JUGOSLOVENSKI EKONOMISTI O ODLUKAMA KONTAKT GRUPE

Dr Miroljub Labus: Mere, ocito, nisu usmerene na obaranje rezima, vec na iznudjivanje ustupaka. Dr Petar Djukic: Drugaciji modaliteti sankcija nisu manje opasni. Dr Danijel Cvjeticanin: Potencijalne “dafine" i “jezde" vec trljaju ruke. Dr Marta Madzar: Sankcije nece imati veceg efekta. Dr Mladjen Kovacevic: Devizna sredstva vec preneta na sigurnija mesta

Beograd. - Tumaceci odluku Kontakt grupe kao nameru da se zamrzne jugoslovenska imovina u inostranstvu i kao nagovestaj zabrane investiranja u domacu privredu, dr Miroljub Labus smatra da ona predstavlja u vecoj meri opomenu ovoj vladi, nego sto je efektivna sankcija. Naravno, sva prica o sankcijama ima negativne efekte po zemlju jer povecava nekomercijalne rizike investiranja. Ipak, imajuci u vidu da su domaci akteri vec sklonili likvidnu finansijsku imovinu koju drze u inostranstvu ovakva odluka verovatno nece imati neke teze, direktne posledice. Mnogo bi ozbiljnija bila mera ako se zamrzavanje odnosi na brodove, avione ili prevozna sredstva. Mere Kontakt grupe, ocito, nisu usmerene na obaranje rezima, vec na iznudjivanje ustupaka. Iz nedavne izjave Evropske unije, uostalom, vidi se da se vec vode prethodni pregovori negde u inostranstvu izmedju Beograda i Pristine o tome kako poceti pregovore i ovakve mere Kontakt grupe treba vise da usmeravaju Beograd nego da kaznjavaju, misli dr Labus.

Po misljenju dr Petra Djukica ovakav potez Kontakt grupe nije iznenadjenje, mada se sada ne radi o sveobuhvatnom paketu ekonomske i svake druge izolacije kakve su bile ranije sankcije. Ni sistem njihovog sprovodjenja nije isti, jer ove sankcije ne propisuje i ne sprovodi Savet bezbednosti sa sistemom UN. No, iako je modalitet drugaciji, po nas nije nista manje opasan. Kontakt grupu domaci politicari mogu nazivati takozvanom, ili samozvanom ali zato njena uloga nece biti manje znacajna, a posledice te uloge nista manje teske ili obespokojavajuce. Najpre zato sto sest zemalja clanica ove grupe imaju takvu specificnu tezinu da mogu da obavezuju i EU i najveci broj privreda i drzava sveta. Zatim, u Kontakt grupi se kao clanovi nalaze i nasa tri najvaznija ekonomska partnera i u spoljnotrgovinskom i u tehnoloskom smislu - Nemacka, Italija i Rusija. Tvrd stav vlasti - pocev od Gonsalesovog izvestaja, preko medjunarodnog posredovanja u kosovskoj krizi do referenduma kome se znao ishod - deo je ekonomskog doprinosa uvodjenju nove sankcijske ere i ovo je, verovatno, samo pocetak, prognozira dr Djukic.

I dr Danijel Cvjeticanin misli da se sa ovim merama nastavlja spoljni pritisak na nasu zemlju. Privredne sankcije su samo deo tog pritiska, a njegov, mozda jos gori deo predstavlja medijski i propagandni rat. Mozda ce se nekome uciniti da ove sankcije nece naneti veliku stetu nasoj privredi (kao sto se to svojevremeno pricinilo i Radomanu Bozovicu), ali je jasno da je svaka nova mera te vrste koja se donosi, u stvari eskalacija sankcija, sto onda ima teske ekonomske posledice. Posebno zabrinjava cinjenica da jedan uzak sloj stanovnistva prizeljkuje sankcije, jer su mnoge domace poznate ekonomske imperije nastale u uslovima najveceg osiromasenja stanovnistva. Potencijalne “dafine" i “jezde" vec trljaju ruke i za ekonomiste je jako vazno da prepoznaju te interese i takve kategorije “privrednika", kaze dr Cvjeticanin.

Dr Marta Madzar misli da su odluke iz Rima na liniji onoga sto je Kontakt grupa vec najavila i da nece imati veliki direktni efekat, jer je najveci deo drzavne imovine u inostranstvu vec zamrznut zbog neresenih problema sukcesije. Takodje, jugoslovenska vlada i drzava nisu ni do sada dobijale kredite za investicije ili privatizaciju, pa ni ta pretnja ne moze da ima neposredni efekat, smatra ovaj ekonomista.

Dr Mladjen Kovacevic pretpostavlja da su drzavne institucije i privreda devizna sredstva u inostranstvu vec prenele na sigurnija mesta, bas zato sto je bilo najave mogucnosti njihovog zamrzavanja. Ujedno, on ne veruje ni da je rec o nekim znacajnijim sumama, jer je veliki deo deviza potrosen kroz ogroman spoljnotrgovinski i platni deficit u poslednje dve godine. U nedostatku tih sredstava, uz nemogucnost da se zbog novih mera ostvari priliv dodatnog kapitala od 1,5 milijardi dolara, kao sto je to planirala Savezna vlada, preti ozbiljna opasnost da se u drugoj polovini 1998. godine proizvodnja bitno smanji u odnosu na prethodnu godinu. Uz to, istice dr Kovacevic, mozda i nije lose sto necemo moci da rasprodamo drzavni kapital u iznudici i “pojedemo ga", poput Telekoma, odnosno sto cemo prinudno morati da ga sacuvamo za prilike u kojima ce ta sredstva moci da se uloze u novu opremu, znanje i buducnost.

B. Jager