sreda, 29. april 1998. | |||
REPORTER “NASE BORBE" NA KOSMETUNa granici mirnije, razgovori polovicni
Predstavnici albanskih politickih partija ni juce nisu dosli “na otvoreni" bezuslovni dijalog, pa ih je Ratko Markovic optuzio kao direktno odgovorne za terorizam. Paralelno sa razgovorima, protest gradjana albanske nacionalnosti, najbrojnije u poslednjih desetak dana
Dragan Banjac
|
Ni juce, dvanaesti dan za redom, predstavnici albanskih politickih partija nisu se odazvali pozivu Vlade Republike Srbije “na otvoreni i bezuslovni dijalog". Razgovori su, kako je rekao Bosko Drobnjak, pokrajinski ministar informacija, odrzani u istom sastavu kao i prethodnih jedanaest puta, poziv Vlade Srbije ostaje i dalje otvoren, a o narednim susretima ucesnici i javnost bice “blagovremeno i na odgovarajuci nacin obavesteni", rekao je Drobnjak, a potom se novinarima obratio sef vladinog tima za razgovore potpredsednik Vlade Srbije prof. dr Ratko Markovic:
- I danasnjem razgovoru Vlada Republike Srbije pristupila je sa cvrstim uverenjem da dogovor za resenje kosmetskih problema moze proizaci jedino iz razgovora izmedju partnera koji se uzajamno uvazavaju - rekao je Markovic i nastavio: alternativa dogovoru moze biti samo diktat, jednostrana odluka sto je jedna vrsta nasilja. Najbrutalniji oblik nasilja je terorizam. Svedoci smo da na Kosovu i Metohiji terorizam jaca u obrnutoj srazmeri sa dijalogom koji se odvija u vezi sa Kosovom. Stoga direktnu odgovornost za terorizam snosi onaj koji odbija ucesce u dijalogu. Zato, kada deo medjunarodne zajednice podrzava albansku stranu koja odbija dijalog, on time podstice terorizam, a dijalog tera u corsokak. Mi smo na prethodnom sastanku izvrsili jedan popis prava nacionalnih manjina iz medjunarodnih akata i gotovo da nema prava koje nije garantovano domacim Ustavom i zakonodavstvom. Medjutim, ljudska prava Albanaca najvise su ugrozena na ovom prostoru od strane samih Albanaca. Njima neki drugi Albanci zabranjuju da idu na izbore, da vrse politicka prava osim onih kojima izrazavaju svoj protest, nepristajanje na drzavu Srbiju. Ne daju im da studiraju, da koriste zdravstvene usluge i tome slicno.
- Danas je bilo reci o lokalnoj samoupravi kao obliku ucesca nacionalnih i etnickih zajednica u vrsenju javnih poslova, posebno u visenacionalnim sredinama kakav je Kosmet. Postignut je i konkretan dogovor o tome. Mi ovim zelimo da zajednicki dodjemo do demokratskih institucija, drzave Srbije, razume se. Demokratsku Srbiju mi protivstavljamo velikoj Albaniji kao alternativi za resavanje kosmetskog problema, koje je, po svemu sudeci, krajnji cilj strane koja odbija dijalog. Velika Albanija je bila i ostala velika kreacija fasizma i nju je moguce restaurirati, kako se pokazuje, samo fasistickim metodama. Demokratska Srbija treba da bude kreacija slobodnih gradjana, u njoj treba da se ostvaruju sve slobode, od licnih do etnickih i kolektivnih i ona se moze stvoriti samo demokratskim metodama. Metod da se dodje do takve Srbije na Kosmetu je metod koji nudi Vlada Srbije ovakvim razgovorima - rekao je juce Markovic novinarima u Centru kosovskog okruga u Pristini.
Uporedo sa trajanjem razgovora, na glavnoj pristinskoj ulici, odvijao se protest gradjana albanske nacionalnosti koji je juce bio najbrojniji za poslednjih desetak dana. Veruje se da je medju setacima bilo izmedju sedam i osam hiljada Albanaca koji su juce, iako je prema ranijem dogovoru bila pozeljna samo parola “Sloboda - nezavisnost" (Ljiri - pavarsi), uzvikivali i neke koje nisu bile dogovorene. Tako se culo “Zivot damo, Kosovo ne damo", “Besa, besa, dao sam rec da cu za Kosovo zivot dati", “Drenica, Drenica", “Decane, Decane", a cula su se i klicanja predsedniku DSK i Rugovi.
Usred kolone koja se zbog malog prostora kretala veoma sporo, na kolicima koja su setaci vukli, improvizovan je mali sto pored koga su bile tri stolice, a na stolu tri zastavice, albanska, jugoslovenska i americka. Ispod stola postavljen je mali top koji je, prema recima ucesnika protesta, simbolizovao predaju oruzja.
Ako je suditi po nedostatku informacija, kako u pristinskom Medija centru, tako i u kosovskom Informativnom centru (bliskom DSK i Ibrahimu Rugovi) jucerasnji dan na Kosovu i Metohiji bio je mirniji nego prethodni. Nekolicina novinara uspela je da se ubaci u vojni helikopter koji ih je poveo u granicni pojas prema Albaniji, ali mesta nije bilo, ne samo za snimatelje, kako je najavljeno, vec je i ovde primenjeno “pravilo podobnosti".
Pristinski muzicki Radio Korona javio je juce ujutru da je u ovdasnjem porodilistu osvanulo 18 beba - 9 devojcica i 9 decaka. Neko je rekao: “Pocela je makar polna ravnoteza ovde". Ona druga ravnoteza ipak je jos daleko.
- Mi ne odustajemo i ocekujemo da vec dodje kraj ovih dugih sednica. Mi ne mozemo vise nikoga moliti u
nasoj zemlji da nam kaze sta hoce i kako hoce, iako oni prakticno imaju sve. Zato hocemo da cujemo sta
oni jos traze da im ono sto pripada damo. Zato smo uvek na raspolaganju. Medjutim, ono sto oni traze -
otcepljenje Kosova od Srbije - to nece dobiti. Oni to nisu zasluzili, vec da zive kao svi drugi gradjani. Jer,
Ustav Srbije i SR Jugoslavije garantuje svakom gradjaninu sva prava i niko nije ugrozen, vec je cak i
stimulisan - rekao je pre pocetka jucerasnjih razgovora u Pristini Kajtaz Zagora iz Udruzenja za zajednicki
zivot na Kosovu i Metohiji.
Na pitanje “Nase Borbe" da li je Albanac, odgovorio je: “Ja sam Albanac. U stvari, ja sam Siptar. Nisam iz
Albanije. Dakle, Siptar, ali gradjanin Srbije i Jugoslavije".
Hamid Sejfedini, predstavnik Egipcana sa Kosova, kaze:
- Egipcani se javljaju na ove razgovore sa strategijom da iskazemo svoj identitet i da kazemo da vekovima
zivimo na ovim prostorima. Da na neki nacin kao gradjani ove drzave dokazemo da smo lojalni i
doprinosimo mirnom resenju politicke krize na Kosovu, jer mi smo tradicionalno mirni, pitomi i radni ljudi
ove drzave.
Rahman Miftari, takodje Egipcanin:
- Mi, jugoslovenski Egipcani, koji ovde zivimo odlucili smo da stranim faktorima ne dozvolimo mesanje u
nase unutrasnje stvari. Uvek smo rekli ne i sada kazemo ne, mi smo za dijalog i za svako resenje mirnim i
demokratskim nacinom.
Na pitanje da li se on kao pripadnik manjine ovde oseca ugrozenim, Miftari je rekao: “Ne, ali, kako da
kazem, izmanipulisani smo bili do sada. Sada se nadam da toga vise nece biti". A na pitanje hoce li Albanci
ipak doci na razgovor kaze: “Mislim da bi trebalo, jer nemaju kud".
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |