Bolje nega lane, ali daleko od dobrog

Procene ovogodisnjeg roda psenice krecu se izmedju 2,4 i 3 miliona tona, ali je potpuno neizvesno koliko ce drzava od toga uspeti da otkupi, iako je ponudila zastitnu cenu koja je trenutno za oko 90 odsto veca od svetske. Kukuruz sada izgleda odlicno, ali je preskup za svetsku treminsku prodaju. Seljacima se danas ne moze vratiti ono sto im je juce ukradeno

Zetva psenice je zavrsena. To je jedina informacija kada je je psenica u pitanju do koje se sa sigurnoscu moze doci. Sve ostalo je ili nesigurno ili neizvesno ili "se jos uvek svode racuni" ili je drzavna tajna. Tako se ne moze sa sigurnoscu znati koliki su ovogodisnji prinosi po hektaru, odnosno koliko je psenice ukupno poznjeveno. Neizvesno je koliko je psenice smesteno u silose. Jos uvek nisu svedeni racuni koliko je psenice predato, a koliko je od toga kupljeno i placeno, a drzavna je tajna kolike su bile zalihe psenice pre pocetka zetve i da li i koliko psenice u ovom momentu ima Direkcija za robne rezerve Srbije. Uz sve to, verovatno nas bije i maler, jer je prosle godine zetva bila najslabija za poslednjih 50 godina, ove godine zetva je najduza za poslednjih 20 godina.

Prema zvanicnim podacima, koje je izneo Milan Prostran, sekretar Udruzenja Privredne komore Jugoslavije, pocetkom nedelje bilo je poznjeveno dve trecine povrsina od ukupno zasejanih 800.000 hektara, a do tada je u silose bilo smesteno 2.300.000 tona psenice. Inace, prosecni prinosi ove godine se, kako je rekao Prostran krecu oko 3,8 tona po hektaru.

Ukupan rod ove godine bi, prema njegovoj racunici, bio nesto preko tri miliona tona. Medjutim, Djordje Garabandic, predsednik Nezavisnog sindikata zemljoradnika Srbije, kaze da su prinosi od tri do 3,5 tona po hektaru i da ove godine ne treba ocekivati da ukupan rod bude veci od 2.400.000 tona. "Zito je ove godine podbacilo, samo drzava ne daje to u javnost. Ko je poznjeo na vreme, pre kisa, taj nesto i ima. Inace, ima atara gde je sve led pobio. Postoje parcele u koje kombajni nece ni uci. Zato je rod znatno nizi", naglasava Garabandic.

Tako je republicki ministar za poljoprivredu, izgleda, jos jednom omanuo u proceni ukupnog roda psenice. Proslogodisnji ministar Nedeljko Sipovac prognozirao je rod oko dva miliona tona, a na kraju je bilo svega 1.517.000 tona. Ovogodisnji "poljoprivredni" ministar Jovan Babovic, izjavljivao je pre pocetka zetve, da je psenica odlicno rodila i da treba ocekivati rod od 3,5 miliona tona, te da ce zetva ove godine biti bolja od proslogodisnje (sto zaista nije bilo tesko pogoditi kada ni najstariji seljaci nisu mogli da se sete da je tako malo psenice bilo).

Ali kako se cuju oprecne izjave o tome koliko je psenice poznjeveno, tako je neizvesno i koliko je psenice smesteno u silose. Pored Prostranove izjave, da je skoro celokupan rod smesten u silose, jos neverovatniji podatak je da se u silosima nalazi 2.750.000 tona psenice, kako je rekao Radenko Radivojevic, direktor Instituta za primenu nauke u poljoprivredi. Naime, Garabandic naglasava da su seljaci najveci deo psenice smestili u ambare, manji deo su predali za meljavu, a ostatak ostavili za naturalnu razmenu.

Cak i da se uzme u racun da vise od polovine trznog viska ne predaju seljaci, nego drustvena dobra, u silose bi moglo biti smesteno tek 1.060.000 tona. Ove godine su, naime, drustvena imanja zasejali psenicom 248.000 hektara. Prosecan prinos je bio 4,4 tone po hektaru, ali od ukupnog roda je 300.000 tona semenska psenica, a merkantilne je svega 750.000 tona.

Jos interesantnija je situacija sa podacima o tome koliko je psenice predato, odnosno prodato ove godine. "Ovo je tek pocetak otkupa. Zetva je kasnila i od kraja ove nedelje treba ocekivati ozbiljnije ponude", izjavio je Milos Radovic, zamenik direktora Republicke direkcije za "Nasu Borbu", odbijajuci da precizira da li je i koliko psenice Direkcija kupila.

Inace, drzava je s pocetka zetve "velikodusno obecala" seljacima da ce otkupiti svu ponudjenu psenicu, pa i zarazenu. "Savezna vlada je donela odluku da ove godine primi na uskladistenje i psenicu koja je obolela glavnicom. Posto ona nije za ljudsku ishranu videce se sta ce sa njom uraditi", tvrdi Radivojevic, iako se vec ima prituzbi seljaka da im se ovakva psenica ne prima na skladistenje.

Posao otkupa je trebalo da obavi Direkcija, odnosno ovlascene zitomlinske organizacije. Medjutim, ako je suditi po Radivojevicevom apelu, upucenom seljacima putem RTS, da predaju psenicu, da se ne dvoume, poljoprivrednici su izgleda resili da je zadrze.

Seljaci su, kako kaze Garabandic, svega 15 do 20 odsto svoje proizvodnje prodali Direkciji. "Svega 60.000 tona psenice su drustvena preduzeca prodala i to zitomlinskim organizacijama, ostalo je u vlasnistvu primarne poljoprivredne proizvodnje. Psenicu su prodale samo organizacije koje su imale tvrde arazmane sa mlinarima, jer je bilo avansnih uplata i naturalne razmene", kaze Djelovic.

"Psenicu seljaci nece prodavati dok ne bude dva dinara za kilogram, jer je to realna cena", kaze Garabandic. "Opredeljenje je proizvodjaca, da se ni jedan kilogram merkantilne psenice ne daje mlinarima pod uslovima Vlade Srbije", naglasava Djelovic. Sudeci po ovim izjavama, seljaci nisu naseli na jos jednu galantnu ponudu premijera Mirka Marjanovica.

Naime, izjava premijera Marjanovica, pred pocetak ovogodisnje zetve, da je "drzava resila da vrati dug poljoprivrednim proizvodjacima psenice tako sto ce sve ponudjene trzne viskove otkupiti po ceni od 1,10 dinara, iako je zastitna cena, koju je odredila Savezna vlada 90 para, a svetska 65 para i da na taj nacin drzava subvencionira domace proizvodjace sa 85 odsto", je u najmanju ruku bila cinicna. Pre svega, jos uvek nije sa sigurnoscu utvrdjeno koliko je premijer, odnosno "Progres" u "zitnoj aferi", zaista psenice izvezao i zaradio na tom poslu. Pored toga u vreme sankcija drzava je suspendovala slobodno trziste zitom, odredila otkupnu cenu psenice od 18 para 1994, 28 para sledece godine i 90 para za kilogram prosle godine, iako se ona u svetu u to vreme prodavala cak i po 220 dolara po toni, odnosno 1,15 dinara.

Uz sve to, nakon proslogodisnje, najslabije zetve za poslednjih 50 godina, prouzrokovane ne samo "programom Vlade Srbije" da se seju manje povrsine psenicom i losih vremenskih prilika u jesen 1995. godine, vec pre svega zbog lose cenovne politike drzave, Jugoslavija je morala da uveze oko 270.000 tona psenice. Prema nezvanicnim informacijama, na transakcijama oko jeftinog izvoza i skupog uvoza izgubilo se ni manje ni vise nego 70 miliona dolara.

"Proizvodjacka cena psenice je 1,41 dinara, a Nezavisni sindikat zemljoradnika smatra da seljacima treba isplatiti 1,56 dinara, kako bi imali bar minimalnu zaradu. Ujedno su eksperti obracunavali cenu psenice od 1939. godine do sada u odnosu na cenu jednog grama zlata. Prema toj racunici kilogram psenice bi trebalo da kosta 1,86 dinara", objasnjava Garabandic.

Prema Djelovicevim recima, nigde u svetu nema psenice za 65 para za kilogram kako je to rekao premijer.

"A sta je sa svetskim cenama inputa? Cena jedne tone nafte je 120 dolara po toni, a mi placamo 250 dolara za tonu. Za jedan traktor, srednje jak, u svetu je potrebno 30 tona psenice. Kod nas je za takav traktor potrebno 150 tona psenice. Najbolje vestacko djubrivo je u svetu osam nemackih maraka kilogram, a kod nas je deset puta skuplje", objasnjava Garabandic.

Psenica na Produktnoj berzi u Novom Sadu, za sada, ima dve cene. Stara psenica, istina male kolicine, nudi se po ceni od 1,30, ali zainteresovanih nema. Trazi se nova psenica, roda 1997. godine, ali ponudioci traze dinar i vise od jednog dinara za kilogram, a kupci su spremni da sa avansom plate 96 ili 97 para za kilogram. Inace, za gotov novac seljaci su na njivama prodavali psenicu i 95 para za kilogram. Neki zluradi jezici kazu da su to bili "drzavni dileri" koji su psenicu kupovali za novac dobijen od prodaje PTT.

Koliko je psenice na taj nacin kupljeno potpuno je neizvesno. Zna se samo da je kroz naturalnu razmenu od pocetka setve psenice prosle godine do sada drzava je dosla u posed oko 500.000 tona. Za sav preostali ponudjeni trzni visak, koji drzava namerava da otkupi, obezbedjen je novac za prvih 40 odsto, koji ce se isplatiti u roku od tri dana od predaje dokumentacije, kako je rekao zamenik direktora Direkcije. Preostalih 30 odsto bice placeni do kraja semptembra, znaci posle izbora, a drugih 30 odsto tek do kraja oktobra.

Kako intezivnije prodaje za sada nema, drzava verovatno racuna na cinjenicu da visoke cene skladistenja i cuvanja psenice nece moci mnogi ratari da izdrze i da ce svoju psenicu kad-tad ipak prodati.

Time ce se najzad domace rezerve psenice popuniti, koje su pre pocetka zetve, prema nezvanicnim informacijama iznosile svega 200.000 tona, a ne 400.000 koliko je bilo neophodno da bi se nova psenica docekala. Ako se zna da godisnja domaca potrosnja psenice iznosi 1,8 miliona tona, da je prosle godine rodilo 1,5 milion tona, da je uvezeno oko 270.000 tona, da je do pocetka zetve ostalo 200.000 tona, nekako ne stima podatak da je prosle godine pred zetvu bilo milion tona na zalihama. Naime, kako nismo izvozili nego uvozili psenicu, gde se delo onih famoznih milion tona psenice?