Umetnost pobune grupe Magnet

Osetljivost clanova grupe Magnet na traume vremena je veca nego kod prosecnih ljudi, otuda su njihovi nastupi avangardni, dakle, oni su predvodnici jednog novog i drugacijeg urbanog mentaliteta koji se upravo sada formira u njihovoj generaciji i koji ce, ubuduce, biti sve vidljiviji i sve uticajniji u nasem drustvenom zivotu

Jovan Despotovic

Vracanje 88 mucaka za uzaludnih 88 dana "zute revolucije": Magnet u akciji FOTO: N. Stojanovic

Jugoslovenska umetnost ima znacajnu tradiciju tzv. angazovanog stvaralastva. Tako je medju prvima ostao zabelezen provokativni umetnicki i politicki nastup Mirka Kujacica 1932. godine koji je uz svoje radove na zid Umetnickog paviljona na Kalemegdanu, zakucao i jednu radnicku cokulu uokvirenu pravim slikarskim ramom. Smisao se nalazio u vredjanja blaziranog ukusa gradjanske klase, ali je sadrzao i jasnu idejnu poruku sa otvorenim levicarskim kriticizmom.

U posleratnom periodu dogmatizam socijalistickog realizma bio je ideoloski izrazito zahtevan prema umetnickom stvaralastvu, ali ne u kritickom vec apologetskom maniru. Poslednjih decenija poznog modernizma srpske umetnosti javnost se povremeno suocavala sa politici provokativnim stvaralastvom poput famoznog Crnog talasa ili Slikarstva prizora Mice Popovica. Ovakvi slucajevi u nasoj kulturi nastajali su u specificnim, ideoloski kriticnim i politicki nestabilnim vremenima.

Najzad, bilo je vecih ili manje otvorenih politickih ekspresija u likovnoj umetnosti devedesetih godina. No, to su bile tek sporadicne pojave nekoliko senzibilnijih autora, bez veceg uticaja na javnost i bez dovoljnog odjeka u strucnim krugovima. Te fenomene registrovala je knjiga "Art in Jugoslavija 1992- 1995." koju je objavio Centar za savremenu umetnost jugoslovenskog Fonda za otvoreno drustvo. Ovde cemo ukazati na jednu radikalnu umetnicku pojavu koja je, u poslednje vreme, najdirektnije i najotvorenije identifikovala politicki i idejni milje koji dominira i koji najfatalnije odredjuje sudbinu kulture i umetnosti, dakako uz sve ostale oblasti drustvenog i ekonomskog zivota, koji pod ociglednom prinudom vodimo.

U Beogradu od 1993. godine deluje umetnicka grupa Magnet osnovana u Knjizevnoj akademiji "Tradicija avangarde" pod pokroviteljstvom Sorosove fondacije cije jezgro cine Miroslav Nune Popovic, Jelena Marjanov i Ivan Pravdic. Vec prvi javni nastup 29. aprila 1996. godine pokazao je smer njihovog delovanja. Taj pocetak serije javnih radova pod opstom odrednicom street-art (ulicna umetnost) oznacio je visoki stepen Magnetovog provokativnog angazmana koji istovremeno ukazuje i na jedan izrazito slozeni umetnicki sadrzaj sacinjen od ideoloskih, etickih i estetickih komponenti nezabelezenih u nasoj novijoj vizuelnoj produkciji.

U pozivu gradjanima da se prikljuce izvodjenju njihovog prvog ulicnog hepeninga pod nazivom FaluSerbia naveli su da ce to biti: jedinstvena prilika da osete, pomiluju, poljube stvaralacke moci Srbije. Simbol te stvaralacke moci Srbije bio je falus od osamdeset santimetara na kome je zakacena fotografija tadasnjeg republickog predsednika. Ova protestna akcija je u toku izvodjenja prekinuta drugom, policijskom kontraakcijom u kojoj su uhapseni clanovi grupe. Projekat ovog ulicno-pozorisnog performansa bio je zapravo prva manifestacija zestokog otpora mladih stvaralaca prema zatecenom kulturnom i umetnickom stanju jednog drustva lisenog ikakve pozitivnije idejnosti.

Potom je usledila serija od cetiri street-art akcije izvedene pred nasim vodecim institucijama iz razlicitih oblasti. "Poslednja Tajna vecera" priredjena je 13. maja 1996. uz zidove SANU: Kroz drzavne umetnicke institucije i umetnucka udruzenja, bioloski i stvaralacki istroseni kulturni mediokriterti sprecavaju da novi ljudi ostvare veci uticaj na drustvo: drzavu i planetu. Kola za spasavanje su stigla. Mi ih vozimo. Magnet - stoji u proglasu koji grupa redovno objavljuje. Za postavljenom trpezom ucesnici su u tisini jeli pogacu i ispili vino. U svim strukturama ovog drustva, sve se dogovaralo i planiralo na nekakvim tajnim vecerama, a njihov ishod je poznat. Hteo sam, kaze Popovic, da mi, kao umetnici, napravimo tu dugoocekivanu poslednju tajnu veceru i da konacno krenemo u stvaranje boljeg i pravednijeg drustva - sto nedvosmisleno ukazuje na njihove progresivne, dakle u osnovi one ideje koje su karakteristicne za levicarske (umetnicke i drustvene) pokrete. Mesto odrzavanja ovog street-arta ukazalo je gde se zapravo institucionalno inaugurise zvanicna kultura i umetnost, a naravno i sve ostale vrednosti iz drugih oblasti socijalnog zivota nacije. Ispred RTS-a Magnet je 27. maja tacno u 19:30 razbio jedan televizor iskazujuci revolt zbog opsteg uverenja u pogubnu propagandnu funkciju koju drzavna televizija vrsi. Performans je nazvan "Otkrovenje" ukazavsi na neophodnost okoncavanja informativno- obmanjivacke sluzbe masmedija. Ovaj protest protiv izrazite info-manije jos jednom je locirao glavnog sejaca propagandnog otrova i raspirivaca mrznje svih vrsta: od etnicke i politicke do esteticke i umetnicke. "Isterivanje djavola" izvedeno je 10. juna ispred Narodne biblioteke Srbije: Performansom "Isterivanje djavola" zauvek se oslobadjamo opsednutosti Ivom Andricem (opseo Miroslava Nuneta Popovica), Desankom Maksimovic (opsela Jelenu Marjanov) i Milosem Crnjanskim (opseo Ivana Pravdica) - stoji poput autobiografske ispovesti u njihovom letku. Kao specijalna donacija Narodnoj banci Jugoslavije koju je grupa Magnet ucinila 24. juna, izvedena je akcija "Zlatna poluga". Duhovnu podlogu dinaru tesku 40 kilograma i u iznosu od 15.000 USD simbolicki su ucinili ne bi li nacionalna valuta vecno ostala stabilna.

Nakon jednogodisnje pauze Magnet je nastavio aktivnost 16. juna 1997. godine projektom "Rekvijem za Srbiju". Akcija je odrzana na danas sigurno najneuralgicnijem mestu - u Pionirskom parku pred kancelarijom predsednika Srbije. Uz zaklanu svinju na kojoj je pisalo Srbija namera je bila da se Slobodanu Milosevicu preda i sledeca poruka: Gospodine predsednice Milosevicu, zaklali ste Srbiju i sve u njoj: zivot, umetnost, nauku, kulturu, privredu, ekonomiju, skolstvo... pravdu i postenje. Nista nije ostalo. Poklanjam vam ovu zaklanu svinju duboko uveren da na taj nacin jasno predstavljam svoje gore navedeno misljenje o konkretnoj posledici vase vladavine Srbijom. To je moj rekvijem za Srbiju... Ovaj svojevrsni umetnicki krik naznacio je da smo se nasli na samom dnu jedne visegodisnje agonije. Naravno da je ova izuzetno otvorena i ostra provokacija morala ponovo da izazove reakciju policije koja je jos jednom uhapsila Nuneta Popovica. Tezina i smisao te umetnicke i politicke akcije dobili su potvrdu i od nevladinih organizacija koje su, za razliku od proslogodisnjeg hapsenja clanova grupe, ovog puta reagovale.

Odmah zatim, 25. juna izvedena je akcija "88 jaja za novu opozicionu vlast" kada su clanovi Magneta jajima gadjali Skupstinu grada. Kao i uvek dosad uz akciju je uradjen i kraci proglas: Lazni spasitelji i dosadni trbuhozborci pokusavaju da ozive zaklanu i ucrvljalu lesinu drzave - umesto da stvaraju novo drustvo. Da li je to jos jedan od uzroka naziruceg gradjanskog rata u Srbiji? Koljacevim saucesnicima MAGNET vraca njihovih 88 mucaka za 88 uzaludnih dana "zute revolucije". Osim sto ne znaju bas nista, oni ne znaju ni ko zna. Na ovom mestu je nacinjen znacajan obrat od entuzijazma prema skepticizmu, od blagonaklonosti prema sumnji - sa najavom nekih buducih dalekoseznih posledica. Taj drugi rad u svojevrsnom triptihu pokazao je puni smisao politickog angazovanja grupe Magnet, danas svakako bez presedana u jugoslovenskoj savremenoj umetnosti. Pri tome, ocigledno je da Magnet u sustini ne pravi ustupke kada su u pitanju osnovne slobode i prava - od politickih i individualnih do umetnickih. Sudbina njihovih projekata i njihova licna, najpre po vodju grupe Nuneta Popovica, belodano je pokazala da je represija rezima ostala sasvim sacuvana bez obzira na spoljasnju kozmeticku prepravku te da je, sa druge strane, a to je paradoks na koji oni ukazuju, ostala sacuvana i opresivnost novih vlasti u samoj kulturnoj politici. Utvrdjivanje ove cinjenice otkriva i jedan realni problem koji se isprecio pred danasnje umetnike. Instrumentalizacija stvaralastva od strane nove gradske vlasti pokazuje se jednakoznacajnom i poraznom u istom smisli u kojem smo imali prilike da se, nazalost, uveravamo u proteklom, po svim pokazateljima izrazito nepovoljom periodu. Na fenomenu Magneta identifikuje se zapravo isti odnos institucionalne kulturne politike bez obzira ko je definise i sa kakvim ciljem se ona kreira: i republicka (socijalisti) i gradska (Zajedno) kulturna vlast prakticno se na isti nacin odnose prema ovoj vrsti umetnicke aktivnosti. Odavde bi se konsekventno mogli izvesti krajnje nepozeljni zakljucci.

Najzad, kao treca street-art akcija izvedeno je 2. jula desetominutno cutanje ispred zgrade SANU pod nazivom "Zaklani ste. Nase saucesce". Ovim projektom Magnet je ozalio desetak miliona gradjana koji ce uskoro morati da se suoce s cinjenicom da su i oni, kao i drzava, zaklani. Koljac i saucesnici oblizuju svoje okrvavljene ruke, a njihove zrtve su postale zombiji koji bezbrizno hodaju, - stoji, po obicaju, u njihovom propratnom letku. Poruka je jednostavna i direktna: vlast je dakako najodgovornija za sadasnje stanje nacije, ali ona ima i neobicne saucenike: opoziciju i Srpsku akademiju nauka i umetnosti (kao vrhovnu naucnu i kulturnu instituciju) koja je, prema Magnetu takodje odgovorna jer je ideologija (Memorandum) iz njenih veleumnih kabineta izasla na ulicu i uzrokovala crveno- crnu nakazu nacionalsocijalizma.

U jednom razgovoru povodom akcije FaluSrbija Nune Popovic je ovako okarakterisao umetnicke premise rada Magneta: Za mediokritete na vlasti kvalitet u umetnosti je tzv. umetnicka estetika... To je jedna velika zabluda da ce neko u 21. veku da se bavi umetnickom estetikom. Nas glavni problem je estetika covekove svesti. Ovim je Popovic pokazao da se nalazi izravno na tragu tradicionalnih avangardnih pokreta od dadaizma preko ruskog umetnickog eksperimenta ranih revolucionarnih godina do hepeninga i preformansa kasnog modernizma koji su imali isti cilj: menjanje (poboljsavanje i podizanje na visi stupanj) opste eticke i esteticke svesti. Vide se i jasne asocijacije na umetnost sovjetskog Oktobra - primerice na Tatljinov Spomenik III internacionali kao arhetipski model za, isto tako, utopisticku Fontanu vestacke krvi pod nazivom Beograd je svet. Objasnjavajuci svoju ideju Popovic je rekao: Na Trgu Republike bila bi ogromna "fontana" kruznog oblika (aktivni spomenik), opasan dzinovskim TV reklamama preko kojih bi se prelivala vestacka krv. Program svih svetskih informativnih kuca bi se emitovao 24 casa, a na monitorima bi pisalo koliko je u sekundi ubijeno ljudi u svetu i koliko svake sekunde krvi istice. Od statistickog odeljenja Medjunarodne zajednice bismo tri puta nedeljno dobijali podatke o broju ubijenih. A na drugom mestu on eksplicitno kaze: Nas projekat je pravljenje umetnickog dela od grada, sto ga priblizava idejama velikih utopistickih preobrazaja ovog veka.

Iako postoji neposredna povezanost proslogodisnjih akcija Magneta sa sadasnjim, ipak se kao jedan poseban fenomen izdvojio triptih izveden ove godine. Promena od prizeljkivane erekcije (uspravljanja) i penetracije (prodora u svet) postdejtonske Srbije (FaluSerbija) do konacne istine (Rekvijem za Srbiju) ovog istorijskog trenutka ima smisao zaokruzenja aktivnosti grupe Magnet. Njihova brzina uocavanja drustvenih problema i reakcija zaprepascujuci su i jedinstveni u nasoj aktuelnoj umetnosti uopste. Takodje se zapaza i tacno lociranje generatora krize: vrhovna vlast, simbolicni vrh kulturnih i umetnickih institucija, i ukazivanje da je, a to je novost - nekada opozicija a danas nova vlast, pokazala sindrom ni cinjenja ni necinjenja koji je izgleda zajednicki onima koji vladaju u ovakvoj vrsti rezima. Promena sistema je upravo pravi cilj koji bi omogucio odstranjivanje destruktivnih uzroka. U performansima grupe Magnet iskljucivo je o tome rec. Njihova upozorenja su direktna. A ako je vec potpuno izvesno da je stara vlast i na znatno krupnije proteste oguglala, nikako nece biti dobro ako i novoformiranu vlast u urbanim centrima bude zahvatila ista neosetljivost i autizam. I nikako nece biti dobro ako za kulturu zaduzeni u novoj vlasti ovu aktivnost Magneta budu razumeli samo kao umetnicki neobuzdan cin za jednokratnu upotrebu. Ono sto Magnet danas radi je prvo javno, esteticko i eticko skretanje paznje na opstu zapustenost i duhovnu pustos devedestih koju smo nasledili iz propalog samoupravnog eksperimenta. Osetljivost clanova grupe Magnet na traume vremena je veca nego kod prosecnih ljudi, otuda su njihovi nastupi avangardni, dakle, oni su predvodnici jednog novog i drugacijeg urbanog mentaliteta koji se upravo sada formira u njihovoj generaciji i koji ce ubuduce biti sve vidljiviji i sve uticajniji u nasem drustvenom zivotu.

A oni koji su objavili da su spremni za sve moguce promene, pa tako i za ozbiljnu izmenu zatecenog stanja u kulturnim procesima, morali bi savesno da procitaju ove Magnetove signale. U suprotnom, kao i ranije, potopice ih upravo oni procesi koji ce zasigurno temeljito izmeniti sliku sadasnjeg stanja. Sa njima ili bez njih - za Magnet i drugu ozbiljnu umetnost, nebitno je.