48. SUSRET PROFESIONALNIH POZORISTA VOJVODINE

Rutinska organizacija ovog festivala, revijalna smotra na kojoj mogu ucestvovati svi koji postoje, nacin koji sigurno ne doprinosi kako kvalitetu Smotre, tako ni pozoristu samom

Nakon cetrnaest dana programa u Sremskoj Mitrovici juce se zavrsava takmicarski deo susret profesionalnih pozorista Vojvodine na kome pravo ucesca imaju sva pozorista sa teritorije Vojvodine. Zamisljen i skoro pet decenija realizovan kao smotra teatarskog stvaralastva Vojvodine, ovaj festival poseduje niz prednosti od kojih je sasvim sigurno najveca onas da je na ovoj pozorisnoj smotri moguce postici kompletan uvid u trenutno stanje teatarske produkcije sa jednog geografski preciziranog prostora cije osobenosti poticu iz kulturne specificnosti podneblja o kome je rec, kao sto su postojanje razlicitih kultura koje paralelno, ili mesajuci se, egzistiraju na malom prostoru. Ipak, ono sto bi, ukoliko ne dodje do odredjenih kvalitativnih, sto znaci programskih promena, ovaj najstariji festival u bivsoj Jugoslaviji moglo ozbiljno dovesti u pitanje jeste inercija koja ga vuce.

Nakon ovogodisnjeg programa Vojvodjanskih susreta je jasno da se ova regija, makar sto se pozorista tice, vec odcepila od Jugoslavije ma sta to u ovom trenutku moglo znaciti. A znaci da je na Smotri vojvodjanskih pozorista izvedeno nekoliko vrlo kvalitetnih i prilicno uspelih pozorisnih predstava od kojih su se dve, “Afera neduzne Anabele" Narodnog pozorista Sombor, i “Kamen za pod glavu" Narodnog pozorista Kikinda, vec kvalifikovale za ovogodisnje Sterijino pozorje.

Najveci znacaj navedenih predstava, izvedenih u zvanicnom, takmicarskom programu Susreta, sastoji se u cinjenici da je u boa slucaja rec o onome sto se vec neko vreme imenuje treminom “novo citanje". Reditelj Kokan Mladenovic u Somboru, ali i Miroslav Benka u Kikindi, postavljajuci na sceni savremene domace komade vrse svojevrsnu scensku analizu mogucnosti njihovog transponovanja u nase vreme. U slucaju “Afere neduzne Anabele" je naime, doslo do punog uspostavljanja ravnoteze izmedju rediteljskog preinacavanja kraja ovog komada i promene njegovog znacenja pri cemu je naknadnim reaktiviranjem osnovne metafore, vlast i njeni mehanizmi, ostvarena jedna scenski ubedljiva prica o nasem aktuelnom trenutku.

Miroslav Benka pak svojom predstavom “Kamen za pod glavu" radjenu po tekstu Milica Novkovic, istrazuje odredjene modele arhetipskog ponasanja sa kojima u drugom “krugu" njihove interpretacije, izrazito naturalistickim postupkom efektno zaokruzuje jednu ekspresivnu pricu o najneposrednijoj (brutalnoj) komunikaciji i odnosima unutar jedne sire porodicne zajednice.

Pored ove, na Susretima Vojvodjanskih pozorista Miroslav Benka je prisutan sa jos jednom predstavom, “Laza i paralaza", Jovana Sterije Popovica, radjenoj u Narodnom pozoristu “STerija" Vrsac, u kojoj ovaj reditelj analizira junake naseg najveceg dramaticara, posredstvom jedne netipicne vizure, definisane pre svega scenografskom intervencijom.

Jos jedan reditelj, Ljuboslav Majera, je na Susretima bio prisutan sa dve predstave. Prva je bila “Antigona" radjena u Narodnom pozoristu “Tosa Jovanovic" u Zrenjaninu dok je drugu “Macka na usijanom limenom krovu" Majera Sofoklovu “Antigonu" intepretira vise posredstvom “Kreonta" i “Euridike" nego sto je insistirao prilagodjavanju unutrasnjih specicnosti “Antigone" savremenom trenutku. Time je razlog postavljanja ove drame na scenu u ovom trenutku vise dolazio iz jednog “sireg" ugla nego sto je bilo reci o nasilnom prilagodjavanju osnovnog motiva ove drame vremenu u kome zivimo. Svoju scensku postavku “Antigone" Majera zasniva na istrazivanju odnosa izmedju dvaju legitimnih prava, Antigoninog da postuje bozije i Kreontovog da insistira na carskim zakonima.

S druge strane, drugi “zenski" komad u svom najnovijem opusu, “Macku", Majera interpretira distancirajuci se od nekoliko opstih mesta komada Tenesi Vilijamsa, seksa, alkohola i pomalo Frojda, insistirajuci iskljucivo na lazi kao modelu komunikacije i posledicama koje one izazivaju.

Pored navedenih na smotri su izvedene i predstava “Amadeus" Narodnog pozorista Subotica, Pitera Sefera, u reziji Jovice Pavica, u kojoj ovaj reditelj, u skladu sa svojom poetikom, dosledno intrepretira pisca, uspevajuci da realizuje sustinski razlog igranja ove drame, vapaj mediokriteta. Pozoriste “Dobrica Milutinovic" je na Susretima kao domacin izvelo neprtenciozno postavljenu predstavu “Iza kulisa" Majkla Frejna realizovanu uglavnom mizanscenskim resenjima, pored koje su nastupili novoformirano pozoriste “Kostolanji" iz Subotice sa predstavom “Bure baruta" u reziji Petera Ferenca i novosadsko Pozoriste mladih sa predstavom “Sile u vazduhu" Nebojse Romcevica koju je u ovom pozoristu rezirao Slavenko Saletovic.

Ipak najprijatnije iznenadjenje festivala je predstava “Starmejkers" koja bi u konacnom mogla biti i osnovnom metaforom ovog festivala kao razlogom njegovog postojanja. Nastanak ove predstave je bio moguc tek uspostavljanjem saradnje tri institucije: Novosadskog pozorista Ujvideki sinhaz, zatim Narodnog pozorista Subotica (Drama na madjarskom jeziku) i Akademije umetnosti Novi Sad koje su reagovale trenutno, pravilno procenjujuci da je rec o stasavanju jedne generacije ciji je senzibilitet i razumevanje sveta definisano r’n’r poetikom koja o nasoj stvarnosti moze govoriti jasnije nego neki (recimo plakatski) direktan govor.

I ovaj put se naime, ispostavilo da teatarska smotra, bilo da je rec o Bitefu ili nekoj regionalnoj smotri pozorista, ima smisla samo ukoliko vrsi pomeranje u nekom pravcu koji se dinstancira od preovladjujuceg. Stoga je rutinska organizacija ovog feestivala, revijalna smotra na kojoj mogu ucestvovati svi koji postoje, nacin koji sigurno ne doprinosi kako kvalitetu Smotre, tako ni pozoristu samom. U buducnosti se mora vise voditi racuna da na ovu Smotru budu pozvani samo oni koji, osim sto imaju sta da kazu, to cine na kreativan nacin.

Z. Jovanovic