KONFERENCIJA ZA STAMPU KLAUSA KINKELA I MILA DJUKANOVICA U BONU

Sef nemacke diplomatije najavio sastanak izaslanika predsednika Crne Gore sa nemackim strucnjacima o mogucnostima stvarnog izuzimanja Podgorice iz postojecg rezima sankcija, kao i eventualnih novih mera protiv SRJ

Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona

Dijalog o Kosovu ili dalja izolacija: Milo Djukanovic i Klaus Kinkel FOTO: Rojters

Crna Gora moze da racuna sa daljom podrskom Bona. Istovremeno je ta podrska i upozorenje Beogradu da shvati da se konstruktivnom politikom dobija nuzna podrska medjunarodne zajednice, odnosno da se odbacivanjem takve politike produzava izolacija. To je u najkracem rezime jucerasnjih razgovora crnogorskog predsednika Mila Djukanovica sa nemackim ministrom inostranih poslova Klausom Kinkelom. On je obecao dalju podrsku Djukanovicevoj "izrazito razumnoj i reformama okrenutoj politici". Kao posebno znacajnu istakao je konstruktivnu politiku Podgorice u vezi sa resavanjem kosovskog pitanja. Kinkel je najavio i da ce se naredne sedmice u Bonu Djukanovicev izaslanik sastati sa ekipom nemackih strucnjaka da bi se razmotrile mogucnosti stvarnog izuzimanja Podgorice iz postojeceg rezima sankcija, kao i eventualno novih kaznenih mera protiv SR Jugoslavije.

Kinkelu je do uspeha saradnje sa Crnom Gorom posebno stalo i zato sto je smatra svojevrsnom lekcijom za Beograd. “Mi zelimo da gradjani u Crnoj Gori osete da konstruktivni kurs predsednika Djukanovica ima podrsku i da od toga i oni imaju koristi. Zelimo da istovremeno posaljemo signal ka Beogradu. Ko saradjuje sa medjunarodnom zajednicom dobija podrsku, a ko se tome protivi ostaje izolovan” - rekao je Kinkel. On je jos jednom naglasio da najvazniji zahtevi koje je medjunarodna zajednica postavila pred Beograd i predsednika Slobodana Milosevica, uprkos malim pomacima, nisu ispunjeni. “Mi se nadamo da ce iz potpuno drugacijeg drzanja Crne Gore (u vezi sa kosovskim problemom) proizaci i pozitivno dejstvo na Beograd”, istakao je Kinkel.

Podsetio je da je medjunarodna zajednica Crnu Goru vec nagradila. U tom sklopu Kinkel je istakao opredeljenje medjunarodne zajednice da ova jugoslovenska republika bude izuzeta iz sankcija, zatim privrednu podrsku kao i tri miliona ekija koje je Crnoj Gori odobrila EU i to, kako je istakao Kinkel, na nemacki predlog i insistiranje. Mogucnosti pruzanja dalje podrske Podgorici razmotrice trojna delegacija Komisije EU koja 5. maja odlazi u Podgoricu.

Milo Djukanovic je naglasio da je u Bonu dobio isto tako odlucnu podrsku, kao sto je to bio slucaj i u drugim zemljama u kojima je boravio proteklih sedmica. “Posebnu podrsku Nemacka daje modelu multietnicke demokratije smatrajuci ga modelom za citav region”, naglasio je Djukanovic na jucerasnjoj konferenciji za stampu. Izrazvajuci uverenje da ce se naci dalje mogucnosti da politicka podrska bude pretvorena u privrednu saradnju, pre svega saradnju nemackih i crnogorskih preduzeca, Djukanovic je istakao: “To ce biti velika podrska i ohrabrenje ne samo Crnoj Gori, vec i demokratskim procesima u citavoj Jugoslaviji”.

Djukanovic je pred novinarima ponovio poznati stav Crne Gore o Kosovu, koji je, kako je rekao, naglasio i ministru Kinkelu. Istakao je da resenje vidi u hitnom otpocinjanju dijaloga uz ucesce trrece strane.

Odbacujuci dezintegraciju Jugoslavije, kao i pokusaje ocuvanja trenutnog stanja na Kosovu, Djukanovic je na konferenciji za stampu rekao da je resenje “u visokom stepenu autonomije za Kosovo uz najvise garancije za manjinska prava u skladu sa svetskim standardima”. Crnogorski predsednik je istakao da prihvata svaku formu medjunarodnog ucesca u srpsko-albanskim razgovorima. Ukoliko tu ulogu budu preuzeli OEBS i Felipe Gonsales, Crna Gora je spremna da im pruzu svaku logisticku podrsku - istakao je Djukanovic.

Crnogorska delegacija juce je razgovarala i sa saveznim ministrom za privrednu saradnju i razvoj Karlom Diterom Sprangerom, kao i predstavnicima Nemacke industrijske i trgovinske komore. Kao i u prekjucerasnjim razgovorima sa predstavnicima privrede i bankarstva, najvise reci bilo je o nemackoj pomoci, tj. saradnji u oblasti energetike i turizma (u smislu finansiranja privatizacije i gradnje novih objekata), kao i o rekonstrukciji bankarskog sistema u ovoj jugoslovenskoj republici.