Knjizevnost za decu

Vojislav Zanetic: “Bica o kojima malo znamo", ilustrovao Dobrosav Bob Zivkovic, “Zepter Book World", Beograd 1997.

Humorista i satiricar Vojislav Zanetic i ilustrator Bob Zivkovic su napravili neobicnu knjigu, koja je sasvim izvan preovladjujucih tokova nase knjizevnosti za decu.

Bica o kojima malo znamo je zbirka humoreski u kojoj su osnovni predmet smeha oblici tipicnog ponasanja dece u pojedinim fazama razvoja. Koristeci, pre svega, alegoriju kao provereno satiricno sredstvo Zanetic parodira savremenu opsednutost nepoznatim bolestima, virusima i mikrobima, da bi decja zapitkivanja, lenjost, dosadjivanje, laganje, zivost, psovanje, laznu bolesljivost, i niz drugih tipicnih oblika decjeg ponasanja ironicno prikazao kao bolesti izazvane tajanstvenim mikroorganizmima. Pri tom, sve te “strasne" bolesti dolaze odnekud spolja, iz inostranstva, tako da je cela knjiga jedna vedra, decjem svetu okrenuta, namerno naivna, parodija nase sveopste i licne i nacionalne paranoje.

U stvari, Zanetic je u ovoj knjizi uspeo, na neobican nacin, da ukrsti satiricni duh Domanovica i topao, detinjstvu okrenut pristup Jovana Jovanovica Zmaja. U osnovi on nastavlja jednu od najznacajnijih tradicijskih linija srpske knjizevnosti za decu, liniju koja se jos u proslom veku u dosluhu i sa pojedinim evropskim kretanjima u ovoj vrsti literature, razvila kao dobronamerna i topla satira losih strana decjeg ponasanja. Tako, na primer, na osnovu Zaneticeve knjige, mozemo slobodno reci da je jos polovinom proslog veka Leni Gasa Jovana Jovanovica Zamaj bio zarazen bubolenjom. Zaneticeva “obolela" deca su moderna, cas bliza, cas dalja sabraca i Laze, materine maze i Pura-moce i mnogih drugih Zmajevih junaka “s manom".

Kao i mnogi humoristi, i Vojislav Zanetic je prava “zla svekrva": “Cerku kara, snaji prigovara". Tako on u Bicima o kojima malo znamo, preko dece i njihovih “fazona", spocitava i odraslima lenjost, hipohondriju, brbljivost, infantilnost i jos niz drugih ne bas mnogo pohvalnih osobina... On smehom razotkriva siroko polje ljudskog ponasanja, i individualnog i socijalnog, i svesnog i nesvesnog, i, pri tom, ne pita koliko ko ima godina. Iz svega toga sabira se, neprimetno u drugom planu, nasa opsta istorijska paranoja. Pri tom Zanetic svet detinjstva s lakocom uodnosava s kontekstom mnogih velikih, i kanonizovanih i trivijalnih obrazaca kulture. Njegove humoreske se pretvaraju u veliki repetitorij zanimljive geografije i stereotipa o pojedinim zemljama i narodima iz avanturistickih romana, filma, stripa, novina, ili urbanih predanja. On se ne libi da ono cuveno decje Zasto? smesti na margine Svetog pisma i njegove Knjige postanja, kao sto se, na primer, preko decjih osobina slatko smeje velikoj postmodernistickoj opsesiji izgubljenim tekstom i Aleksandrijskom bibliotekom.

Kao i Vojislav Zanetic, i ilustrator Dobrosav Bob Zivkovic oboleo je od strasne bolesti iz ove knjige - od pundravaca. On nije puki ilustrator, niti samo covek koji se brinuo o likovnom izgledu knjige, on je nadahnuti humorista koji slikom i vlastitom duhovitoscu dopisuje Zaneticev tekst. U zajednickom poslu ove dvojice duhovitih ljudi sluti se zametak plemenitog i oslobadjajuceg nihilizma, nihilizma koji je neminovan kod dobrih humorista: Sve je smesno. Smesan je svet!