PRICA O STVARANJU COVEKOVOG IDENTITETA

Nas politicki i ekonomski sistem ne dozvoljava ljudima da odrastu, skrojeni su upravo tako da ih ocuvaju zavisnima

Mesto na kojem boravimo povezuje nas sa ljudima, omogucava nam da stvaramo identitet ili autenticnost koju cine nasi postupci, svojstva, rezultati naseg delovanja, zivotne prilike... Kada govorimo o mestu u koje smo ugradili zamisao da bude nasa kuca, osecamo da je ono srediste od javnosti najpovucenije sfere, sacinjene od svega sto, po vlastitom osecaju, pretpostavljamo kao privatnost ili sto delimo sa odredjenim ljudima.

Misao da pripadamo odredjenom mestu znaci da smo sa njim uspostavili odnos. Baveci se znacajem koji za formiranje covekovog identiteta ima kvalitet odnosa uspostavljenog sa mestom na kojem boravimo - narocito sa onim koje smo namenili privatnom stanovanju - Tijana Mandic, psiholog iz Beograda, kaze: "Covekov identitet predstavlja jedan kompleksan i paradoksalan dinamicki sistem koji se razvija i prema tome menja. Kada govorimo o covekovom identitetu obicno se bavimo identitetom osobe za koju mozemo da kazemo da je zrela, da je postigla maksimum funkcionalne integracije, naglasavajuci da u psihologoji ne koristimo apsolutne kategorije, sto bi znacilo da ne mislimo na apsolutnu zrelost. Zrela osoba formira autenticne kontakte sa ljudima koje izabere, ona moze da stvori kvalitet povezanosti sa njemu bitnim ljudima. Za razliku od zrelog coveka nezreli je 'lepljiv', odnosno ulazi u simbiotske odnose, a kao njegovo nalicje pojavljuje se 'usamljeni jahac' - prepoznatljiv je po tome sto ne podnosi da mu se priblizite".

Teritorija i vrsta fizicke bliskosti kod ljudi odlucujuci se za izgradnju identiteta i za kvalitet odnosa sa drugim ljudima. Zivljenjem na jednoj teritoriji, kaze Tijana Mandic, medju ljudima nastaje fizicka bliskost, a iz nje se razvija psiholoska povezanost koja nam omogucava da u kontaktu sa drugim ljudima osetimo poverenje, toplinu, sigurnost...

Da bi covek, medjutim, mogao da oformi zreli identitet, treba da se odvoji i od teritorije i od dominantnih osoba u njegovom zivotu. - Ovo odvajanje koje moze biti bukvalno (covek se iseljava iz zemlje, odlazi iz kuce) ili simbolicno, nosi sa sobom proces tugovanja i razocaravanja u prethodne idole i mesta. Svaka kriza identiteta, uostalom, ponavlja fazu separacije i separacine probleme: Da li ostati ili otici? Da li promeniti profesiju? Da li promeniti sebe? Nakon separacije stvaramo svoju teritoriju ili se vracamo na prvobitnu - smatra Tijana Mandic.

Neki ljudi se vracaju kao zreli u primarnu porodicu i tu formiraju svoju, takozvanu sekundarnu porodicu. "Ovakav slucaj moze da bude kvalitetno resenje ako je osoba koja se vratila sa integrisanim identitetom u sada vec prosirenu porodicu - inace veoma slicnu plemenskoj zajednici - postavila jasne generacijske granice, ako su odredjene uloge i zadaci. Covek moze da se vrati i kao nezreo u prosirenu porodicu kada se stvaraju patoloski savezi. Tipican primer jedne disfunkcionalne porodice izgleda ovako: baka i unuk se udruzuju protiv ostalih clanova porodice, spavaju u dnevnoj, prolaznoj sobi pored televizora, niko ne mozda da prodje a da oni to ne vide i ne prokomentarisu; mama i cerka spavaju u drugoj sobi, a tata koji se u ovom slucaju vratio kao nezreo - u decjoj sobi. Covek moze da sazri ne vracajuci se u primarnu porodicu, a da s njom i svojom novom porodicom odrzava veoma samostalan odnos. Moze i da ostne sam, nezreo i da se vrati na prvobitnu teritoriju. Najcesce je rec o osobi koja je pobegla od primarne porodice jer misli da bi tu bila ugrozena. Ona zapravo posmatra svoje roditelje kao monstrume i onda u zivotu ponavlja takve odnose sa drugim ljudima", objasnjava Tijana Mandic.

Prica o stvaranju identiteta ne bi bila potpuna kada ne bismo obratili paznju na politicke i ekonomske uslove u kojima zivimo. Nas politicki i ekonomski sistem ne dozvoljava ljudima da odrastu, skrojeni su upravo tako da ih ocuvaju zavisnima, infantilnima. Nezrelim ljudima je lako manipulisati, od njih se, jednostavno, dobija poslusnost.

Daniela Stefanov