet za takve prognoze.

Ove godine u svetu ce biti poznjeveno 585 miliona tona psenice, u poredjenju sa 582 miliona 1996, objavio je IGC, koji je time revidirao svoju prognozu s kraja juna, da ce ukupna proizvodnja psenice biti 579 miliona tona. Prinosi ce, takodje, biti bolji od ranije prognoziranih.

Ako se ostvare nove prognoze IGC-a, najvece zasluge za rast proizvodnje imace SAD. Bolje rezultate od ocekivanih, kao i od proslogodisnjih, imace takodje Rusija i Ukrajina. Zahvaljujuci suvom vremenu, zetva ce biti okoncana u drzavama Ilinoj, Misuri, Kanzas, Oklahoma i Teksas, tako da ce SAD umesto ranije ocekivanih 62,6 proizvesti 66,0 miliona tona psenice. Prosle godine Amerikanci su poznjeli 62,1 milion tona, po proceni IGC-a.

Rod psenice u Rusiji, u kojoj vremenske prilike pogoduju zetvi, dostici ce 36,5 miliona tona (po prethodnoj prognozi 34 miliona, a 1996. - 34,9 miliona), a u Ukrajini, gde je prinos po izvestajima s terena najbolji u poslednje tri godine, 19 miliona tona. Ranija prognoza govorila je o 17 miliona, dok je 1996. proizvedeno 13,4 miliona tona.

IGC uzlazno je revidirao procene i za Aziju. Kinezi ce, smatra se sada, posle optimistickih izvestaja iz kljucnih provincija Henan i Sandong, umesto ocekivanih 112 proizvesti 113,5 miliona tona psenice (prosle godine 109 miliona), a Indijci 66 miliona tona. Prethodne godine proizveli su 62,6 miliona, a za ovu godinu bilo je prognozirano 65 miliona tona. Pakistan ce proizvesti neznatno vise nego prosle godine, 17 umesto 16,9 miliona tona.

U srednjoj Evropi i na Balkanu stvari, medjutim, ne stoje sjajno. IGC je, posle poplava u Ceskoj, Slovackoj, Poljskoj i Rumuniji, silazno revidirao svoje ranije procene roda psenice u sve cetiri zemlje, a lokalni prognozeri iz Bugarske isto su ucinili s procenom roda u toj zemlji. Vlazno vreme naskodilo je zetvi i kvalitetu zrna u Madjarskoj i Hrvatskoj, posebno u glavnom zitorodnom rejonu - istocnoj Slavoniji.

Poljaci ce zbog poplava na jugu i jugozapadu zemlje proizvesti 7,9 miliona tona (u junu ocekivano 8,2 miliona), u odnosu na 8,5 miliona 1996, a Cesi 3,3 miliona tona, u odnosu na ocekivanih 3,7 miliona, koliko je bilo proizvedeno i 1996. IGC je silazno revidirao svoju prognozu i za Slovacku, za 200.000, na 1,7 miliona tona.

Rumunija zbog poplava ove godine ipak nece uspeti da udvostruci proizvodnju u odnosu na proslogodisnju katastrofalnu zetvu od 3,2 miliona tona. Rumunija ce, smatra IGC, sada proizvesti 7,1, umesto 7,8 miliona tona, ocekivanih u junu.

U Bugarskoj, u kojoj je do sada poznjeveno nesto vise od polovine psenice zasejane na 1,23 miliona hektara, ukupan rod mogao bi u najboljem da bude 3,9 miliona tona, u odnosu na godisnje domace potrebe od 1,6 miliona tona, ali sva psenice ocito nece biti poznjevena, niti ce biti kvalitetna, zbog slabe obrade tla, oskudnog prihranjivanja vestackim djubrivom i kisa, koje su pogodile kljucne proizvodne rejone na severu zemlje. Po podacima ministarstva poljoprivrede, do sada je poznjeveno 2,157 miliona tona, uz prinos od 3,21 miliona tona po hektaru, koji bi u krajnjem skoru mogao da se spusti na 2,80 tona, po prognozama lokalnih instituta.

Nakon neumerenog izvoza u protekle dve godine i lose zetve 1996, sto je sve izazvalo akutnu krizu snabdevanja pocetkom ove godine, vlada je minimalnu otkupnu cenu odredila na 230 nemackih maraka po kilogramu (125 dolara po kursu od 1. avgusta), a izvoz je opteretila carinom u visini 15 odsto cene na medjunarodnom trzistu.

Na robnoj berzi u Budimpesti cena je nesto visa, iako je 31. avgusta pala po osnovu tehnickih korekcija i revizija internih dilerskih prognoza ovogodisnjeg roda. Avgustovski fjucers (psenica sto se isporucuje u avgustu), koji upravo istice, zakljucen je 31. jula na 24.880 forinti po toni (126,74 dolara), posle pojeftinjenja od 910 forinti, a decembarski fjucers na 27.600 forinti (140,59 dolara).

Istog dana cena septembarskog fjucersa u Londonu je zakljucena na 82,50 funti sterlinga (135,22 dolara), a novembarskog na 84,40 funti (138,33 dolara). U Cikagu, reperni, septembarski fjucers zakljucen je na 374,75 centi po buselu (137,70 dolara tona).