Americka poljoprivreda pred sustinskom promenom

Amerika je, sa 21 odsto ucesca, vodeci medjunarodni ucesnik u trgovini poljoprivrednim proizvodima, a sa suficitom od 27 milijardi dolara na tom polju u 1996. godini farmeri i prehrambena industrija predstavljaju daleko najsvetliju tacku u inace negativnom nacionalnom spoljnotrgovinskom bilansu. Zastitne barijere prema inostrantsvu prakticno su sasvim uklonjene kad je rec o poljoprivrednim proizvodima, s tim sto status tzv. "najpovlascenije nacije" u trgovini sa SAD ne uziva danas samo 7-8 drzava sa poznate vasingtonske politicke crne liste

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Kad se pomene americki izvoz, prva asocijacija su avioni, naoruzanje, automobili, kompjuteri i ostala elektronika, farmaceutika, filmovi, TV serije i ostala roba industrijske zabave i potrosnje... Sve je to, naravno, tacno i iza svega toga stoje teske dolarske milijarde zaradjene sirom sveta.

Tacno je, medjutim, i jos nesto: sav taj silni americki izvoz bio je i ostao u senci onoga sto u nacionalnu kasu stigne prodajom poljoprivrednih proizvoda.

SAD su prosle godine, posredstvom oko 5 miliona farmera, inkasirale na tom terenu rekordnih 59,8 milijardi dolara, a sto ce taj pazar ove 1997. biti, kako se predvidja, "samo" oko 57 milijardi dolara (i dalje neuporedivo vise nego i jedna od ostalih vodecih izvoznih grana) nije rezultat slabe zetve ili nekog izvoznog podbacaja - vec, jednostavno, cinjenice da je na svetskoj pijaci, doslo u medjuvremenu do vracanja u normalne okvire ranije preforsirane cene psenice.

Sto se toga tice, poslednji izvestaj sa cikaske berze (od cetvrtka, 30. jula) govori da je cena zita bila 3,58 dolara za busel, dok se kukuruz drzi na granici od 2,58 dolara za busel. Veliko je pitanje, medjutim, smatraju strucnjaci, kako ce se te cene dalje kretati, imajuci u vidu da, zahvaljujuci veoma povoljnim vremenskim prilikama, americki farmeri ocekuju 1997. najvecu proizvodnju zitarica u poslednjih pet godina. U ukupnim ciframa, ta prognoza Ministarstva poljoprivrede govori o ovogodisnjoj proizvodnji zita od 2,43 milijarde busela (povecanje od 7 odsto u odnosu na 1996), sto je vec ucinilo da se cena zita na berzi u Cikagu spusti krajem jula na najnizi nivo u poslednje tri godine. Zalihe posle jesenje zetve popece se, kako se ocekuje, na 650 miliona busela, sto je povecanje od 71 milion busela u odnosu na proslu godinu i, istovremeno, najvisi nivo ove vrste rezervi od 1990/91. Sto se tice kukuruza, prognoza za ovogodisnju proizvodnju iznosi 9,7 milijardi busela.

S druge strane, spustanju spirale tog svetskog barometra vrednosti bazicnih prehrambenih sirovina doprinele su, istovremeno, i neke restriktivne mere koje je Klintonova administracija povukla od prosle jeseni. Pri tome se posebno pominje kresanje ranijeg drzavnog programa subvenciranja skladistenja zitarica (u okviru dugorocne akcije smanjenja, do potpune eliminacije, sadasnjeg enormnog budzetskog deficita), sto je ucinilo da privatni sektor preuzme na sebe sav rizik stvaranja i odrzavanja zaliha.

"Posedovanje zita postaje rizicnije i to neminovno dovodi do pada cene" - konstatovao je Ken Anderson, ekonomista sa Univerziteta Oklahoma, u jednom nedavnom napisu za ovdasnji "Farm dzornal", upozoravajuci da je u prvoj polovini ove godine doslo u inostranstvu, isto tako, i do znatnog smanjenja interesa za uvoz zitarica iz SAD. Do 1. juna, naime, prema Andersonovim podacima, za poslovnu 1997/98. ugovorena je bila prodaja u svetu samo 44 miliona busela, sto predstavlja smanjenje od cak 75 odsto u odnosu na isti period prosle godine, mada se upravo poslednjih dana u Cikagu registruju signali koji nagovestavaju zaustavljanje tog negativnog trenda u periodu leto-jesen-zima. Anderson, inace, predvidja na globalnom planu smanjenje ovogodisnje proizvodnje za oko 500 miliona busela u krugu vodecih uzgajivaca zitarica (pored SAD, tu se nalaze Kanada, Australija, Argentina i Evropska unija). Amerika ce, medjutim, u tom drustvu - kako se ocekuje, na osnovu dosadasnjih pokazatelja - biti, mozda, jedini izuzetak, sa perspektivom da i pored sadasnjeg zabrinjavajuceg starta poveca svoj izvoz zitarica u periodu do 1. juna iduce godine za citavih 6 procenata.

Na nedavnoj londonskoj konferenciji Medjunarodnog saveta za zitarice, ovdasnji sekretar za poljoprivredu Den Glikman izneo je, inace, programsku platformu americke administracije nazvanu "svetska prehrambena bezbednost" - sa osnovnom tezom da ce SAD u resavanju ovog ekonomsko-politickog pitanja fundamentalno promeniti svoju poljoprivrednu politiku u tekucem, drugom predsednickom mandatu Bila Klintona.

"U vecini slucajeva, vlada SAD vec vise ne regulise nivo ponude i potraznje (poljoprivrednih proizvoda), tako da nasi proizvodjaci imaju punu slobodu u odlucivanju za koju ce se kulturu opredeliti. Ta njihova sloboda bukvalno je promenila americki pejzaz: u podrucju 'kukuruznog pojasa' (srednja Amerika) sad se uveliko gaji i soja, proizvodjaci pamuka sa juga pokusavaju sad da uzgajaju kukuruz, a i jedni i drugi u potpunosti se istovremenu okrecu zahtevima trzista", rekao je Glikman, pored ostalog, tom prilikom, najavljujuci da ce inostrani partneri imati i dalje slobodan i ravnopravan pristup na americkoj pijaci, ali i upozoravajuci (sto je bila poruka prevashodno upucena EU), da SAD zadrzavaju pravo na samoodbranu, kao i sve ostale zemlje, u vidu koriscenja izvoznih subvencija kojima ce se domaci proizvodjaci zastititi od nefer trgovinske prakse.

"Trgovina poljoprivrednim proizvodima predstavlja osnovnu valutu u tekucem posthladnoratovskom periodu. Vrlo cesto, to je jedino sredstvo u nasem medjusobnom poslovanju. Svet vise nije podeljen na suparnicke tabore. Demokratija je nadvladala, stvaramo novi svet - svet mnogo mirniji, prosperitetniji i otvoreniji nego sto je to dosad bio."

SAD - i kad je rec o poljoprivrednoj proizvodnji, a i o izvozu - predstavljaju, kao i u mnogo cemu drugom, vodecu silu u tom novom svetu koji je sa londonske govornice opisivao Den Glikman. Amerika je, sa 21 odsto ucesca, vodeci medjunarodni ucesnik u trgovini poljoprivrednim proizvodima, a sa suficitom od 27 milijardi dolara na tom polju u 1996. godini farmeri i prehrambena industrija (kao sto je vec pomenuto na pocetku ovog teksta) predstavljaju daleko najsvetliju tacku u inace negativnom nacionalnom spoljnotrgovinskom bilansu. Zastitne barijere prema inostranstvu prakticno su sasvim uklonjene kad je rec o poljoprivrednim proizvodima, s tim sto status tzv. "najpovlascenije nacije" u trgovini sa SAD ne uziva danas samo 7-8 drzava sa poznate vasingtonske politicke crne liste.

U tom krugu medjunarodnih izopstenika (pored Kube, Irana, Iraka, Libije, Sudana, Severne Koreje i Burme), nalazi se, nazalost, i SR Jugoslavija. Poznatim zidom "spoljnih sankcija" Srbiji i Crnoj Gori i dalje je onemogucena normalna trgovina sa najmocnijom silom sveta; nekakvu sansu za proboj te blokade imaju samo pojedinci sa nekakvim manje-vise simbolicnim poslovima. Jedan takav slucaj registrovan je nedavno u Kaliforniji, odakle je jedan tamosnji biznismen poceo u poslednje vreme da nudi i - koliko cujemo i vidimo u Vasingtonu - da sve uspesnije prodaje niksicko pivo.

Nije mnogo, ali za pocetak bismo i time morali da budemo zadovoljni. Ako, nista drugo, ne moze da se kaze da i ta nasa gurava Jugoslavija nije pomenuta (preko svog hmeljskog zastupnika) u ovom godisnjem pregledu poljoprivrednog bilansa i medjunarodnog poslovanja vodece globalne velesile! Sto se, pak, tice kupoprodaje zita ili kukuruza, to ce ici malo teze i morace malo da se saceka.

Koliko dugo - bolje ne prognozirati.